Šta sve znamo o zagađenju u Srbiji?

Tokom 2020. godine novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Dina Đorđević intenzivno je pisala je o zagađenju vazduha u Srbiji. Istraživala je slučaj prethodno državne kompanije RTB Bor, koju je 2018. godine privatizovala kineska kompanija Ziđin, koju je tužilo Ministarstvo zbog neodgovornog odnosa prema životnoj sredini, kao i uzroke zbog kojih je zagađenje vazduha isto i tokom policijskog časa. Otkrila je i da već nekoliko godina u nazad u Srbiji ne funkcioniše sistem merenja zagađenja vazduha, što ima za posledicu nerealnu sliku o zagađenju. Takođe je  došla do podataka da građani i građanke Srbije ne dobijaju podatke o zagađenju na vreme.

Slučaj „Ziđin”

U prvom tekstu iz serijala, objavjenom 24. februara 2020. otkriveno je da je nadležna inspektorka Ministarstva zaštite životne sredine tokom kontorole u novembru 2019. godine otkrila da je  koncentracija sumpor – dioksida (SO2) dostizala 4,6 puta, pa i do 8,3 puta veće vrednosti od zakonom propisanih. Nakon ponovne kontrole u januaru 2020. koja je pokazala iste propuste, kako piše CINS, kompaniju Ziđin i zamenika rukovodiovca ogranka TIR koje je odgovorno za ovaj problem, nadležno Ministarstvo je tužilo Privrednom sudu u Zaječaru, za privredni prestup.

Prema dokumentima do kojih je CINS došao više puta su u radu te strane kompanije uočeni propusti u radu. U aprilu 2019. godine kompaniji je nadležna inspektorka naložila da treba da preduzme mere protiv zagađenja vazduha, koje je opasno po život i zdavlje građana i građanki, kao i po životnu sredinu u Boru. Razlog tog štetnog delovanja je, kako piše CINS, bilo prekomerno emitovanje SO2, ali je kompanija tada zagađenje objasnila nestankom struje. U avgustu iste godine kontrola je utvrdila nove propuste u radu. Kako piše CINS, Ziđin nije imao obavezan sistem za vlažno obaranje prašine prilikom transporta jalovine na Borskom kopu, čime je takođe ugroženo zdravlje ljudi i životna sredina. Ministarstvo zaštite životne sredine je ponovo reagovalo, dok je odgovor kompanije bio da su instalirali sistem koji treba da reši taj problem.

Iz kompanije su dalje obećavali da će rešiti problem kupovinom potrebnih mašina za smanjenje zagađenja i poštovati propise.

Kako se u tekstu navodi, i pre privatizacije kompanije bilo je problema sa zagađenjem,a Ministrastvo je 2008. godine Bor proglasilo kao „crnu tačku srpske ekologije“.

Kako zakon propisuje, vrednosti SO2 na jednom mestu mogu biti prekoračene tri puta u toku jedne godine, ali je ono u borskom parku 2014. bilo prekoračeno u proseku čak pet meseci godišnje. Četiri godine kasnije to zagađenje je opalo na 13 godišnje, ali je 2019. nakon dolaska Ziđina porastao na 40. Druge štetne materije, kao što su PM10 čestice i Arsen, takođe su prema izveštaju „Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor“ 2018. bile značajno veće od dozvoljenih, što je takođe dovelo do ugrožavanja zdarvlja ljudi. Prema informacijama do kojih je CINS došao, institucije koje bi trebale da nalože kompaniji rešavanje ovog problema su u ovom slučaju prebacivale odgovornost sa jedne na drugu.

Zagađnjenje u vreme policijskog časa i zašto se ništa nije promenilo?

Dina je takođe istraživala zagađenje vazduha za vreme policijskog časa, kada  su aktivnosti ljudi bile smanjene i došla do podataka da je zagađenje u martu mesecu 2020. godine samo u manjoj meri bilo smanjeno. Poboljšanje stanja je prema analizi CINS-a bilo primetno samo u segmentu zastupljenosti azot – dioksida (NO2). Razlog boljih podataka je smanjenje saobarćaja. Tokom marta i aprila bila su primećena prekoračenja PM 10 i PM 2.5 čestica. Zaključak koji je doneo sturčnjak koga su konsultovali jeste da je ovakvo stanje dokaz da su za zagađenje odgovorne industrija i termoelektrane.

Podaci koji se zvanično objavljuju o stanju zagađenja vazduha u Srbiji problematični

U julu 2020. Đorđević je istraživala merenje zagađenja vazduha u različitim mestima u Srbiji. Otkrila je da postoje stanice za merenje zagađenja vazduha koje nisu radile, kao i one koje su merile zagađenje prekratko da bi se doneli bilo kakvi zakljuci. Otkrila je da postoje mesta koja su među najzagađenijima u zemlji, a koja zagađenje uopšte nisu merila, poput Smedereva. Zastupljenost zagađujućih materija trebala bi da se meri 90 % vremena godišnje, što je postignuto samo 2011. godine za veliku većinu podataka i tada je vazduh u našoj zemlji ocenjen kao čist, a prekomerno zagađenje primećeno samo u pojedinim gradovima. Tako je CINS došao do zaključka da godinama u nazad u Srbiji ne postoji realna slika o zagađenju.

Kako piše CINS, njihova analiza se pokalapa sa mišljenjem stručnjaka koga su konsultovali, Vladimira Đorđevća, profesora na Fizičkom fakultetu u Beogradu, koji kaže da kada bi se zagađenje merilo u dovoljnoj meri, svi gradovi u Srbiji bi bili u najlošijoj kategoriji. Zbog manjka kvalitetnih i validnih podataka, nadležna Agencija za azštitu životne sredine je zagađenje merila na osnovu nižih kriterijuma, za šta bivši direktor te Agencije kaže da nije relevantno. Đorđević je tada za CINS rekao i da zbog ovakvg načina merenja nije moguće uraditi analizu i rešiti ovaj problem.  Đorđević je otkrila i problem finansiranja mernih stanica u zemlji.

Iz Agencije tada se  nisu odazvali pozivima CINS-a da govore o ovoj važnoj temi za sve građane i građanke.

Podaci o zagađenju na lokalu ne stižu na vreme, kako bi upozorili građane i građanke na njihovu štetnost

U decembru 2020. na portalu CINS-a objavljeno je istraživanje koje pokazuje da meštani u lokalnim sredinama ne dobijaju podatke o zagađenju vazduha na vreme, uprkos činjenici da je taj vazduh veoma štetan po zdravlje. U najzagađenijim sredima, kao što su Kostolac, Zaječar, Bor, Kragujevac, Kraljevo, Novi Sad građani i građanke takođe ne dobijaju te podatke na vreme. Zagađenje mere i lokalne i državne stanice i to predstavlja problem, jer lokalna merenja ponekad ne ulaze u zvanične, državne izveštaje. Agencija za zaštitu životne sredine ni tada nije želela do obezbedi sagovornika CINS-u.


Za ovaj serijal istraživačkih tekstova Dini je 16. novembra uručena prva nagrava Evropske Unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji. U obrazloženju žirija, između ostalog stoji da su priče zanatski vešto napisane i razumljive stručnoj zajednici, kao i drugim građankama i građanima, te da tako podižu svest o zagađenju i posledicama po zdravlje, „uz otkrivanje pojedinačnih i sistemskih problema koje država ne rešava“. Uverljivost iznetih činjenica i ocena, prema mišljenju žirija pojačava pedantnost i istrajnost u traganju, insistiranju na informacijama, kao i analiza i sažimanje podataka i istraživački rad na terenu.

„Posebnu vrednost ove istraživačke priče predstavlja obilje relevantnih izvora. Kroz svedočenja građana, aktivista i eksperata, pribavljanje zvaničnih dokumenata, informacija i objašnjenja sa više strana, boravak u samom Boru i okolini, novinarka je sigurno i vešto prikazala istinu i činjenice.”, stoji u obrazloženju žirija

Intervju sa novinarkom CINS-a Dinom Đorđević u toku narednih dana očekujte na Zoomeru.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još