10. oktobra širom sveta obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja još od 1992. godine, sa ciljem podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i mobilizacije napora za bolje mentalno zdravlje ljudi.
Svetska zdravstvena organizacija naglašava da Svetski dan mentalnog zdravlja podseća na to da bez mentalnog zdravlja nema ni celokupnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja usmerena je na urgentnu potrebu za pružanjem podrške mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama osoba pogođenih humanitarnim krizama.
Iako se formalno gledano Srbija trenutno ne nalazi u humanitarnoj krizi – nema ratova, masovne gladi ili kolapsa zdravstvenog sistema, nalazi se u društveno-političkoj krizi koja je prema oceni dela stručne javnosti veća i od one koja se desila tokom 90-ih godina prošlog veka.
Studenti, prosvetni radnici i novinari predstavljaju tri kategorije stanovništva Srbije koje su u prethodnih 11 meseci, od kada je 1. novembra 2024. godine pala nadstrešnica na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 osoba, na „prvoj liniji fronta“.
Ove godine, ZOOMER će Svetski dan mentalnog zdravlja obeležiti pričom o njima.
🟡 Novinari i novinarke na udaru – 130 napada tokom 2025. godine
Prema podacima Baze napada na novinare i novinarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, do sada je tokom 2025. godine zabeleženo više od 130 napada na medijske radnike i radnice.
Novinari i novinarke medija koji posluju u sklopu Junajted Medija Grupe – N1, Nova, Danas i Radar, najčešće su se našli „na udaru“ upravo zato jer su gotovo uvek na „prvoj liniji fronta“.
Mladen Savatović, novinar i reporter TV N1 upravo je jedan od njih.
Sve je teže i teže, povećavaju se pritisci na terenu, svakim danom je sve gore i gore. A uz sve to, naravno, trudiš se da budeš profesionalan i objektivan. I na sve to još idu i targetiranja, kampanje koje se vode u provladinim tabloidima, a onda na sve to još treba dodati i pritisak javnosti koja očekuje od tebe da sprovodiš nekakav njihov narativ, koji se njima dopada, a onda kada ne radiš tako, već se držiš principa novinarstva i novinarske etike, onda budeš i na njihovom udaru, tako da je sve složenija i složenija situacija, jer kako je polarizovano društvo, tako je i shvatanje toga šta treba novinarstvo da bude polarizovano.
Mladen SAVATOVIĆ, novinar i reporter TV N1 (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
South Park radikalni levičar u epizodi “Neprijatna tišina” pic.twitter.com/mLZWumISbm
— Mladen Savatovic (@_savatovic) October 5, 2025
Kako Savatović ističe za ZOOMER, targetiranja i kampanje koje sprovode provladini tabloidi u kombinaciji sa velikim očekivanjem javnosti za „sprovođenjem narativa koji im se dopada“ stvara jednu kakofoniju koja veoma utiče na mentalno zdravlje novinara i novinarki.
Primetio sam da sam više nervozan nego ranije, da mi je jako teško da zadržim koncentraciju kada razgovaram sa ljudima. Nekako mi je odnos sa ljudima, pa sad da li je to poslovno ili privatno, sve teži, sve mi teže pada da se nosim sa njima, manje sam strpljiv nego što sam bio, planem lakše nego što je to bio slučaj pre. Naravno, sve se to odražava i na kvalitet sna, na zdravlje, svakih nekoliko nedelja ili meseci se razbolim…
Mladen SAVATOVIĆ, novinar i reporter TV N1 (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
Jedno od rešenja za probleme koji nastaju usled pogoršanog mentalnog zdravlja Savatović vidi u psihoterapiji, ali kako kaže do sada se nije upuštao u to iz dva razloga – finansijski momenat i previše vremena koje provodi na poslu nakon čega više nema energije.
Jednostavno, kada bih trebalo da se tome posvetim, nemam volje ni za to, ni za fizičku aktivnost, niti, na primer, a ni da sam voleo da gledam serije i filmove, i da igram igrice na PlayStationu — sad više nemam volje ni za tako nečim. A kamoli za nečim kao što je psihoterapija, koja ulaže i vreme, i trud, i konstantu — to jest da se konstantno tome predam. Ljudi iz okruženja su ti, iz najbližeg okruženja, koji me saslušaju, sa kojima se posavetujem, kojima se požalim, i to je izvor koji je nekako prevazilaženje svih tih nedaća.
Mladen SAVATOVIĆ, novinar i reporter TV N1 (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
Sa druge strane nešto stariji Savatovićev kolega Jugoslav Ćosić, novinar, voditelj i urednik na TV Insajder kaže za ZOOMER da su se svi mogući pritisci na novinare i novinarke pojačali u prethodnih 11 meseci sa početkom studentskih blokada i protesta, i da sve to izaziva frustracije koje itekako utiču na mentalno zdravlje.
Imam dovoljno dugu karijeru da pamtim i ubistva novinara u Srbiji. Ali sada svako veče odlazim na spavanjem sa nadom da u našoj zemlji sutra niko neće stradati, ni na koji način. Posebno niko od studenata i mladih ljudi, pošto i sami imamo studente u porodici. Stanje mentalnog zdravlja kreće se u krugu profesionalnih, ličnih i društvenih okolnosti. Teško je biti mentalno zdrav u nezdravim društvenim, profesionalnim i ličnim okolnostima.
Jugoslav ĆOSIĆ, novinar, voditelj i urednik na TV Insajder (ZOOMER, 08. oktobar 2025. godine)
Što se tiče stvari koje preduzima kako bi poboljšao svoje mentalno zdravlje, Ćosić kaže da koristi svaku priliku koju ima da „pobegne“ iz grada u prirodu kako bi se vratio u balans i sakupio dovoljno energije za narednu nedelju. Za stručnu pomoć kaže da mu nije potrebna za sada, ali u budućnosti nije siguran ni da li će imati od koga da je dobije.
Za sada mi nije potrebna pomoć profesionalaca, ali ne znam ni da li ćemo je i imati u zemlji u kojoj npr. preko šezdest psihijatara i psihoterapeuta dalo otkaz u jednoj od ključnih institucija za mentalno zdravlje u zemlji, zbog jedne jedine osobe koja je partijski kadar i koja je sada državna sekretarka u ministarstvu zdravlja.
Jugoslav ĆOSIĆ, novinar, voditelj i urednik na TV Insajder (ZOOMER, 08. oktobar 2025. godine)
🟡 Prosvetni radnici i radnice – otkazi i kolektivni strah
Prosvetni radnici i radnice bili su među prvima koji su dali podršku studentskim blokadama i protestima u prethodnih 11 meseci. Cena za pružanje podrške vremenom je rasla – sa pretnji otkazom sve do „pravih“ otkaza. Ukoliko neko ipak nije dobio otkaz, dobio je rad u kolektivnoj atmosferi straha.
Jedna od njih je i profesorka u jednoj od beogradskih srednjih stručnih škola, koja je upravo iz straha za svoju budućnost kao i budućnost svoje porodice zatražila od nas da ostane anonimna. Kako ona kaže, društvene okolnosti u prethodnih 11 meseci naveli su je da postane emotivnija.
Još uvek ne vidim velike promene, osim što sam plačljivija i emotivnija — ali svi smo, zar ne? Jedina promena kod mene je to što sam postala potpuno netolerantna prema kolegama koje nisu bile u blokadi, što uopšte ne liči na mene.
Profesorka u jednoj od beogradskih srednjih stručnih škola (ZOOMER, 08. oktobar 2025. godine)
Kada drži predavanja, profesorka čiji je identitet poznat redakciji portala ZOOMER kaže da pokušava da napravi otklon od spoljašnjih činilaca i pritisaka koji se vrše na nju i njene kolege i koleginice.
Pokušavam da na času napravim otklon od pritisaka i borbe i da se posvetim samo predavanjima i učenicima. Đaci, nama koji smo bili najistrajniji u blokadama, pružaju podršku i oni su nam vetar u leđa da izdržimo.
Profesorka u jednoj od beogradskih srednjih stručnih škola (ZOOMER, 08. oktobar 2025. godine)
🟡 Studenti u blokadi – „fight or flight“ režim rada
Nakon fizičkog napada na profesore i studente Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra prošle godine tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, usledile su blokade svih fakulteta na svim Univerzitetima širom Srbije.
Skoro 11 meseci kasnije, studenti i studentkinje u blokadi visokoškolskih ustanova doživeli su: pretnje, „prijateljske razgovore“ u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova, medijsko lešinarenje i tergetiranje od strane provladinih medija, hapšenja i policijska zadržavanja, policijsku brutalnost na ulicama, …
Uprkos svemu, studenti u blokadi i dalje organizuju svoje proteste i blokade, ali i polažu ispite i druge obaveze koje imaju na svojim fakultetima. Kako je proteklih 11 meseci uticalo na njihovo mentalno zdravlje? Kako za ZOOMER kaže Nađa Šolaja, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i aktivna članica nekoliko radnih grupa, posledice koje su dešavanja u prethodnih 11 meseci ostavila na njih tek će isplivati na površinu.
Svakako nije dobro. Teško mi je da govorim u ime svojih kolega, ali pogotovo mi koji smo bili angažovani u radnim grupama smo pregoreli odavno. Veliki je teret kada znate da velik broj ljudi računa na vas i da je odgovornost na vama. Naravno, kada vaše kolege hapse po ulicama, razbijaju im vilice, šalju ih u pritvor i u izgnanstvo, to su stvari koje ostavljaju jako velike posledice. Suočavanje sa tolikom količinom nepravde i stresa prosto ne može biti zdravo. Danas sam prvi put bila na fakultetu od kada je odblokiran što me je dodatno pogodilo. Mislim da će posledice po naše mentalno zdravlje tek da „isplivaju na površinu” kada se sve ovo zaista završi. Dobar deo nas je mesecima neprestano bio u „fight or flight modu”.
Nađa ŠOLAJA, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (ZOOMER, 10. oktobar 2025. godine)
Od onih posledica koje su već isplivale na površinu, Nađa izdvaja veliki osećaj krivice zbog kojeg kako kaže „ne može noćima da spava“ i ima noćne more, a uz to i napade anksioznosti kada vidi „rotaciju“ na ulicu.
Kao jedno od rešenja za lošije mentalno zdravlje, Andrija Stokić, porodični i sistemski terapeut u edukaciji i praktičar rada sa traumom kaže za ZOOMER da je nužno da tokom kolektivne krize svi budemo tu jedni za druge. „Da se zaista „koristimo“ kao resurs, koji nam je dostupan. Da posegnemo za razgovorom onda kada osećamo da nam je nečega previše i da ono što proživljavamo možda i prevazilazi naše trenutne kapacitete. U bespomoćnosti i dodiru sa istom, najpre nam je potreban drugi da nam pomogne da podnesemo, ukoliko već sami ne možemo, niti bi uvek trebalo da možemo.“ – kaže Stokić.
Neprobojnost naše fasade nije pokazatelj da se dobro nosimo sa onime što se dešava spolja i unutar nas, koliko god da to tako možda i izgleda. Već da nam je izuzetno i još teže nego onima koji svoje suze tokom ovog perioda ne kriju, pa time dozvoljavaju sebi i da nužno dođu do stanja olakšanja i regulacije. Savet jeste u nesputanom izražavanju osećanja i podnošenju istih, uz okretanju ka odnosima u kojima će to biti bezbedno i moguće.
Andrija STOKIĆ, porodični i sistemski terapeut u edukaciji i praktičar rada sa traumom (ZOOMER, 09. oktobar 2025. godine)
Kako Stokić zaključuje, celokupna društveno-politička situacija povećava svest o mentalnom robovlasništvu, i dodaje da građani „svedoče da ipak postoji nada da hrabro povrate istinsku slobodu uprkos strahovima od konfrontacije koji svaka osoba zasigurno u određenoj meri oseća“.
Naslovna fotografija: Gavrilo Andrić
