Dok se cene knjiga i školskog pribora konstantno povećavaju, mnogi građani se suočavaju sa poteškoćama u finansiranju početka školske godine. Međutim, izazovi sa kojima se suočavaju ugrožene manjinske grupe u Srbiji su još veći. Iako je osnovno obrazovanje zakonski obavezno, deca iz različitih društvenih slojeva često ne dobija jednaku priliku za kvalitetno obrazovanje. Predsrasude i diskriminacija u obrazovnim institucijama često narušavaju njihovo osnovno pravno na obrazovanje.
Pitali smo poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Brankicu Janković, kakva je trenutna situacija u srpskom obrazovnom sistemu. Istakla je da je „izazov uključivanje dece iz društvenih grupa koje su podložne diskriminaciji.“ Prema njenim rečima, „Razlozi za to leže u nedostatku adekvatnih uslova za učenje u sredini u kojoj žive i odrastaju, nedovoljnoj obrazovanosti i lošem materijalnom statusu roditelja. Takođe, ne pomažu im ni brojni problemi sa kojima se suočavaju u samoj školi, pre svega socijalna distanca i diskriminacija, kojima su neretko izloženi.“
Aleksandra Šijan iz Centra za integraciju mladih dodaje da ne samo romska deca, već i deca iz neformalnih naselja i ekstremnog siromaštva, nailaze na sistemsku diskriminaciju u školama.
„Izazovi postoje, kada je u pitanju taj prvi korak, upis u škole, kada je u pitanju praćenje gradiva i generalno je izazov da uhvate korak sa sistemom koji jednostavno nije odgovarajući za njih.“, saopštava nam Aleksandra i napominje da postoji prilagođavanje opštoj populaciji i sistemu ali da sistem teško odgovara na potrebe ove manjinske grupe. Takođe, objasnila nam da pred početak svake školske godine Centar za integraciju mladih prikupljaju školski pribor kako bi olakšali početak školske godine ugroženim grupama.
Kada je u pitanju upisivanje dece u školu, mnogim roditeljima se javljaju veliki problemi zbog diskriminacije. Poverenica nam je rekla da je u toku 2023. godine bilo pritužbi da su neke škole odbijale da upišu romsku decu, „Jedan od takvih primera odnosio se na to što je direktorka osnovne škole u centru grada odbila upis deteta romske nacionalnosti, izražavajući se neprimereno i sugerišući da dete treba da se upiše u drugu školu koja se nalazi u blizini romskog naselja“, navela je poverenica.
Posledica ovakvih „predloga“ kao što je imala pomenuta direktorka jeste segregacija. Kako bi se suzbila segregacija romske dece važno je da škole imaju integracionu upisnu politiku i da vode računa da ni u jednom odeljenju ne bude više od 20-25% dece romskog porekla.
„Segregacija je kompleksan problem, čije rešavanje podrazumeva ne samo aktivnosti škole, već i šire društvene zajednice. U cilju sprečavanja nastanka segregisanih odeljenja ili škola, izuzetno je važna i faza upisa u školu kao i integraciona upisna politika škole.“, objašnjava poverenica i dodaje, „Problem segregacije je izraženiji u školama koje se nalaze u blizini romskih naselja ili u koje se, zbog strukture stanovništva u lokalnoj samoupravi, pretežno upisuju deca romske nacionalnosti.“
Segregirano školovanje održava diskriminaciju, stigmatizaciju i izolaciju. Izolacija od ostatka društva i etiketiranje kao „drugačije“ može ozbiljno uticati na samopercepciju dece, stvarajući nesigurnost u sopstvene sposobnosti, što može dovesti do lakšeg odustajanja od školovanja. Budući da su deca odvojena zato što se smatraju „drugačijom“, ne stvara se sredina koja podstiče međusobno razumevanje i poštovanje različitosti. Time se smanjuju njihove šanse za punu integraciju u društvo.
Pohvalno je da sve više škola donosi planove za desegregaciju romske dece, ali za njihov uspeh potrebna je podrška školskih uprava i lokalnih samouprava. Takođe postoje stipendije za romske učenike radni smanjena napuštanja srednje škole.
Kada je u pitanju napuštanje škole, Aleksandra iz Centra za integraciju mladih nam objašnjava da najviše deca napuštaju školu u periodu prelaska iz četvrtog u peti razred.
„Kako smo prilagođavali naš radu u odnosu na potrebe na terenu, ispadanje iz školskog sistema se pojavilo kao jedan od najvećih problema. Naročito u tom prelaznom periodu između četvrtog i petog razreda, kada se dešavaju sistemske promene prelaska iz nižeg u viši razred, pa se prelazi na drugačiji sistem.“, objašnjava Aleksandra i podvlači, „Pored toga što se sistem rada menja u školi u tom prelasku iz četvrtog u peti razred već deca odrastaju i potrebna je podrška porodicama koja su socio-ekonomski ugrožena. Kako razredi postaju kompleksniji tu je potrebna strukturisanija i dodatna podrška.“
Prema informacijama koje nam je dala poverenica za zaštitu ravnopravnosti, jedan od razloga napuštanja škole su dečiji i prisilni brakovi. „Dve trećina Romkinja koje su stupile u dečiji brak ne završi osnovnu školu, dok među Romkinjama koje su punoletne stupile u bračnu ili vanbračnu zajednicu ovaj broj znatno manji (17%)“, izjavila je poverenica.
Napomenula je i da su u protekloj godini zabeleženi određeni pomaci: povećan je procenat uključenosti romske dece u sistem obrazovanja, pri čemu se mentorska podrška pokazala kao efikasan metod. Prema dostupnim podacima, povećan je broj romskih devojčica u srednjem obrazovanju, a takođe je 80% romske dece uključeno u pripremni predškolski program. Dakle, pomaci postoje, iako su minimalni.
Kako bi se olaškala integracija dece u školama, potrebni su romski medijatori. Generalna uloga romskih medijatora jeste da povežu romske zajednice sa institucija poput škola, zdravstvenih ustanova i bilo kojih drugih državnih institucija. Njihova uloga jeste da olakšaju komunikaciju i saradnju između romske zajednice i opšteg društva u prevazilaženju kulturnih, jezičkih i drugih barijera.
„Ono što je praksa Poverenika pokazala jeste da je rad medijatora dao značajne pozitivne rezultate, kao i da je njihova uloga u lokalnim zajednicama veoma važna u procesu unapređenja položaja romske nacionalne manjine, a posebno Romkinja i romske dece“, izjavila je poverenica. Dodala je da će, zbog velikog značaja medijatora, nastaviti sa povećanjem njihovog broja.
Obrazovanje je osnovno pravo svakog deteta, ali za decu iz ugroženih manjinskih grupa u Srbiji, kao što su romska deca i deca iz neformalnih naselja, izazovi su značajni. Diskriminacija, stigmatizacija i segregacija i dalje predstavljaju ozbiljne prepreke koje otežavaju pristup kvalitetnom obrazovanju.
Iako postoje inicijative kao što su povećanje broja romskih medijatora i dodatne stipendije, ove mere često nisu dovoljne da izazovu značajnije promene. Dalja edukacija društva i sistemske promene su potrebne kako bi se osiguralo kvalitetnom obrazovanju za svu decu.
