Vazduh u Srbiji u trećoj kategoriji po zagađenosti

Hteli mi to sebi da priznamo ili ne, lagano ali sigurno se približavamo početku zime. Zima svima nama pored vraćanja jakni i kaputa iz ormara donosi i početak grejne sezone; a uz početak grejanja kao gratis dobijamo i zagađen vazduh na teritoriji cele Srbije, a naročito grada Beograda.

Kada otvorite aplikaciju ili sajt za praćenje vremenske prognoze, uglavnom se negde pri kraju pojavljuje i indeks zagađenosti vazduha, izražen nekom čudnom veličinom i brojnim vrednostima. Šta ti brojevi znače, šta predstavlja AQI (Air Quality Index), šta su PM10 čestice, itd… pitanja su na koja smo za vas pronašli odgovor; a ti ostani do kraja teksta da saznaš kakav vazduh ćeš udisati u narednom periodu. ✌🏻

Air Quality Index

Kako bismo uspeli da na što jednostavniji način predstavimo značenje Air Quality Index-a, zamolili smo ChatGPT da nam u tome pomogne. Evo šta nam je rekao:

Air Quality Index (AQI) je jednostavan način procene kvaliteta vazduha na određenoj lokaciji. To je broj koji pruža informacije o tome koliko je vazduh zagađen i koliko to može uticati na zdravlje ljudi. Što je AQI veći, to je vazduh lošiji za disanje, a ljudi su izloženi većem riziku od problema sa disanjem ili drugim zdravstvenim problemima.

AQI se često meri u rasponu od 0 do 500, pri čemu niže vrednosti ukazuju na bolji kvalitet vazduha, dok više vrednosti ukazuju na veći stepen zagađenja. Ova skala je podeljena u kategorije koje idu od „Dobar“ do „Opasan“, omogućavajući ljudima da brzo shvate trenutnu situaciju sa kvalitetom vazduha.

Kako biste lakše razumeli AQI, evo nekoliko opštih smernica:

  • 0-50: Dobar – Vazduh je čist i siguran za većinu ljudi.
  • 51-100: Umeren – Kvalitet vazduha može biti problematičan za osobe s osetljivostima, kao što su astmatičari.
  • 101-150: Nezdrav za osetljive grupe – Osobe s bolestima sistema za disanje i deca mogu osetiti negativne učinke.
  • 151-200: Nezdrav – Svi mogu početi osećati negativne učinke, a osetljive grupe će biti posebno pogođene.
  • 201-300: Opasno – Kvalitet vazduha je loš za svakoga, a dugotrajna izloženost može biti ozbiljno štetna.
  • 301-500: Izuzetno opasno – Vazduh je toliko zagađen da je hitno potrebno poduzeti mere kako biste se zaštitili.

PM čestice

PM čestice, ili čestice prašine koje lebde u vazduhu, su ključni faktor kada se razgovara o kvalitetu vazduha. Ovaj termin odnosi se na čestice koje su toliko sitne da ostaju u vazduhu i mere se u mikrometrima. PM dolazi od engleskog izraza „Particulate Matter“.

Postoje dve glavne vrste PM čestica:

  • PM10: Ovo su čestice čiji je prečnik manji od 10 mikrometara. To uključuje prašinu, polen i druge materijale koje možemo udahnuti.
  • PM2.5: Ove čestice su još manje, sa prečnikom manjim od 2.5 mikrometra. To znači da su vrlo fine i mogu prodreti duboko u pluća. Ove čestice često potiču od sagorevanja fosilnih goriva, industrijskih postrojenja, saobraćaja i drugih izvora.

PM čestice mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje jer, kada ih udišemo, mogu prodreti u disajne puteve i pluća. To može izazvati razne zdravstvene probleme, uključujući iritaciju disajnih puteva, otežano disanje, pogoršanje astme, bronhitisa i drugih respiratornih bolesti, a u nekim slučajevima i ozbiljnije zdravstvene probleme.

Odakle potiče zagađenje vazduha?

Prema navodima poslednjeg godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, koji izdaje Agencija za zaštitu životne sredine, izvori emisija zagađenja vazduha dolaze iz 12 sektora: proizvodnja električne energije i toplotne energije, industrija, ostalo stacionirano sagorevanje, fugitivne emisije, upotreba rastvarača, drumski/vodni/vazdušni saobraćaj, vandrumski saobraćaj, otpad, poljoprivreda-stočarstvo i drugi oblici poljoprivrede.

U izveštaju se takođe navodi da je analiza koja je sprovođena potvrdila da je dominantan udeo termoenergetskih postrojenja na emitovane količine oksida sumpora i azota u vazduh.

Ocena kvaliteta vazduha u 2022. godini

Kvalitet vazduha u Srbiji podelila je na tri kategorije Agencija za zaštitu životne sredine u svom godišnjem izveštaju:

  • Prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh, onaj u kome nisu prekoračene granične vrednosti ni za jednu zagađujuću materiju;
  • Druga kategorija – umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije;
  • Treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh, gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Kategorije kvaliteta vazduha 2022. godine po standardima | Izvor: sepa.gov.rs
Kategorije kvaliteta vazduha 2022. godine po standardima | Izvor: sepa.gov.rs

Na osnovu fotografije iznad, na kojoj je prikazana mapa zagađena vazduha u Srbiji; prvu kategoriju „čist ili neznatno zagađen vazduh“ imali su Kikinda, Vranje, Kopaonik, Kamenički vis, Kruševac, Šabac, Sremska Mitrovica, i Vršac. Treća kategorija, „prekomerno zagađen vazduh“ pripala je Novom Pazaru, Pirotu, Nišu, Kraljevu, Čačku, Kosjeriću, Užicu, Valjevu, Loznici, Lazarevcu, Zaječaru, Boru, Paraćinu, Kraljevu, Kragujevcu, Obrenovcu, Smederevu, Kostolcu, Beogradu, Pančevu, Subotici, Somboru, Novom Sadu i Zrenjaninu.

U izveštaju, Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije navodi da je najčešći uzrok prekomernog zagađenja vazduha prisustvo suspendovanih čestica PM10, zagađujuća materija koja se meri na najvećem broju mernih mesta u Srbiji.

Broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti PM10 u periodu 2018.-2022. godine | Izvor: sepa.gov.rs

Pored prisustva suspendovanih PM10 čestica, važno je pratiti i prisutnost teških metala u vazduhu poput arsena, kadmijuma, nikla i olova zbog njihovog kancerogenog efekta. Prema podacima za 2022. godinu, srednje godišnje granične vrednosti za olovo nije prekoračena ni na jednoj stanici. Srednje godišnje koncentracije nikla i kadmijuma nisu prekoračile ciljnu vrednost ni na jednom mernom mestu. Sa druge strane, srednja godišnja koncentracija arsena u vazduhu prekoračila je ciljnu godišnju vrednost čak više od 8 puta (ciljna godišnja vrednost za arsen je 6 ng/m3) u Boru; gde je na stanici Bor-Jugopetrol izmerena srednja godišnja koncentracija arsena bila 50 ng/m3.

Srednja godišnja vrednost arsena, kadmijuma i nikla u Boru u 2022. godini | Izvor: sepa.gov.rs

Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević, u intervjuu za CINS, na pitanje zašto podaci iz izveštaja pokazuju da je u 2022. godini u PM10 česticama bilo više teškog metala arsena nego što bi smelo, odgovara: „PM čestica je kao neka čupava loptica i u njoj ima svega i svačega – sumpora, arsena, olova i tako dalje. Čak i ako vrlo mali deo PM čestica čini arsen, pokazuje se da je ta koncentracija kancerogena i zato se prati. Uglavnom u blizini velikih industrijskih postrojenja PM čestice budu bogatije teškim metalima nego što je prosek.

„Ocena kvaliteta vazduha u skladu sa međunarodnom praksom“ nalazi se kao zasebno poglavlje u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine. U tom poglavlju izvršeno je poređenje kvaliteta vazduha u Srbiji na osnovu kriterijuma dve različite skale: „2022 IQAir World Air Quality Report“ i „Еuropean Air Quality Index“. Vršeno je upoređivanje Beograda sa najzagađenijim gradom u Turskoj i sa gradom sa najčistijim vazduhom u Finskoj.

Raspon između najzagađenijeg grada u Turskoj i grada sa najčistijim vazduhom u Finskoj u odnosu na Beograd – PM2.5 (μg/m3) |
Izvor: sepa.gov.rs

Po meni je to poglavlje u izveštaju smišljeno da bi ljudima ulilo neku lažnu nadu da možda nije toliko loše. Oni se pozivaju na IQAir World Air Quality Report koji je privatna aplikacija. Ispada sad da je IQAir neki referentni sistem, a referentni sistem postoji i zove se Evropska agencija za životnu sredinu. Naša Agencija za zaštitu životne sredine je njen član.“ – navodi profesor Đurđević u intervjuu za CINS.

Kako zagađenje vazduha utiče na nas?

Prema analizi kvaliteta vazduha u Srbiji u 2022. godini koju je radila NEA – Nacionalna Ekološka Asocijacija, može se videti da je čak 18 opština i gradova u Srbiji imalo najmanje 30 dana u godini kada su prekoračene maksimalne vrednosti PM10 čestica u vazduhu. Apsolutni rekorder je Užice, sa čak 160 dana prekoračenja graničnih vrednosti PM10 čestica.

U najnovijoj publikaciji Instituta za zdravstvene efekte (septembar 2022), naveden je podatak da godišnje u Republici Srbiji premine pre vremena 12.700 ljudi usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu. Procena je rađena na osnovu zvaničnih podataka monitoringa kvaliteta vazduha i zvaničnih podataka zdravstvene statistike. Iz poređenja ovih podataka vidi se da su stope mortaliteta usled zagađenog vazduha u Republici Srbiji znatno više kada se posmatra ukupno zagađenje vazduha kao uzrok smrti, zagađenje mikro česticama koje su suspendovane u vazduhu i zagađenje vazduha u domaćinstvima. Ovakvi podaci ne čude, zato što u Republici Srbiji više od 95% populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti najmanjih čestica (koje su i najopasnije po zdravlje, PM2.5 ) prelaze vrednost preporučenu od Svetske zdravstvene organizacije.”, navodi se u analizi NEA.

Izvor: nea.rs/screenshot

Na ovoj slici vidimo koliki se procenat od svih smrti po određenim grupama uzroka smrti (bolesti) može pripisati zagađenom vazduhu. Od svih preminulih u Srbiji usled hronične opstruktivne bolesti pluća zagađenju vazduha kao uzroku, može se pripisati 23%; od svih preminulih od dijabetesa zagađenom vazduhu se pripisuje 20%; kod preminulih od ishemijske bolesti srca 16% je pripisano zagađenom vazduhu; kod preminulih od raka pluća to je 19%; kod umrlih od šloga to je 18%; kod umrlih od infekcije donjih respiratornih puteva 15% i ono što posebno zabrinjava je da se od svih smrti dece u prvom mesecu života 9% pripisuje zagađenom vazduhu.”, navode članovi Stručnog saveta NEA koji su izradili ovaj izveštaj.

Sa druge strane, u godišnjem izveštaju koji je uradila Agencija za zaštitu životne sredine, navodi se sledeće: „U brojnim studijama uticaja pokazana je veza između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer ove čestice prodiru direktno u pluća gde izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima.“.

Za CINS, profesor Vladimir Đurđević navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine selektivnim informacijama i bez objektivnog sagledavanja okolnosti dovodi u zabludu da je kvalitet vazduha u Srbiji danas bolji nego pre desetak godina. „Jedan od objektivnih načina da se uoči dugoročno smanjenje zagađenja u nekoj zemlji je praćenje broja prevremenih smrti usled zagađenja koji bi trebao da opada ukoliko vazduh zaista postaje manje zagađen. Za slučaj Srbije, procena prevremenih smrti usled zagađenja vazduha se kretala od oko 12 hiljada 2010. godine do 14 hiljada 2020. Tako da vidimo da nema nikakvog sistematskog poboljšanja u kvalitetu vazduha.“ – kaže profesor Đurđević.

Kakvo je stanje sada?

U trenutku pisanja ovog teksta (subota 18. novembar, 02:47) kvalitet vazduha na teritoriji grada Beograda označen je sa „Odličan“ prema merenjima koja se nalaze na portalu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Izvor: beoeko.com/screenshot

Kada je u pitanju cela Srbija, takođe u trenutku pisanja ovog teksta, prema merenjima sa portala aqicn.org najzagađeniji grad bio je Kruševac sa vrednosti AQI od 159, koja je označena kao „nezdravo“.

Izvor: aqicn.org/screenshot

Imajući u vidu da je grejna sezona tek počela, a vrednosti AQI su već „u crvenom“, postavlja se pitanje – šta će se desiti sa kvalitetom vazduha kroz mesec i/ili više dana kada grejna sezona bude bila u svom „piku“?

Možda je vreme da se upale alarmi.

Naslovna fotografija: Mystic Art Design/Pixabay

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još