Stiglo proleće, svuda cveta, ptice se vraćaju iz južnih podneblja nazad na sever, a u Beogradu je započet proces selidbe kulturnih institucija s ciljem preoblikovanja istorijskog nasleđa Srbije ili stvaranja novog centra Beograda.
Kuća cveća i brisanje istorije
Predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će pokrenuti inicijativu da Kuća cveća postane muzej srpske istorije, a da se grob Josipa Broza preseli u Kumrovec.
„Pokrenuću inicijativu da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća, i da Josipa Broza vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao, a da Kuća cveća bude mesto gde će počivati najveći srpski velikani, da to bude muzej srpske istorije“, preneo je Šapić instagram profilu svoju izjavu sa TV Informer, „U njemu treba da počivaju ljudi koji su nas zaista branili, od Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika i ostalih. To su ljudi kojima se Evropa divila i koji su je branili u Prvom svetskom ratu od Nemaca koji bi sada da nas proglase genocidnim.”
Ova inicijativa mogla bi se smatrati onom što istoričarka Dubravka Stojanović u intervjuu za Al Jazeera na temu agresivne radiklane retorike u Srbiji, naziva „novim povampirenim četništvom” kroz radikalsku retoriku. Ovaj trend nije nov uzimajući u obzir da je Vrhovni sud rehabilitovao Dragoljuba Mihailovića 2015. godine, a u oktobru 2023. godine dobio je muzej i spomenik u Bregalničkoj ulici u Beogradu.
„Četništvo se odavno povampirilo. Već je Slobodan Milošević uveo frazu o „dva antifašistička pokreta“ u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Naš problem je što se četništvo najviše povampirilo u vreme demokratskih vlasti od 2000. do 2012. godine. One su bile te koje su Srbiju svrstale na stranu anti-antifašizma, koje su promenile imena ulica, praznike i udžbenike istorije, ali i koje su donele zakon o izjednačavanju četnika i partizana i omogućile masovne sudske rehabilitacije. Te vlasti nisu poslale predstavnike Srbije na veliku manifestaciju obeležavanja 60. godišnjice oslobađanja Auschwitza. U Moskvu, na veliku paradu povodom iste godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, poslali su delegaciju niskog nivoa u odnosu na predsednike i premijere koji su predstavljali druge zemlje”, istakla je Stojanović u intervjuu za Al Jazeera.
Potencijalni razlog ovakve inicijative jeste izgradnja kampanje na osnovu radikalne ratorike, a u svojoj izjavi Aleksandar Šapić se direktno osvrće upravo na lik i delo Mihailovića.
„Kada spomenem ime Dragoljuba Mihailovića, jednog od najodlikovanijih naših oficira, koji je branio Srbiju u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu od Austrougara, a u Drugom svetskom ratu protiv nacista, skoče mi na glavu „Titovi jugosloveni”. Branio nas je i od onoga od kog smo napravili mit, od Josipa Broza, koji je bio austrougarski kaplar i kao takav pucao po nama. Mi Srbi smo uspeli da, nakon Drugog svetskog rata, Mihailovića proglasimo za izdajnika, da ne znamo gde mu je grob, jer su mu komunisti i boljševici namenski, ko zna gde rasuli kosti, a Broza čuvamo na najlepšem proplanku i brdu u Beogradu. I dan danas, on tu počiva, bez obzira na svo zlo koje je naneo srpskom narodu, ubijajući ga u Prvom svetskom ratu, a onda preko 35 godina, zatiraći mu seme na svaki mogući način, nacionalno, politički, sociološki i kulturološki“, naveo je Šapić.
Ovim potezom Aleksandar Šapić pokušava da obriše skoro pola veka istorije ovog podneblja.
Istoričar Milivoj Bešlin ocenjuje da je ovakva inicijativa „jedna vrsta vandalizma i pretnje” i da je ovo radikalni desničarski raskid sa jugoslovenstvom bez adekvatnog poznavanja istorije.
„Ja sam pogledao tu izjavu gospodina Šapića, toliko je puna istorijskih neistina, netačnosti, toliko je, oprostite na izrazu, intelektualno insuficijentna, neopterećena knjiškim znanjima o prošlosti, da me je zaista malo stid što moramo danas da pričamo o tome. Nametnuta je jedna tema, radikalni desničarski populizam na delu, očito misli da je to način da se približi jednom broju birača, očito se neće birati sredstva u kampanji“, izjavio je u Novom danu Milivoj Bešlin.
Prema proceni Pokreta Slobodnih Građana, zapravo se radi o spinu koji za cilj ima skretanje pažnje sa zaista važnih problema.
„Kad god Aleksandar Šapić napravi haos u upravi grada, on se u dobrom radikalskom maniru okrene identitetskim pitanjima. Tako danas pokušava da temu smene glavne građevinske inspektorke Nataše Ivanović Jokanović zatrpa izjavom kako će iseliti Kuću cveća u Muzej Jugoslavije, ili kao što se pre dva dana obračunavao sa „proustašama“ među pripadnicima Proglasa„, ističe za portal Direktno Stefan Simić predsednik beogradskog odbora PSG, „Razumemo da Šapić kao bivši demokrata mora da se dokaže da je veći radikal od radikala, ali čak i njihov rodonačelnik, a sada koalicioni partner, Šešelj, davno je odustao od ovakvih projekata. Smatramo da su Kuća cveća i Muzej istorije Jugoslavije značajni za istoriju i kulturu našeg glavnog grada i nećemo dozvoliti da ih bilo ko iseli.”
Muzej Nikole Tesle i novi centar Beograda
Muzej Jugoslavije nije jedina meta vladajućeg režima, Muzej Nikole Tesle je inicijalno, 2020. godine, planiran da se prebaci u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu, ali pre nedelju dana je ministarka kulture saopštila nove planove za muzej. U intervjuu za NIN, koji je objavljen 10.04.2024, ministarka kulture Maja Gojković kažeda je Vlada Srbije donela odluku da novi prostor Muzeja Nikole Tesle bude na jednom od poteza Beograda na vodi, ka Sajmu.
Prema rečima ministarke, „Muzej Nikole Tesle zaslužuje bolji prostor u kome će moći da se izloži čitava postavka onoga što Muzej poseduje, a sada je veliki deo materijala u podrumima„. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste, šta će se desiti sa kućom Đorđa Genčića, u kom se nalazi Muzej Nikole Tesle još od 1952. godine.
2020. godine Republika Srbije je preuzela osnivačka prava od grada Beograda, a zvanično saopštenje Muzeja Nikole Tesle povodom ovih najava ne postoji.
