Referendum: Uspeh ili krah

Poslednjih mesec dana (samo) u fokusu javnosti bila je tema o referendumu o promeni Ustava. „Crta“ objavljuje da je obrađen uzorak od 98%, pri čemu je ukupna izlaznost iznosila 29,6%, da je za potvrđivanje Akta o izmenama Ustava Republike srbije izjasnilo se 57,4% birača, „Ne“ na glasačkom listiću zaokružilo je 41,6% izašlih, a nevažećih listića bilo je 1%. RIK je obradila 34,68% glasačkih mesta, gde je 61,84% glasalo za, a 37,10% protiv potvrđivanja predloženog akta. Prema ovim rezultatima izlaznost je iznosila 30,63%, dok je nevažećih listića bilo 1,04.

E sad, pošto sam Vas upoznala sa formalnim delom ove priče, treba da vidimo gde smo. Preliminarne rezultate referenduma saznali smo od sveznajućeg izvora sat i jače pre nego što ih je objavila RIK. S obzirom da smo navikli da sve novosti saznajemo iz pomenutog izvora pre (ili umesto) nego od nadležnih od kojih se to očekuje, nećemo se mnogo zamarati ovom temom.

Vlast tvrdi da je referendum uspeo.

Ostaje nejasnoća šta znači uspeh referenduma. Da li se pod uspehom podrazumeva izlaznost što većeg broja građana i potvrđivanje demokratije ili je uspeh da većina od minornog broja izašlih zaokruži „Da“? Ako je ovo drugo u pitanju, zašto je vlastima važno da referendum „uspe“? Zar to nije samo neutralni predlog koji treba da se usvoji ili ne usvoji prema volji većine?

Opozicija je saglasna u tvrdnji da je referendum doživeo krah.

Da li se taj krah oslikava u tome što većina glasačkog tela nije iskoristila svoje demokratsko pravo ili što se prema „Crti“ broj glasova protiv opasno približio broju glasova za? A i za opoziciju se postavlja isto pitanje: Zašto im je važno da referendum doživi „krah“? Da li misle da su predložene izmene pogubne za naše sudstvo ili da je to konačna osuda sadašnjeg saziva parlamenta?

Referendumska kampanja vodila se više preko društvenih mreža nego tamo gde joj je bilo mesto. Na pojedinim medijima bili su prisutni zagovornici i za i protiv ove ideje, ali i zagovornici bojkota (po svemu sudeći izgleda da su samo oni „uspeli“).

Na instagram stranici „Krovne organizacije mladih Srbije“ pre par dana sam naišla na anketu gde se oko tri četvrtine njihovih pratilaca izjasnilo da se za odgovor na referendumu odlučilo lako i bez razmišljanja, iako je gotovo isti broj u sledećoj anketi izjavio da mu nije bilo pristupačno dovoljno informacija na ovu temu. Šokantno saznanje, moram priznati. Izgleda i da je na globalnom planu većina izašlih građana bila u fazonu „Ne znam o čemu se radi, al’ mogu da pogledam“.

Parafraziraću sada izjavu sudije Miodraga Majića koju sam čula 01.12.2021. u emisiji „Da razumemo“ na televiziji N1. Na referendumu o promeni Ustava 16.01.2022. simpatizeri vladajuće stranke zaokružiće „Da“, a oni koji to nisu zaokružiće „Ne“, a niko i dalje neće imati pojma o čemu se radi. Izgleda da je ova prognoza juče postala tužna činjenica. Stoga bi možda prikladnije pitanje na glasačkom listiću bilo „Da li verujete da je sve što vlast uradi ili predloži dobro za ovu zemlju“. A možda je baš i odgovor na ovo pitanje trenutno od velike važnosti i za vlast i za opoziciju.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još