Stevan Nedeljković: U Ukrajini se vodi bratoubilački rat koji ni Rusi ne žele

Gost serijala Zoomer Now bio je Stevan Nedeljković, docent na predmetu Međunarodni odnosi sa Fakulteta političkih nauka. Nedeljković je govorio o potezima Sjedinjenih američkih država prema Rusiji.

Da li će po Vašem mišljenju čin SAD da sankcioniše Rusiju finansijskim merama pomoći tome da se brže završi rat u Ukrajini ili će pak samo naneti štetu narodu Rusije?

Ja ne verujem baš u efikasnost sankcija. Kao što znate, i mi smo nešto slično prolazili devedesetih godina i po nekom pravilu, ako poredimo Iran ili Irak i Srbiju u bivšoj Jugoslaviji – uvek stradaju oni koji su nevini. Čini mi se da vrlo retko sankcije dopru do onih koji su možda najodgovorniji za tu situaciju.

Šta mislite o uvedenim sankcijama?

U ovom trenutku mi možemo da kažemo da su sankcije koje su uvedene jedne od najbrutalnijih sankcija po efektima koje je čovečanstvo ikada zabeležilo, pogotovu imajući u vidu nivo povezanost ekonomije Ruske federacije, kako sa Sjedinjenim američkim državama, tako pogotovu sa Evropskom Unijom. U tom smislu, mi možemo da očekujemo da će sankcije imati ekonomske efekte, ali one uvek imaju neku političku pozadinu i očekivanja da će proizvesti političke efekte – a to je da će uticati na građanstvo, na narod Ruske federacije, da se podigne i ustane protiv agresije na Ukrajinu i protiv Vladimira Putina i njegovog režima u Rusiji.

Činjenica je da Sjedinjene Države daju pomoć Ukrajini u vidu oružanja, mislite li da će to samo ojačati bes Rusije koji će se iskaliti na narodu Ukrajine?

Podrška koja dolazi od SAD, ali i od drugih evropskih država koje funkcionišu uokviru NATO-a, dolazi neprestano od 2014. godine. Pokušavao sam da saberem, iako nigde nema egzaktnih podataka, ali preko tri milijarde američkih dolara samo su SAD pružile u pomoći Ukrajini u naoružanju. Tako da ne verujem da će to izazvati neki dodatni gnev ruskih vojnika, čini mi se ni ruskog liderstva, ali kada je reč konkretno o samim pojedincima, čini mi se da ne može da im obori previše moral, zato što je njihov moral gotovo na dnu. Mi ne treba da zaboravimo da je to akcija o kojoj je vrlo uzak krug ljudi znao, da će doći do rata i do agresije. To je bratoubilački rat, jer vi ratujete doslovno protiv ljudi koji su vama kulturološki, etnički, identitetski i na svaki mogući način bliski. Naravno da ima onih koji su ekstremni i sa jedne i sa druge strane, ali to je ogromna manjina.

Mi ne treba da zaboravimo da je vrlo uzak krug ljudi znao da će doći do rata i do agresije. To je bratoubilački rat, jer vi ratujete doslovno protiv ljudi koji su vama kulturološki, etnički, identitetski i na svaki mogući način bliski.

U ratu je neophodan moral, kako ga vi vidite u ovom trenutku kod vojnika i jedne i druge zemlje?

Moral ukrajinskih vojnika je visok u ovom trenutku i znatno viši od Rusije zato što se oni bore za goli život i za opstanak, za razliku od ruskih vojnika koji po prvi put postaju doživljavani kao stranci u Ukrajini. Ne treba zaboraviti jedan podatak koji je prilično ilustrativan. Vi imate 2013. godine, pre prvog ukrajinskog rata, da 88% Ukrajinaca ima vrstu poštovanja, uvažavanja i podrške za Rusku federaciju. Decembra 2021. godine taj procenat je bio oko 30 posto. Vi nemate sada Ukrajince koji dočekuju Ruse sa zastavama, nemate čak ni ruske vojnike koje vidite da nešto previše usplahireno odlaze u ovaj rat. Očekivati da će Ukrajina pobediti čini mi se da bi bilo previše iluzorno, imajući u vidu oružanu silu i jedne i druge strane, iako ovde treba istaći da očekivati da će Ukrajinci pasti za tri dana nije bilo ni utemeljeno, ni realno, imajući u vidu i ovu moralnu komponentu i snagu morala, ali ne treba zaboraviti da su Ukrajinci pre ovog sukoba po brojnim indeksima bili 22. oružana sila sveta što svakako nije zanemarljivo.

Malopre ste spomenuli NATO pakt, postoji li šansa da SAD zajedno sa NATO paktom dođu do nekog rešenja koje će ubrzati rešavanje cele ove situacije u Ukrajini, kao što je bilo kod nas?

Ne verujem da do konačnog rešenja može doći kroz pregovore između Rusije i Ukrajine. Čini mi se da je limit pregovora koji se trenutno vode postizanje primirja, dok ako zaista želimo mir u tom delu Evrope u pregovore moraju da se uključe i Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države, ali verovatno i NATO kao takav, bilo kao organizacija ili kroz države članice iz jednog ključnog razloga – zato što jedan od uzroka rata jesu bezbednosne garancije koje su bile potrebne Ruskoj federaciji, a koje su možda oličene u tome da Ukrajina ne postane članica NATO-a i država koja bezbednosno ugrožava  Rusku federaciju. Takve vrste garancije ne može dati samo Ukrajina, već NATO i Ukrajina zajedno. Sa druge strane, potrebne su garancije da će Ukrajina opstati kao suverena, nezavisna država i da će biti bezbedne i NATO članice koje su ili pogranične sa Ruskom federacijom ili su u njenoj blizini, pre svega Poljska i Baltičke države koje su pokazivale jednu dozu straha da im se neće desiti ono što se desilo Gruziji 2008. godine ili ono što se desilo Ukrajini, tačnije Krimu 2014. godine.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još