Na listi Reportera bez granica koja ukazuje na medijske slobode u zemljama, Srbija je i ove godine pala. Naime, pala je za čitavih 7 mesta u odnosu na 2023. godinu i sada se nalazi na 98. mestu u kategoriji sa „teškom situacijom“. Ispod Srbije u regionu se jedino nalazi Albanija koja je samo jedno mesto ispod, što znači da su to dve zemlje sa najmanje medijskih sloboda.
Možda i nije bilo potrebno da nas Reporteri bez granica obaveste na ovakvo stanje u medijima u našoj državi s obzirom na to da tome svakodnevno svedočimo. Skoro svakoga dana gledamo kako predstavnici vlasti omalovažavaju i odbijaju da odgovore na pitanja novinara. Novinare koji rade svoj posao obeležavaju kao „strane plaćenike“ i nepoželjne jer „rade za opoziciju“. Ove godine je takođe i odbačena optužba za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a do današnjeg dana u Srbiji nije razrešeno ni jedno ubistvo novinara.
Kako stoji u izveštaju za sve zemlje, na globalnom nivou medijsko okruženje je „loše“ u sedam od 10 zemalja, a „zadovoljavajuće“ u 3 od 10. Što znači da su u većini sveta medijske slobode veoma ugrožene. Osim liste i sveukupnog izveštaja, na sajtu Reportera bez granica postoje i individualni izveštaji za svaku od zemlje zasebno. Izveštaji se sastoje iz nekoliko kategorija: političkog konteksta, medijskog prostora, pravnog okvira, ekonomskog konteksta, socio-kulturnog konteksta i bezbednosti.
IZVEŠTAJ O SRBIJI
MEDIJSKO OKRUŽENJE
Ono što prvenstveno stoji u izveštaju za Srbiju jeste to da iako postoji kvalitetno istraživačko novinarstvo koje ukazuje na kriminal i korupciju u zemlji, ono se negde vidi u tragovima između bujanja lažnih vesti i silne propagande. Takođe, naglašavaju da iako je sam pravni okvir u zemlji solidan, novinari su ipak izloženi političkim pritiscima i zločini koji su počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni.
Jedan od najboljih primera istraživačkog novinarstva jeste razotkrivanje SNS kol centra od strane novinarke CINS-a Ivane Milosavljević. Međutim, pored mora tabloida koji nas okružuju su zaista malobrojne.
POLITIČKI KONTEKST
Politički kontekst iskazuju kao vrlo važan pošto, kao što znamo napadi na novinare često dolaze direktno od vlasti. Takvu retoriku kasnije preuzimaju tabloidi poput Pink-a i Informera i nastavljaju linč na napadnutog novinara ili novinarku. Česti napadi upereni su ka novinarki Žaklini Tatalović koja je neretko na meti predsednika države i tabloida poput Informera.
Kritikuje se ne reagovanje REM-a, ali takođe i predstavnika vlasti koji ne pokušavaju da smire situaciju. Takođe, naglašava se i veoma bitan aspekt – predstavnici vlasti izbegavaju da odlaze kod medija koji su kritički nastrojeni. Međutim, ono što u izveštaju ne stoji jeste šta se dešava kada odu u neku od predizbornih emisija. Najbolja ilustracija je jedna od emisija Insajder debate u kojoj je novinarka Suzana Trninić morala da prekine emisiju jer tadašnji predsednik skupštine Vladimir Orlić minirao celokupnu debatu.
PRAVNI OKVIR
U Srbiji ustavom je zagarantovana sloboda govora, međutim novinari rade u vrlo restriktivnim uslovima i cenzorišu sami sebe.
Što se tiče odgovora na verbalne i fizičke napade novinara, sve zavisi od slučaja do slučaja. U nekim je došlo do reagovanja policije i tužilaštva, što je dovelo do pozitivnih rezultata. Međutim, sudstvo koje se bavi ubistvima novinara i napadima na novinare još uvek nije dokazalo svoju nezavisnost u donošenju odluka. Kako smo u samom uvodu već spomenuli, ubistva novinara se ne rešavaju. U slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, došlo je do smanjenja kazne optuženima.
EKONOMSKI KONTEKST
Izražavaju i važnost ekonomskog konteksta. Naime, mediji u Srbiji prihode ostvaruju ili putem marketinga ili mutnih državnih subvencija. O ovome je CINS pisao još 2019. godine. Pristup i jednom i drugom načinu finansiranja uveliko kontroliše vladajuća elita, te neminovno utiče na to kako će određeni medij kasnije izveštavati ukoliko dobije pomoć države.
Još jedan problem koji naglašavaju jeste borba koja se vodi između državnog Telekoma i SBB oko pristupa tržištu, programa i korisnika. Kada imamo samo dva igrača dolazi do polarizacije i do kasnije nemogućnosti da se treći igrač uključi u igru jer ova dva operatera drže monopol.
SOCIOKULTURNI KONTEKST
Posebno se iskazuje zabrinutost za status žena u novinarstvu, jer su novinarke mnogo češće na meti napada, ne samo zbog posla koji obavljaju već i zbog svog roda. Pre manje od mesec dana predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nazvao je novinarku N1 kravom, misleći da se to neće čuti, međutim sve su uživo snimile medijske kamere.
Mediji koji izveštavaju o izbeglicama, LGBTQ+ populaciji i ljudskim pravima mete su napada ekstremno desničarskih grupa, što prolazi nezabeleženo.
Kada pogledamo brojke, vidimo da daleko najniži skor imamo u političkom i ekonomskom indeksu. Ako bi gledali isključivo politički indeks nalazili bi smo se čak na 140. mestu od 180 zemalja. S obzirom na to da su i u samom izveštaju naglasili da su ekonomski faktori u slobodi medija u Srbiji direktno povezani sa politikom, možemo reći da je politika u Srbiji faktor koji najviše ugrožava slobodu medija.
Od zemalja koja se nalaze ispod naše na ovoj listi, jedino nas još razdvaja je to što se novinari još ne ubijaju i masovno ne hapse. Kakvom smo nizbrdicom pošli, da li je to nešto što možemo očekivati u budućnosti?
