Zašto je važno da znate šta Evropski parlament kaže o stanju u Srbiji?

Evropska Unija je složen sistem međunarodnih institucija koje prate poštovanje evropskih vrednosti u zemljama članicama, kao i onima koje to tek treba da postanu. Tako se Srbija, kao zemalja koje je u procesu pridruživanja evropskoj porodici naroda obavezuje da ispuni uslove koje je EU propisala. Oni su definisani kroz 35 poglavlja, od kojih je Srbija do sada otvorila 18, a samo 2 privremeno zatvorila.

Prethodne godine, Srbija nije otvorila ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima. Uzroke tog problema možemo potražiti u izveštaju poslanika Evropskog parlamenta i izvestioca za Srbiju, Vladimira Bilčika. On je napisao savetodavni izveštaj o stanju u Srbiji gde pohvaljuje pojedine postupke vlasti, ali i ukazuje na različite propuste u poštovanju evropskih vrednosti. Nakon što su evroparlamentarci podneli brojne amandmane na taj izveštaj, Evropski parlament ga je usvojio.

Šta nam to govori?

Kao građani i građanke Srbije, zemlje koja je u procesu pridruživanja EU u 2021. godini, iz ovog izveštaja možemo zaključiti da Evropsku Uniju zanima šta se događa u Srbiji. Izveštaj ukazuje na probleme u oblasti vladavine prava, slobode medija, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Oni apeluju na važnost međustranačkog dijaloga i izražavaju zabrinutost dominacijom vladajuće stranke. Takođe pozivaju na usklađivanje sa spoljnom i bezbedonosnom politikom EU. Prvi put se jasno ukazuje na priče koje su potkrepljene dokazima izašle u javnost Srbije – Krušik, Jovanjica i Telekom, kao i rušenje u Savamali.

“Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate…u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija”

Korisno je ponoviti zbog čega su ove priče toliko važne.

Krušik

Uzbunjivač Aleksandar Obradović, zaposlen u Valjevskoj fabrici oružija “Krušik” izvestio je javnost o problematičnim poslovima koji se odvijaju u ovoj fabrici. Naime, on je dokazima koje je dugo sakoupljao potkrepio svoje tvrdnje da povlašćeni trgovci oružijem dobijaju proizvode “Krušika” po nižim cenama od regularnih, po kojima se ti proizvodi prodaju drugim, između ostalih, i državnim preduzećima. Istraživački novinari i novinarke kasnije su došli i do ugovora u kome je otac tadašnjeg ministra policije (danas ministra odbrane), Nebojiše Stefanovića putovao u Saudijsku Arabiju u svojstvu pravnog savetnika jedne od firmi koje su  po povlaštenim cenama kupovale proizvode “Krušika”. Aleksandar Obradović bio je uhapšen, ali je nakon pritiska javnosti, posle 3 meseca provedenih u zatvoru pušten na slobodu. Vlast je dugo negirala njegove navode, napadala ga i nazivala “lažnim uzbunjivačem” a nakon toga su predstavnici i predstavnice vladajuće većine manipulisali iznetim dokazima. Nadležne institucije do sada nisu istražile tvrdnje Aleksandra Obradovića i istraživačkih novinara i novinarki.

Jovanjica

Na imanju “Jovanjica” koje je važilo za jedno od najvećih imanja za proizvodnju organske hrane, u blizini Stare Pazove, pronađena je plantaža marihuane, na kojoj je bilo više od 600 kg osušene marihuana i više od 65.000 stabljika te droge. Takođe, ovo preduzeće, prema istraživanju “Insajdera” dobilo tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, u vrednosti od najmanje 3,9 miliona evra. Imanje “Jovanjica” ranije su posećivali visoki državni funkcioneri, tadašnji ministar za rad i socjalna pitanja (današnji ministra policije) Aleksandar Vulin, bivši direktor  “Koridora Srbije” Zoran Babić, kao i današnji direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić. Predrag Koluvija, prvooptuženi u ovom procesu uhapšen je sa još nekoliko ljudi prethodne godine. Pored optužnice za “neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga” postoji i optužnica u kojoj se po prvi put u ovako velikoj priči istražuje uloga državnih funkcionera, između ostalih radnika MUP, BIA i VOA. Ovaj proces je u toku.

Telekom

Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić prethodne godine iznela je u javnost dokaze koji ukazuju na to da je veliko državno preduzeće “Telekom” davalo novac iz budžeta Srbije privatnim kompanijama. Višemilionske sume novca davane su privatnoj kompaniji Wireless media koja je nakon uplata od “Telekoma” svoju imovinu značajno povećala. Takođe, ona je tada tvrdila da su se dugovi “Telekoma” više puta povećali poslednjih godina. Odgovor  tog državnog preduzeća ogledao se u tome što je njegov službenik prekinuo konferenciju za novinare Marinike Tepić ispred tog preduzeća, sklanjajući mikrofone i napadajući je. Nakon toga, smenjen je generalni direktor “Telekoma”, ali druge odgovore nadležnih, koji bi trebali da pristignu nakon iznošenja ovakvih dokaza, još uvek nismo čuli.

Savamala

Rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu izborne noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, gde se danas gradi u okviru projekta “Beograd na vodi” – još uvek nije dobilo svoj epilog. Te noći građani i građanke su zvali policiju i obavestili je o tome šta se dešava, ali niko nije reagovao. Uprkos govorima iz vrha vlasti, uprkos snimku koji je objavljen i stalnom pritisku javnosti nadležni organi i dalje ćute.

Pored razrešenja ovih slučajeva, što podrazumeva istinsko poštovanje demokratskih i evropskih vrednosti, konačno rešenje pitanja Kosova i Metohije navodi se kao uslov za ulazak Srbuje u EU.

Iako sa mnogo unutrašnjih problema, Evropska unija prati i pruža podršku u poštovanju njenih načela. Kroz različite izvešaje (najčešće blagim diplomatskim rečnikom) ukazuje na probleme koji moraju biti rešeni da bi društvo napredovalo na svom evropskom putu, ali i u sopstvenom demokratskom napretku. Ovaj izveštaj je u toliko značajniji jer njime više ne može da se manipuliše – on jasno i nedvosmisleno priznaje otkrića građana i građanki, istraživačkih novinara i novinarki, ali i opozicije. I ne samo to, on izričito kaže da je neophodno doći do razrešenja tih problema da bi se evropski put Srbije nastavio.

U sveobuhvatnoj krizi u kakvoj danas živimo značajno je čuti da neko u Evropskoj Uniji, ko ima autoritet nad lokalnom vlašću ukazuje na probleme koji se ovde nižu iz dana u dan. Primer pritiska EU prema zemlji koja je u procesu pridruživanja je Pribe izveštaj, koji je napisan za Republiku Makedoniju u junu 2015. godine. Tada je analizirano stanje u pet oblasti: izbori, mediji, pravosuđe, nezavisni nadzorni organi i presretanje komunikacije. Ovaj pritisak značajno je doprineo sistemskim promenama koje su se u toj zemlji dogodile.

U Srbiji danas, kao što je to bio slučaj i u Makedoniji, potrebna je pre svega volja građana i građanki da bi se u ovoj zemlji nešto zaista promenilo.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još