Sve što treba da znaš o seksu i mentalnim poremećajima

Seks više nije toliko tabu među mlađim generacijama, ali iako živimo u vremenu hiperseksualizacije i seks je svuda oko nas jer – seks prodaje, opet nam društvo govori da je to ipak sfera privatnosti i da ne treba baš mnogo pričati o seksualnim iskustvima. Ono što je još veći, možda i najveći tabu našeg društva, jesu mentalni poremećaji. To je „sramota“, to vuče sa sobom stigmu i o tome mora da se ćuti.

Ako treba da ćutimo o seksu, i da ćutimo o mentalnim poremećajima – kada ćemo pričati o vezi između seksa i mentalnih poremećaja?

Nikad? Upravo sad.

Autorka En Maturo Gault objavila je sjajan tekst o kome možemo malo da prodiskutujemo.

Naime, autorka upravo, uzimajući stručnjake i stručnjakinje kao izvore, govori o vezi između seksa i mentalnih poremećaja. Iskustveno, sve seksualno aktivne osobe znaju da neredovni, retki ili loši seksualni odnosi utiču negativno na mentalno zdravlje i raspoloženje, kao i da suprotno od toga – dobar seks utiče izuzetno pozitivno na to i kako ćemo se psihički osećati. Ima tu raznih nekih veza, lučenja hormona i sad možemo mi ovde da pričamo o endorfinu i oksitocinu i da se bavimo nekom visokom naukom, ali ima li potrebe kad je to nešto što nam je iskustveno već jasno?

Dakle, jasno je da seks može da utiče na mentalno zdravlje, ali da li znamo kako mentalno zdravlje utiče na seks? Prema istraživanju koje je objavila JAMA (časopis američkog lekarskog udruženja) prošle godine, sadašnje generacije imaju manje seksa nego ranije generacije, što se povezuje upravo sa anksioznošću i depresijom, ali i korišćenjem modernih tehnologija. Šta se dešava kada anksioznost, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili depresija „provali“ u spavaću sobu i kako se to hendluje? Da li osobe sa bipolarnim poremećajem zaista imaju bolji seksualni život kako tvrde neka istraživanja i da li depresija ubija seksualni nagon? Da vidimo do kojih nalaza je autorka došla.

SEKS I ANKSIOZNOST

Prvo što je autorki važno da znamo jeste za fenomen „neusklađenosti uzbuđenja“ – to je kada se um uzbudi onda kada telo nije uzbuđeno i obrnuto. Ovo se dešava i muškarcima i ženama sa anksioznošću. Kod muškaraca – anksioznost dovodi do erektilne disfunkcije. Prosto, postoji želja, ali nema erekcije. Prema mišljenju Dr Džoa Korta, seksualnog terapeuta – ovo se posebno dešava kod mladih muškaraca „zbog samosvesti i straha od performansa“. Da prevedemo – ako mnogo razmišljate, neće da vam se digne. A onda se usled nedostatka seksualnih odnosa ta anksioznost pojačava i sa njom i erektilna disfunkcija. Kod žena je malo drugačije i uglavnom se ispoljava kao nedostatak uzbuđenja, nemogućnost dostizanja orgazma ili čak bola prilikom odnosa. Istraživanja pokazuju da je ovo čak 10 puta češće kod žena sa prethodnim dijagnozama anksioznosti.

Kako prevladati anksioznost u seksu?

Autorka navodi tehniku – čulni fokus, iliti dodirivanje bez očekivanja. Šta to tačno znači? Ispitivanje sopstvenog tela, sa partnerom ili samostalno, dodirivanje koje nema za cilj uzbuđivanje radi seksa, već upoznavanje celog tela i povezivanje sa čulnim osećajima. Bez razmišljanja, samo upoznajete telo i njegove reakcije.

SEKS I DEPRESIJA

Druga tema o kojoj je autorka razgovarala sa svojim sagovornicima je odnos seksa i depresije. I pored toga što depresija izaziva slična stanja kao i anksioznost – erektilnu disfunkciju kod muškaraca, nedostatak libida i bolne odnose kod žena – u osnovi je mnogo drugačije.

Psiholog, Dr Robert Mudi, autorki objašnjava da depresija smanjuje želju za seksom bez obzira na to da li je osoba u vezi, te da se ljudi koji žive sa depresijom mogu osećati manje zainteresovanim za kontakte u svakom smislu, te samim tim to smanjuje mogućnost za ljubav i intimnost, te produbljuje depresiju. Dženet Brito, seksualna teraputkinja, tvrdi da je verovatnije da žene osete simptome depresije usled čega će se osećati nesigurno u vezi svog tela, manje poželjno i imaju manje poverenja. Korišćenje antidepresiva dodatno pogoršava situaciju zato što, kako Mudi objašnjava, povećavaju serotonin u mozgu što ublažava depresiju i anksioznost, ali može ugasiti seksualni nagon ili smanjiti mogućnost osećanja seksualnog zadovoljstva.

I sad tu dolazimo do još jednog fenomena o kome se malo zna, a koji je se u članku naglašava – postkoitalna disforija. To je situacija kada osobu nakon seksa preplave negativne emocije, iako je seks bio sporazuman i čak zadovoljavajući. Autorka je pronašla podatak da čak 41%  muškaraca i 46% žena ima simtome ovog poremećaja nakon seksa, najčešće osećaj depresije, razdražljivosti ili ničim izazvan plač posle seksualnog odnosa.

Šta uraditi?

Obavezna je podrška stručnjaka i lekara sa kojima ćete podeliti svoja iskustva sa korišćenjem određenog leka i njegovim nuspojavama. Iako postoje tehnike koje pomažu kada je u pitanju depresija, kao što je fizička aktivnost, zdrave životne navike, pa i masturbacija – ništa ne može da zameni razgovor sa terapeutom.

SEKS I POSTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ

Ovo je sad izuzetno važno zbog situacije u kojoj živimo. Postraumatski stresni poremećaj se javlja kao jedna vrsta anskioznosti kao posledica psihološkog izlaganja stresnim doživljajima koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede i slično. Neki od tih stresnih događaja su ratni sukobi (bombardovanje 1999, ratna dejstva devedesetih), opasnosti od terorističkog napada (stalno prisutna u Evropi i SAD), prirodne nepogode poput zemljotresa (kao što je situacija koja trenutno pohađa Petrinju, a Kraljevčani takođe pamte 2010. godinu), razarajućih poplava (pamtimo maj 2014. godine), ili požara (sećamo se scena iz Australije), ali i boravak u zatvoru, silovanje, nasilje u porodici i drugi slični stresni događaji. Život u pandemiji virusa koji svakodnevno odnosi živote svuda oko nas jeste situacija kontinuiranog stresa.

Kako sad on utiče na seks? Podaci do kojih je autorka došla govore o tome da su osobe koje dožive traumatična iskustva u detinjstvu u većem riziku da imaju manje zadovoljavajući seksualni život. Kod njih se takođe može javiti postkoitalna disforija. Dešava se da svako seksualno iskustvo, čak i prijatno i zadovoljavajuće, može biti okidač nekih ranijih trauma. Sam orgazam može prouzrokovati osećaj užasa, umesto zadovoljstva. Kako navodi doktor Kort, kod žrtava seksualnog zlostavljanja to je stalno ponavljanje traume, on to naziva “vraćanjem na mesto zločina”. Kort kaže da je moguće da kod nekih osoba to prouzrokuje hiperseksualnost, gde se nekome može činiti da su te osobe stalno uzbuđene i u potrazi za seksom, a zapravo su to nagoni za traumom, a ne seksualni nagoni. Sa druge strane, može se desiti i suprotno – prouzrokovanje niske ili nikakve seksualne želje.

Brito navodi da je ova situacija češća kod žena, zato što su žene češće žrtve seksualnog nasilja, porodičnog nasilja rodne diskriminacije – što sve utiče na njihovo psihološko zdravlje.


Šta uraditi?

Autorka predlaže koncept “aftercare” – kada se nakon seksualnog odnosa, posebno intenzivnog sporazumnog odnosa kao što su kinki igre, partneri posvete jedan drugom u vidu maženja, razgovora… i na taj način posvete jedan drugom i osećaju lagodno. Nekad deluju i prakse koje možete uraditi i sami – kao što je tuširanje, ili čitanje dobre knjige.

SEKS I OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ

OKP je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne misli i kompulzivne radnje kako bi se redukovao ili neutralisao nerealan strah. U prevodu, prinudne misli koje ne možemo da kontrolišemo ili prisilne radnje – kao na primer strah od kontaminacije (npr, opsesivno čišćenje svega alkoholom u toku pandemije virusa), potreba za simetrijom (kada ne možemo da učimo ako nam nisu sve knjige na svom mestu ili pod određenim uglom), sumnje (proveravamo sto puta da li smo zaključali vrata od stana ili automobila) i slično.

Kako to utiče na seks? Autorka kaže da se neretko događa da osobe koje boluju od OKP-a češće prijavljuju neželjene seksualne misli, iako ne može sa sigurnošću da se naučno dokaže da su one češće nego bilo koje druge neželjene misli. To može biti strah da će postati LGBTQ, zabrinutost od neprimerenih seksualnih želja (ka deci, članovima porodice, nekad i životinjama) ili neprikladnih mentalnih slika. Kod osoba sa OKP-om češće se javlja, navodi autorka, seksualna disfunkcija i čak gađenje od seksualnog odnosa, posebno kod osoba koje imaju opsesije povezane sa kontaminacijom (čišćenje npr).

Šta uraditi?

OKP je povezan sa niskim nivoom serotonina, što seksualno zadovoljstvo može povećati. Autorka predlaže uvođenje rituala sa partnerom u cilju zbližavanja, što ne mora biti seksualno – čak i zagrljaj od 20 sekundi povećava nivo serotonina. Početak je komunikacija, kao i znatiželja i zajedničko traganje za užitkom.

SEKS I HIPERKINETIČKI POREMEĆAJ

Hipeaktivni poremećaj nedostatka pažnje, prostije rečeno. Kod ovih osoba se može javiti hiperseksualnost (neobično visok seksualni nagon) ili hiposeksualnost (nepostojeći seksualni nagon), mada ovo nisu prepoznati kriterijumi za dijagnostifikovanje ovog poremećaja.

Kort kaže da osobe sa ovim poremećajem zainteresuju za nešto na šta će se fokusirati – to može biti slučaj sa seksom ili pornografijom i prouzrokovati zavinost. Sa druge strane, ako ih ne zanima seks – možda neće imati želje ili volje da se fokusiraju na seksualne aktivnosti. I jedno i drugo može dovesti do problema u seksualnim odnosima.

Šta uraditi?

Pošto ovaj poremećaj često uključuje depresiju i anksioznost, prema mišljenju autorke, ključan je razgovor sa psihologom.

SEKS I BIPOLARNI POREMEĆAJ

Uprošćeno, ovaj poremećaj karakterišu promene raspoloženja koje može biti u obliku manične faze – povećane aktivnosti i depresivne faze. Kako to utiče na seks?

Autorka kaže da se može povećavati libido u toku maničnih epizoda, što može dovesti do rizičnih seksualnih ponašanja. Brito kaže da u toku tih epizoda postoji mogućnost da se osoba upusti u seksualne prakse koje inače nisu uobičajene za nju – seksualni odnosi sa više partnera ili anonimnim partnerima, učestalija masturbacija ili gledanje pornografije ili afera i preljuba. Sa druge strane, u toku depresivne epizode je suprotno – nizak seksualni nagon, umor, stid, strah, osećaj zabrinutosti i slično.

Šta uraditi?

Autorka citira stavove svoja dva sagovornika.

Brito savetuje: „Održavajte svoj režim lekova i budite svesni nuspojava. Razumite svoje simptome i znajte faktore ranjivosti, uključujući okidače, poput nedostatka sna ili upotrebe alkohola. Budite informisani o sigurnijim seksualnim praksama, poput upotrebe kondoma i testiranja na polno prenosive bolesti. Komunicirajte s partnerom o svojim okidačima i simptomima, kao i načinima koji će vam pružiti podršku kako biste smanjili sklonost partnera da sami sebe krive. Uključite se u psihoterapiju ili seksualnu terapiju kako biste razumeli svoje negativne cikluse i stvorili nove obrasce koji vas osnažuju i pronađite sistem podrške koji razume vaše simptome i koji vam može pomoći ako je potrebno.“

Mudi kaže: „Moji klijenti svakodnevno vode dnevnik raspoloženja kako bi pratili svoja raspoloženja na skali od jedan do 10, a nakon otprilike mesec dana možemo videti obrasce. Praćenje raspoloženja može biti koristan alat za saznavanje više o sebi i onome što može uticati na vaše promene raspoloženja. Pokušajte da pratite i svoj seksualni nagon”.

SEKS I POREMEĆAJI ISHRANE

Ovi poremećaji, kaže autorka, utiču na to kako osoba sebe vidi, narušavaju samopoštovanje, zadovoljstvo telom –  područja usko povezana sa seksualnošću. Javlja se smanjenje nagona, nedostatak samopouzdanja i strah od odbijanja i intimnosti.

Šta uraditi?

Autorka prvo savetuje sve nas koji možda poznajemo nekog ko se bori sa poremećajima ishrane da toj osobi pružimo razumevanje i podršku. A ukoliko se neko sam bori sa tim – masturbacija i upoznavanje sopstvenog tela je, kaže autorka, moćan oblik ljubavi prema sebi i povećava svest o telu i sa njim povezanu pozitivnu sliku o sopstvenom telu.

SEKS I UPOTREBA OPOJNIH DROGA

Uobičajeno je da osobe koriste neke supstance jer se osećaju slobodnije i lišavaju se nekih inhibicija koje imaju. Nažalost, one mogu izazvati zavisnost, a kod nekoga i suprotno – erektilnu disfunkciju. Zloupotreba supstanci je izuzetno opasna i ne može se lečiti na svoju ruku, neophodno je ući u neki sistem podrške. Ovo tvrdi autorka i njeni sagovornici, a sve što se na to još može dodati je i – ove supstance ne rešavaju problem. Nećete “postati osoba kakva želite” u seksualnom smislu tako što će vam droga umanjiti inhibitore, već je potrebno da upoznate sebe i šta želite u seksu, a onda to zdravo komunicirate i sa partnerima. Na taj način ćete u seksu uživati slobodno, a ne izmenjene svesti. Ne rizikujte zavisnost jer jedna laka droga za sobom vuče drugu, težu, i tako do tačke kada je teško vratiti se nazad. Ako već konzumirate ove supstance – potražite pomoć. Nije bezazleno, iako tako može delovati.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još