Pre nekoliko dana razgovarala sam sa prijateljicom o tome koje muzeje u Beogradu bismo mogle da posetimo. Ona je krenula da nabraja neke najpopularnije, poput Narodnog muzeja i Muzeja Nikole Tesle, koje, ukoliko ste rođeni u Beogradu, ste verovatno odmah iz porodilišta otišli da posetite. Nakon njenog izlaganja odlučila sam da predložim Muzej Banjičkog logora, koji je za mene bio na samom vrhu liste.
Na moju sugestiju dobila sam neočekivan odgovor „Šta je to?“ praćeno još šokantnijim pitanjem „To postoji?“.
No, znam da deo vas koji čita ovo će pomisliti „Kako može ovo da ne zna?“, ali ću vas na vreme zaustaviti da vam samo saopštim da smo istog momenta odlučile da pitamo jos nekoliko studenata koji su se nalazili u našoj okolini i gotovo nijedan nije znao da Muzej Banjičkog logora postoji. Ovo je za mene predstavljalo hladan tuš jer sam do tada verovala da za ovaj spomenik kulture znaju svi, ali sam shvatila da je ovaj „lokalitet“ na samoj granici zaborava među mladima.
Kako vas ne bih gnjavila suvoparnim istorijskim cinjenicama, daću vam samo kratak (zaista kratak) istorijat ovog logora i muzeja kako bi se oni koji nisu upućeni u temu barem malo upoznali s njom.
Logor na Banjici je bio najveći logor na prostoru okupirane Srbije i otvoren je 1941. godine. U početku su dovodili samo političke zatvorenike, ali ubrzo su dovođeni i žene i deca. Procenjuje se da je kroz njega prošlo oko 30.000 lica. Sam muzej otvoren je 1969. godine, a 1984. godine proglašen je za spomenik kulture. U muzeju možete videti slike, crteže, dokumente, razne predmete logoraša kao i rekonstrukciju prostorije na osnovu sećanja nekadašnjih logoraša. Naime, ovakva mesta predstavljaju sećanje na najstrašnije zločine u istoriji i koliko god ona bila potresna i sumorna, mislim da zaslužuju da budu ovekovečena. Začudilo me, zaista, to što dobar deo mojih vršnjaka nije ni znao da je ovaj logor postojao na tlu Beograda, ali to je u meni samo probudilo samo jedno pitanje, a to je „Kako je ovaj ponosni narod dozvolio da se ovakvo mesto zaboravi?“.
U poslednjih nekoliko godina posećenost muzeja je znatno opala, interesovanje za isti takođe, a o muzeju u javnosti nema pomena. U proteklih nekoliko meseci počela sam više da pratim medije, zbog potreba svojih studija, i u ovom vremenskom periodu sam primetila odsustvo promovisanja kulturnih spomenika, muzeja, dešavanja, festivala… Konkretno o ovom muzeju – ni reč. Zašto ovako bitan spomenik nije deo mape grada, školskih ekskurzija, izleta i obilazaka?
Ovaj objekat predstavlja simbol borbenosti, odbrane, rata, patnje i na kraju pobede, a ovo su sve osobine koje zaslužuju dostojanstveno obeležje. Svuda u svetu se ovakva mesta uređuju sa posebnom pažnjom i privlače veliki broj posetilaca, a kod nas kao da ni ne postoje na mapi. Staro sajmište, takođe nekadašnji koncentracioni logor na prostoru Beograda, do skoro nije imao ništa u planu, jedino je stajao usamljeni socijalistički spomenik i toranj koji je oronuo i zarastao vremenom.
Napokon su krenule izgradnje muzeja na Starom sajmištu što znači da konačno dobijamo neki sadržaj na, istorijski, veoma značajnom mestu za naš narod. Uprkos tome što trenutno na sajmištu nećete zateći ništa više od gomile nelegalizovanih, divlje podignutih, objekata, autobuskih stanica i ruševina, ovaj lokalitet se u svim medijima daleko više pominje od Banjičkog logora koji već decenijama ima svoj muzej, a godinama je dopunjivan novim sadržajima i predmetima koji su doprineli kvalitetu izložbe.
Godinama se svet borio protiv fašizma, ljudi su gubili živote, porodice i sebi drage ljude u borbi za slobodu, a današnje društvo počinje potpuno da zaboravlja i zanemaruje tragičnu istoriju.
Nezavisno od toga da li ste ljubitelj istorije ili ne, mislim da bi zaista trebalo da obiđete ovo mesto. Svesna sam da je možda malo teža tematika muzeja, ali ovo predstavlja veliki deo tragične istorije koja ni u jednom trenutku ne sme sa se zaboravi, ali nažalost društvo se aktivno kreće linijom koja nas vodi u tu krajnost. Preporučujem da posetite muzej i učinite da ovo mesto ne prolazi više ispod radara i da malo podignemo interesovanje ljudi, a prvenstveno omladine.
Prošetajte se do Banjice, skoknite do muzeja, a u povratku, ukoliko ste ljubitelj istorije kao ja, možete u toku svoje pešačke ture da prođete pored lokacije nekadašnjeg logora Topovske šupe na Autokomandi. Dala sam vam i ideju kako da iskoristite sledeći sunčan dan na lep i edukativan način.
Naslovna fotografija: Wikipedia
