Devojčicama, dok ne porastu, društvo govori da mogu biti šta god požele. Doktorke, glumice, inženjerke, novinarke. Govori im, da prate svoje snove, ali ne i da preteraju. Govore da pronađu sebe, ali ukoliko se na tom putu izgube, da se ne žale, ne zvocaju, već da se ugrizu za jezik i nastave dalje, same. Govore im da budu svoje, da kažu šta misle, ali da ukoliko to nekog ugrozi, ipak prestanu. Ipak je najvažnije biti ,,dama“.
U društvu koje još uvek meri ženski uspeh kroz pristojnost i tišinu, Alternativni centar za devojke (ACZD) već pet godina pokušava da tu tišinu razbije. Njihova kampanja „Podrži Super devojčice“, koja ulazi u svoj peti ciklus, pružila je podršku devojčicama iz svih krajeva Srbije, onima koje se bore da njihovi snovi ne zavise od okolnosti, već od truda, talenta i podrške zajednice.
,,Kao organizacija koja se bavi adresiranjem i poboljšavanjem položaja devojčica i mladih žena, svesne smo da je proces podizanja svesti javnosti spor, pogotovo u našem okruženju, mislile smo da je važno ne samo povećati vidljivost o položaju devojčica, već i osmisliti način za konkretnu i direktnu podršku devojčicama. U prethodne četiri godine putem kampanje uspele smo da skromnim stipendijama podržimo 97 devojčica uzrasta od 8 do 14 godina, a 11. oktobra ove godine podržaćemo još 20 devojčica.“, kaže za ZOOMER Jelna Memet, direktorka Alternativnog centra za devojke.
🟡 Ko kosi, a ko vodu nosi?
Ne možemo a da se ne zapitamo, kada nas je poslednji put previo medicinski brat, a operisala hirurškinja? Đuro Macut, premijer Srbije, nedavno je izjavio kako žene ne treba da budu hirurškinje, već treba da se bave internom medicinom, jer je ona „nežnija“.
Društvo je naviknuto na to da, iako devojčice maštaju da mogu biti šta god požele kada porastu, ipak se susrećemo sa učiteljicama u školama i profesorima na fakultetu, čistacicama, a ne čistačima. Naglašava se šta je muški, a šta ženski posao.
„Devojčice se još uvek suočavaju sa porukama da „nešto nije za njih“. Da nauka, tehnologija ili sport nisu „ženske oblasti“, da umetnost nije ozbiljan poziv, ili da treba da budu tihe i skromne. Kroz kampanju pokušavamo da te poruke preokrenemo. Kad podržimo devojčicu koja trenira fudbal ili se prijavi na naučno takmičenje, mi joj poručujemo da ima pravo da istražuje, da greši, da se takmiči, da pobeđuje.“ – ističe Memet u razgovoru za ZOOMER.
🟡 Kakvu si kafu skuvala, možeš da se udaš!
Devojčice su te koje pomažu da se postavi sto za ručak, koje uče da čiste i brušu prašinu, devojčice su te koje uče da skuvaju kafu, da bi kada gosti dođu prokomentarisali „kakvu si kafu skuvala možeš da se udaš“. Otvara se pitanja kada se devojčicama dopisuje norma da je rad u kući sastavni deo ženskog, a rad na tržištu neodvojiv deo muškog posla. Memet kroz rodne uloge ističe i društvenu dimenziju kampanje.
Stipendije i sama kampanja zato imaju višestruku ulogu. One ne donose samo finansijsku podršku, već i priznanje, poverenje i vidljivost. Devojčice kroz podršku dobijaju poruku da njihov trud ima smisla, da ih neko vidi i da nisu same u borbi za svoje snove. U mnogim porodicama ta pomoć makar privremeno ublažava brige, a devojčicama daje prostor da se bave onim što vole – da treniraju, sviraju, programiraju, crtaju, da rastu.
Jelena MEMET, direktorka Alternativnog centra za devojke (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
Odgovor na pitanje kako devojčice biraju svoje karijere i zašto je važno obeležavati Međunarodni dan devojčica leži u dugotrajnim društvenim obrascima i rezultat je više od 10.000 godina patrijarhata. U savremenom društvu i dalje se doživljava neženstveno ako je žena samostalna i ambiciozna, dok je nemuževno kada muškarac poakže nežnost i osećajnost.
Ovaj fenomen postavlja pitanje gde se zapravo rađa pritisak na devojčice: koliko su naši životi, kao žena, odraz ličnih izbora, a koliko odgovor na beskrajne zahteve koje društvo i patrijarhat nameću od samog rođenja.
🟡 Prepreke su sistemske, uspeh je zajednički
Više od 62 miliona devojčica širom sveta nema pristup obrazovanju. Devojčice su u većoj meri prinuđene da stupaju u rane brakove, pre nego napune 18 godina. Moramo pomenuti fizičko, ekonomsko, emotivno i seksualno nasilje koje devojčice trpe, dok veliki broj počinioca često prolazi nekažnjeno. Od 30 miliona gladnih u svetu, devojčice čine veliki procenat.
Jelena MEMET, direktorka Alternativnog centra za devojke (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
Analiza gotovo 900 prijava za stipendiju, Alternativnog centra za devojke, pokazuje da devojčice u Srbiji i dalje nailaze na višestruke prepreke – od loših materijalnih uslova i života u ruralnim sredinama, preko zdravstvenih izazova i diskriminacije, do ograničenog pristupa vannastavnim i kulturnim aktivnostima.
Kampanja „Podrži Super devojčice“ ne pruža samo finansijsku pomoć, već i priznanje i vidljivost, dajući devojčicama prostor da razvijaju svoje talente i potencijal. Ulaganje u devojčice, kako ističu u ACZD, važno je i kao pokazatelj socijalne pravde i ulaganja u budućnost društva.
Naslovna fotografija: Canva
