Šest meseci čekanja i snalaženja za roditelje koji žele da upišu dete u vrtić u Nišu

Pola godine – toliko je potrebno da dete provede na listi čekanja za vrtiće u Nišu kako bi, ukoliko se ne upiše u državni, dobilo odbijenicu neophodnu za upis u privatni vrtić. Upravo je period čekanja od 6 meseci veliki problem za roditelje, posebno za one koje nemaju gde i kome da ostave decu, dok je za gradske vlasti to način da se državnim vrtićima da prioritet.

Za Bojanu Karajović, majku dvoje dece iz Niša, upis u državni i apliciranje za subvencije Grada za privatni vrtić bili su, kako kaže, pravi izazov. Sijaset pravila i mukotrpnih postupaka isprečili su se na putu da svoje mališane upiše u predškolske ustanove. Najveći problem sa kojim se susrela je pravilo da dete mora biti minimum 6 meseci na listi čekanja da bi dobilo odbijenicu.

To je mnogo veliki propust i nelogičnost. Zašto bi se čekalo 6 meseci da se vidi da li dete može ili ne može da dobije mesto u državnom vrtiću? Mislim, nije to malo, nije to mesec dana pa da se snađeš„, kaže Bojana.

Ona objašnjava da je period od 6 meseci veliki izazov za roditelje, posebno za one porodice kojima bake i deke nisu u Nišu, a roditelji moraju da rade.

Ako je već tolika gužva, zar nije njima u interesu da se u što kraćem roku i što više odbijenica da kako bi se apliciralo za subvencije? Osim toga, ostvarivanjem prava na subvencije, dete se briše sa liste čekanja i gubi pravo da bude upisano u državni vrtić„, priča Bojana.

Načelnik Gradske uprave za društvene delatnosti Miljan Ćirković, potvrđuje da je neophodno da dete bude na listi čekanja duže od 6 meseci kako bi roditelji dobili mogućnost da ga upišu u privatni vrtić uz subvencije.

Iako je, kako kaže, zbog ovog uslova na adresu Uprave stigao određen broj žalbi, on u ovoj odluci ne vidi problem.

Ne mislim da je to loše. Hteli smo da državnim vrtićima damo prednost u odnosu na privatne“, rekao je Ćirković.

Međutim, Marina Stanković direktorka privatne predškolske ustanove „Meda“, kaže da su uslovi za upis dece u niške vrtiće trenutno najrigorozniji u celoj državi. Podseća da su propisi promenjeni pre 2 godine i da je sada roditeljima znatno teže da dete upišu u privatni vrtić uz subvencije.

Čeka se odbijenica (6 meseci) i tek nakon toga je moguće aplicirati za mesto u privatnom vrtiću. Pre su treće i četvrto dete imali pravo na besplatan privatni vrtić, sada ni toga nema. Morate imati mesto boravka na teritoriji grada Niša, nije moguće čak ni da ste recimo iz Merošine. Uz sve to, roditelji su u obavezi da svake godine obnavljaju rešenja„, kaže Stankovićeva.

U poslednjem mesecu 2022. ukupno 523 deteta nalazilo se na listi čekanja „Pčelice“ u Nišu.

Prema podacima Grada, kako navodi načelnik, lista čekanja je svake godine sve manja i manja, kako zbog subvencija, tako i zbog proširenja kapaciteta državnih vrtića.

Lista čekanja se ažurira gotovo svakodnevno. Kako se oslobodi neko mesto u državnom vrtiću tako dete bude povučeno sa liste i upisano. Naravno pristižu i nova imena na listu. Grad radi na proširivanju kapaciteta i izgradnji novih vrtića kako bi time ovaj problem u potpunosti rešili. Predviđena je i izgradnja tri nova vrtića u 2023. godini čime ćemo, verujem, u potpunosti rešiti problem sa listom čekanja„, pojašnjava Ćirković.

Dok je u Novom Sadu odluka takva, kako prenosi Danas, da za vrtić ne može da se konkuriše dok dete ne napuni godinu dana, u Nišu su pojedini roditelji problem čekanja rešili ranim upisom deteta. Mnogo pre nego što ono stasa za vrtić.

Privatni vrtići izdatak, a subvencije Grada smanjene

Zbog pomenutih uslova, roditeljima je sve teže da dođu do subvencija od strane Grada, pa tako oni čija deca ne budu primljena u državne vrtiće, ne dobiju subvencije i nemaju pomoć pri čuvanju dece, moraju da plate punu cenu privatnih vrtića.

Bojana Karajović ističe da je o prvom detetu mogla da brine kod kuće jer je ubrzo ostala u drugom stanju i otišla na trudničko bolovanje, dok su u jednom trenutku, njen suprug i ona, bili prinuđeni da plaćaju privatni vrtić po komercijalnoj ceni po satu, što je tada iznosilo 350 dinara.

Želeli smo da se socijalizuje i razonodi, tako da je starije dete išlo u privatni vrtić po satu i mogli smo da ga šaljemo samo po tri sata i to svakog drugog ili trećeg dana„, ističe Bojana.

Računica je takva da roditelji koji plaćaju punu cenu privatnih vrtića moraju da izdvoje oko 23.000 dinara mesečno, a već je najavljeno i poskupljenje cena privatnih vrtića.

Sa druge strane, subvencije grada za upis dece u privatne vrtiće za 2023. godinu, kako kaže Stankovićeva, drastično su smanjene. To znači da će manje dece moći u privatne vrtiće uz podršku Grada.

Trenutno imamo 650 upisane dece u privatnim verifikovanim vrtićima, to su oni vrtići koji imaju odobrenje za rad od strane Ministarstva i takvih je 11 u gradu. Saznali smo i da je za 2023. godinu budžetom grada predviđeno manje sredstava za subvencije i to za čak 130% u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se rebalansu„, kaže direktorka Stanković.

Subvencije u 2023. na nivou onih iz 2016. godine

Smanjenje subvencija za upis dece u privatne vrtiće bila je tema i Skupštine Grada Niša na kojoj se diskutovalo o budžetu za 2023. godinu.

Najviše primedbi na odluku o smanjenju budžetskog novca koji se daje za ove namene imali su odbornici opozicije, dok su predstavnici Grada ovaj potez pravdali najavom o izgradnji novih državnih vrtića koji bi tokom godine trebalo da prime mališane sa liste čekanja.

Podsetimo, prema zvaničnim podacima sa sajta Predškolske ustanove „Pčelica“, ova ustanova u svom sastavu na celoj teritoriji Niša ima ukupno 28 vrtića, ali već dugo ovaj broj nije dovoljan da primi svu nišku decu.

Odluka o sufinansiranju boravka dece u privatnim niškim vrtićima doneta je tek 2016. godine, iako je ona u Beogradu bila na snazi mnogo godina pre toga.

Tada je, u budžetu za 2016. godinu, za ove namene bilo opredeljeno 30 miliona dinara, dok je u budžetu za 2023. godinu ta cifra iznosi 40 miliona.

Posle 7 godina, razlika je svega 10 miliona dinara, iako je ukupan budžet za ovu godinu za oko 3 milijarde veći u odnosu na budžet iz 2016. 

Autori/ke: Marija Nikolić i Filip Petković
Ilustracija: Partneri Srbija

Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još