Policijska brutalnost prema Romima još uvek bez reakcije

U februaru ove godine desila se racija u neformalnom romskom naselju u opštini Palilula prilikom koje je, prema informacijama Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11, došlo do prekoračenja službenih dužnosti za koje do danas nije pokrenut krivični postupak niti kontrola rada službenih organa.

Policijski službenici su 10. februara izvršili raciju u romskom naselju u ulici Vuka Vrčevića u Beogradu, a razlog racije bio je traženje lica osumnjičenih da su prethodno uznemiravali više mlađih osoba na policijskom stajalištu i napali policijskog službenika, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom saopštenju. Odmah nakon ovog događaja iz Inicijative A11 saopštili su da smatraju da se radi o slučaju rasno motivisanog nasilja, što su zaključili iz razgovora sa stanovnicima ovog naselja koji su tvrdili da ih je policija tukla i vređala na osnovu etničke pripadnosti. Međutim, iz MUP-a su naveli da nisu došli do informacije da je to bio slučaj. Dva dana nakon racije stanovnici ovog naselja održali su protest ispred zgrade Policije Beograda na kom su govorili o nepravednom postupanju policije tokom ovog događaja.

Nevladina organizacija Inicijativa A11 koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih društvenih grupa, 8. marta je nakon sakupljanja dokaza, informacija i izjava meštana ovog naselja, podnela pritužbe Sektoru unutrašnje kontrole i Zaštitniku građanja kao i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. Nađa Marković, viša pravna savetnica iz Inicijative A11 navela je kako od podnošenja pritužbi i prijave nisu imali nikakvo obaveštenje da će se nadležni organi dalje baviti ovim slučajem.

„Uglavnom se ne zna uopšte ni šta se desi sa ovakvom i sličnim prijavima, niti dobijemo bilo kakvo obaveštenje. Sve ostane neodgovoreno, ne pokrene se postupak što će se verovatno i ovde desiti“, objasnila je Marković i dodala da je bez obzira na izostanak reakcije nadležnih organa njima bilo bitno da se za ovaj slučaj čuje i da se pritužbe podnesu. 

Evropski centar za prava Roma (ERRC) je u februaru 2023. godine objavio istraživanje u kom su se bavili krivičnim pravosuđem, sudskim nemarom, policijskom torturom i institucionalnim rasizom. U izveštaju se navodi da uprkos tvrdnjama sudija i tužilaca da je pravda slepa, rasna pristrasnost i dalje negativno utiče na Rome u srpskom krivičnom pravosudnom sistemu. Kao razlog zašto se slučajevi nasilja nad Romima ne procesuiraju Andrea Čolak, pravna savetnica iz ERRC-a, objašnjava da nadležni organi vrlo često postupaju na određen način iz pobuda koje se zasnivaju na predrasudama i stereotipima, a kojih ni sami nisu svesni. 

Ilustrativni primer je odluka Osnovnog javnog tužilastva u Leskovcu da napad na romsko naselje koji se desio u aprilu 2023. godine u selu Turekovac kod Leskovca, u pola noći, od strane grupe maskiranih mladića koji su lomili kapije, vrata, prozore i kola da okarakteriše napad kao oštećenje tuđe imovine i da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Srećom, ovo je ispravljeno nakon prigovora ERRC-a Republičkom javnom tužilaštvu„, ispričala je Čolak dodavši da iako je za očekivati od nosilaca pravosudnih funkcija da se suzdrže od iznošenja tvrdnji koje su diskriminatorne, postoji svesna netrepeljivost prema pripadnicima romske manjine. 

ZAŠTO JE TEŠKO UTVRDITI DA LI SE RADI O SLUČAJU DISKRIMINACIJE?

U članu 2 Zakona o zabrani diskriminacije ona se definiše kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i drugim ličnim svojstvima.  ZZD ne navodi da li je subjektivna namera učinioca relevantna za utvrđivanje diskriminacije. Nejasno je kako je Inicijativa A11 došla do zaključka da se u slučaju racije desilo rasno motivisano nasilje, dok MUP navodi da ne može da se sazna nijedan detalj koji na to ukazuje.

Razlog za to je što je policija imala svoje objašnjenje o tome šta se desilo, oni su naveli da je sve bilo u okviru njihovih ovlašćenja. Vršili su pretragu lica sa kojima su prethodno imali problem, to je njihova strana priče, jedina koju smo čuli do sad„, objasnila je Marković i navela kako su Romi koji su pretrpeli nasilje otvoreno o tome govorili u medijima kao i na sastanku koji su imali sa predstavnicima MUP-a. 

Predstavnici A11 kao i ERRC-a su se složili da ovo nije izolovan problem već deo jednog šireg fenomena koji se ogleda u nepravednom postupanju državnih organa prema Romima. Čolak navodi kako se institucionalni rasizam ne ogleda samo u tome da li deo državnog aparata primenjuje silu i zloupotrebljava ovlašćenja prema pripadnicima manjinske grupe.

Rasizam se manifestuje i u načinu na koji se pravosudni i tužilački organi odnose drugačije prema Romima kada su žrtve krvičnih dela, kako vrednuju iskaze Roma svedoka, sa kojom predanošću sprovode istragu, ali i odnos prema Romima koji se sumnjiče da su počinioci krivičnih dela ili prestupa, ocena dokaza, vrednovanje olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti i slično„, pojasnila je Čolak.

Jedan od najvećih problema zašto je položaj Roma u Srbiji, ali i u regionu, nezadovoljavajući jeste i njihovo odsustvo sa političke scene.  Sociološkinja Jelena Reljić iz fondacije Romi za demokratiju ukazuje na sve češće rasističke izjave političara o tome ko su i šta su Romi.

„Političari kao javne ličnosti ali i predstavnici prioriteta naroda, ovakvim izjavama normalizuju takav govor ali i moguće nasilje prema romskoj zajednici. Svako može da pomisli, pa kad Nestorović to kaže mogu i ja tako da ih zovem“, istakla je Reljić. „Naši zakoni nisu dovoljno specifikovani da odgovore na rasističke tendencije srpskog društva, naročito jer je rasizam u većini slučajeva latentan i njegovo dokazivanje i kažnjavanje je nedovoljno definisano„, dodala je ona.

ROMI NEMAJU POVERENJA U POLICIJU

Mnoga istraživanja kao i ono koje je sproveo ERRC ukazuju na to da od svih organa vlasti najveće nepoverenje Romi imaju prema policiji. Svih deset intervjuisanih Roma u njihovom israživanju izjavilo je da ih je policija zaustavljala radi rutinske kontrole, a 80% njih smatra da je to bilo zbog toga što su Romi. 

Građani uopšte, pa tako i Romi, sa policijom imaju češće kontakte i drugačiji vid interakcije nego sa sudijama i tužiocima, pa je otud nepoverenje i veće. U slučajevima policijske brutalnosti, sudovi i tužilaštva jesu korektivni mehanizam koji treba da spreče nekažnjivost za zloupotrebu i prekoračenje upotrebe sile i moći koja je data policijskim službenicima za vršenje službe„, navela je Čolak.

Reljić smatra da policija nije ta koja je najviše odgovorna za institucionalni rasizam, ali da nanose najviše štete romskoj zajednici svojim nepostupanjem ili neadekvatnim reagovanjem čime promovišu nasilje nad Romima.

Krivičnu prijavu piše policija, a nakon toga tužilaštvo je to koje je odbija i slučaj nikad ne dođe do suda. S jedne strane ako policija ima negativan sentiment prema Romima oni neće verodostojno sastaviti samu prijavu. Takvih slučajeva je mnogo i na taj način učinioci krivičnih dela se faktički ohrabruju činjenicom kako nasilje nad Romima nije podložno sankciji u skladu sa Zakonom„, dodaje Reljić

Prema podacima iz izveštaja Uskraćena pravda: Romi u sistemu krivičnog pravosuđa Srbije navodi se da skoro polovina policajaca intervjuisanih za ovo istraživanje nije razumela šta je to diskriminacija i mnogi misle da je prihvatljivo prekršiti zakon da bi se nešto rešilo. Od policajaca ispitanih u dve ankete, 29% odnosno 41% veruje da Romi „uglavnom kradu”.

VEĆINA INSTITUCIJA JE ZA ROME ĆORSOKAK

Krajnje je važno pružiti informacije svim manjiskim grupama gde mogu da potraže pomoć u slučajevima diskriminacije. Međutim, iako je problematično što sa tim informacijama određena manjina nije upoznata, veći je problem što i kada pomoć potraže uglavnom je ne dobiju. 

Kroz interne dijaloge koje smo imali sa našom zajednicom u prethodnih par godina potvrđeno je da postoji loš institucionalni tretman prema romskoj zajednici. Odnosno da Romi nisu jednako poštovani i nije jednako odgovarano na njihove zahteve u odnosu na druge“, izjavila je Reljić.

Iz ERRC-a poručuju da ne smatraju da institucije odobravaju nasilje nad Romima, ali da se u određenoj meri u praksi nasilje toleriše. 

Jedine organizacije koje su se javno oglasile povodom slučaja racije u romskom naselju su Unija Roma Srbije i Inicijativa A11. Marković navodi da su bili pozvani od strane meštana ovog naselja jer su i ranije sa njima sarađivali i stekli njihovo poverenje.

Sve prijave koje smo mi podneli mogli su zapravo i oni sami, ali je problematično kada se uzme u obzir da većina tih ljudi nije pravno obrazovana i nemaju mehanizme pomoću kojih bi im bilo jednostavno da to urade sami„, navela je ona i dodala da smatra da im je zbog toga njihova podrška bila dosta važna.

Dva meseca nakon ovog događaja i mesec dana nakon podnošenja pritužbi i prijave nadležnim organima, Romi koji stanuju u ulici Vuka Vrčevića pridružuju se nizu Roma koji i dalje čekaju da slučajevi nasilja nad njima prvenstveno dođu do suda, ali i da njihovi nasilnici budu pravedno sankcionisani. 

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još