Sa koliko godina i novca ćeš napustiti roditeljski dom?

Imaš oko 20 godina, muka ti je od tvojih kod kuće i želiš da se odseliš? Ne želiš više da slušaš kako neko konstantno ide iza tebe i govori ti da pospremiš sobu ili prostereš veš iz mašine? Želiš da imaš svoj mir i tišinu, gde ti niko neće govoriti šta i kako da radiš? 

Ideja ti je skroz dobra, i u potpunosti te podržavam. Samo, postoji jedan maleni problem – nedostaje ti novac. I to poprilična suma novca ako planiraš da živiš pristojno i da imaš po tri obroka svakog dana. 

Kada se u Srbiji „deca” odvajaju od roditelja i kada kreću sa samostalnim životom? Koliko novca ti je u startu potrebno da mi mogao_la da živiš nomalno? Odgovori na ova i brojna druga pitanja su tema ovog teksta, pa ostani do kraja, možda shvatiš da nisi baš tako daleko od selidbe. 

Šta kaže statistika?

Prema podacima Eurostata za 2022. godinu, deca u Srbiji odlaze iz roditeljskog doma tek sa 31,4 godine. I to, žene su u prednosti; one se osamostaljuju sa 28,9 godina, dok su muškarci u zaostatku za skoro 4 godine – oni se osamostaljuju sa tek 33,9 godina. 

Ipak, nismo „najgori od svu decu“ kako bi se to moglo reći. Na društvenoj mreži X (a.k.a Twitter) pojavio se post profila @balkanmemestr sa mapom Evrope i prosečnim godinama starosti mladih kada napuštaju domove svojih roditelja. Tu se može videti da su od nas „gori” samo naše komšije: Crnogorci (sa 33 godine u proseku napuštaju roditelje), Hrvati (takođe sa 33 godine) i apsolutni pobednici u Evropi – Bosanci, koji se pod roditeljskim krovom nalaze sve do 34 godine života. 

Izvor: X/@balkanmemestr

To što nismo najgori i što postoje i lošiji od nas, svakako nije opravdanje za ovako lošu statistiku. Loša je, jer se recimo u Norveškoj deca osamostaljuju sa već 20 godina; što Norvežane čini apsolutnim liderima u čitavoj Evropi. Generalno, ako pogledate ovu mapu sa X-a, videćete da ni ostale skandinavske zemlje ne izostaju mnogo za Norveškom – samo godinu dana. Mladi u Švedskoj i Finskoj se u proseku od roditelja odvajaju sa samo 21 godinom, što je u poređenu sa Srbijom zaista neverovatno.

Životni standardi – Evropa vs Srbija

Prema nezvaničnim podacima sajta take-profit.org, prosečna zarada po glavi stanovnika u Norveškoj iznosi 4685 evra, a minimalna oko 1746 evra (podaci za 2022. godinu). Takođe prema podacima istog sajta, prosečna bruto zarada u Srbiji je 718 evra, dok je minimalna 461 evro. Razlika između prosečne plate u Norveškoj i u Srbiji je čak neverovatnih 6.5 puta! Da dobro si pročitao_la. Ovi brojevi su još i dobri, jer zvanični podatak o prosečnoj plati u Srbiji ne pokazuje realno kakav je životni standard u Srbiji i nije merodavan. U obzir ne treba uzimati prosečnu platu, već najčešću platu koju građani ove zemlje primaju, a ona je oko 550 evra. 

Da ne bude da pričamo samo o prosečnim platama kao jedinim pokazateljima životnog standarda, hajde da uporedimo i druge stvari kao što su cena goriva, cena struje po MWh kao i cena hrane (konkretno mesa) u Norveškoj i Srbiji. Litar dizela u Srbiji trenutno košta 214 dinara, dok je u Norveškoj 230,5 dinara; dok je kod benzina razlika drastična – 188 dinara u Srbiji i 234,66 dinara u Norveškoj. Cena struje u Norveškoj po MWh je 15.8 evra, dok je u Srbiji čak 103 evra. Goveđe sveže meso kod Norvežana košta oko 35 evra po kilogramu, dok je u Srbiji 11,11 evra prosečna cena u prodavnicama. Ako se vratimo na priču o razlici od 6.5 puta u prosečnim platama između Norvežana i nas, lako dolazimo do zaključka da Norvežani doslovno 6.5 puta bolje žive od nas. 

(Norveška je uzeta kao reprezentativni primer Evrope isključivo zbog činjenice da u toj državi mladi najpre napuštaju domove svojih roditelja.)

Koliko novca ti treba da počneš samostalan život?

Ako te od ove priče o razlikama u cenama između Norveške i Srbije nije već zabolela glava, wait a minute honey. Hajde da zajedno izračunamo koliko bi ti to novca na mesečnom nivou trebalo da konačno započneš samački život.

First things first – potreban ti je krov nad glavom. Hajde da kažemo da želiš da kupiš stan, koji je dovoljno veliki da u njemu živiš ti i tvoj_a partner_ka. Kako portal 4zida.rs tvrdi, prosečna cena kvadrata u Beogradu za novogradnju iznosi 2496 evra, dok je starogradnja neočekivano skuplja, 2515 evra.

Izvor: 4zida.rs/screenshot

Neka bude da kupuješ stan od 50 kvadrata u novogradnji, i da planiraš da ga odplaćuješ narednih 20 godina. Dakle, 50 kvadrata x 2496 evra = 124800 evra. Kada tu cifru podelimo sa 240 meseci odplate, mesečno bi te stan koštao 520 evra. Na tu cifru dodajemo još 100 evra za usluge infostana, struje i vode koji su ti neophodni.

Naravno, ne možeš živeti u praznom stanu. Stan od 50 kvadrata se zvanično vodi kao dvosoban stan. Prema ponudi koju nudi salon nameštaja Forma Ideale na svom sajtu, za opremanje stana do 60 m2 potrebno je izdvojiti oko 3304 evra.

Izvor: formaideale.rs/screenshot

Forma Ideale nudi mogućnost plačanja čekovima građana na 12 mesečnih rata, što bi za naš slučaj značilo ratu od 275 evra. 

Nakon što smo obezbedili krov nad glavom, hajmo na ostale stvari – auto. Duboko verujem da u 2023. godini automobil kao prevozno sredstvo ne predstavlja nikakav luksuz, već osnovno sredstvo za život. Polazimo od pretpostavke da nemaš dovoljno novca da sebi odmah za keš kupiš auto, već bi morao na rate. Kupovina automobila na rate najčešće je moguća samo u salonima i važi samo za nova vozila.

Izvor: polovniautomobili.rs/screenshot

Na najpopularnijem sajtu u Srbiji za kupovinu i prodaju automobila, polovniautomobili.com, možeš naći novi Citroen C3 za 13450 evra, ili kada se taj iznos podeli na 72 rate, mesečno bi plaćao_la 187 evra.

I hajde da kao poslednju stvar stavimo i potrošačku korpu, to jest hranu i sve potrebne namirnice za život na mesečnom nivou. Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije za mesec jun tekuće godine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 100003,77 dinara. Analizirajući strukturu prosečne potrošačke korpe, vidi se da se za hranu i bezalkoholna pića izdvaja 41,69% potrošačke korpe.

Izvor: must.gov.rs/screenshot

Kada ove procente pretvorimo u dinare pa potom u evre, za hranu i piće mesečno ćeš izdvajati oko 355 evra.

Suma sumarum – tesno!

Kada sve ove brojeve od kojih se verujem svima vrti u glavi saberemo, dolazimo do apsurdne cifre. Dakle, da bi se odselio_la od svojih roditelja, i započeo_la život sa svojim partnerom_kom, na mesečnom nivou moraćete da izdvajate čak 1437 evra! 

Ova cifra važi za prvih 12 meseci, nakon toga se umanjuje za 275 evra jer ćete tada otplatiti nameštaj sa kojim ste opremili stan; a kad prođe još 60 meseci smanjiće se i za dodatnih 187 evra jer ćete tada otplatiti i auto. 

Quick math. Ako oboje zarađujete prosečnu platu od 718 evra, vi onda mesečno zajedno zarađujete 1436 evra. Dakle, vama nedostaje 1 evro da bi platili svoje mesečne troškove.

Važno je razumeti da su sve stvari koje su uzete u ovoj računici bile proizvoljne, ali opet prosečno najjeftinije moguće; te da se na osnovu toga ova računica može smatrati relevantnom.

Kada se ovako sve stavi na papir, zaista nije čudno što u skandinavskim zemljama mladi napuštaju domove svojih roditelja sa 20-21 godinom, a kod nas sa 31 godinom života. Takođe nije ni čudno što se za skandinavske zemlje kaže da su njihovi stanovnici najsrećniji na Zemlji. 

Barem im ne fali taj jedan evro.

Naslovna fotografija: Pixabay/StockSnap

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još