U ponedeljak 5. avgusta, premijerka Bangladeša Šeik Hasina, pobegla je iz zemlje. Ovom događaju prethodili su masovni studentski protesti u Bangladešu, prouzrokovani nezadovoljstvom prema tamošnjoj vlasti. Nakon svega što se dogodilo, Bangladeš se nalazi u vrlo nestabilnom ekonomskom i političkom položaju, a budućnost je neizvesna. Ono što možda uliva nadu jeste podatak da će privremenu vladu ove zemlje voditi nobelovac i ekonomista Muhamed Junus, poreklom iz Bangladeša.
Međutim, kako je došlo do toga da žena koja je bila na čelu Bangladeša oko petnaest godina, pobegne iz zemlje? Šta je prethodilo protestima i šta je bio njihov povod?
NESIGURNOST ZAPOŠLJAVANJA
Studentski protesti otpočeli su još krajem juna. Prema Independent-u, okidač za održavanje demonstracija bilo je postojanje „kvotnog sistema“ zapošljavanja. Po ovom sistemu, određeni procenat (oko trećine) radnih mesta u državnim firmama Bangladeša pripada potomcima veterana koji su se borili za nezavisnost Bangladeša 1971. protiv Pakistana.
Ovaj sistem je prvobitno uklonjen još 2018. godine. Međutim, Viši sud je doneo odluku da opovrgne odluku iz 2018. te je krajem juna kvotni sistem vraćen u upotrebu. Nakon povratka ovog sistema, otpočeli su i studentski protesti.
Međutim, možemo da se zapitamo zašto je ovakva polisa izazvala baš ovakve reakcije studenata? Zapravo, u Bangladešu postoji problem gde, prema The Daily Star-u, oko 28% mladih ne može da nađe posao. Pored toga, problem je i u tome kakve benefite imaju ljudi koji su zaposleni u državnim, a kakve u privatnim firmama.
Prema CBC-u, iako su plate u javnom sektoru oko 280$, postoje različiti benefiti. Dobijaju obezbeđeno stanovanje, zdravstveno, penziju itd. S druge strane, u privatnom sektoru, plate su još manje sa prosekom oko 225$ i ne dolaze sa ovim benefitima. Dakle, u ovakvom sistemu gde postoje brojne nesigurnosti i teško je zaposliti se, neminovno je da će doći do pobune ukoliko se određenoj grupi ljudi pružaju privilegije samo zbog toga što su se rodili u odgovarajućoj porodici.
VLADAVINA ŠEIK HASINE
Za sam kontekst događaja važna je i istorija vladavine Šeik Hasine u poslednjih 15 godina. Prvenstveno, Hasina je ćerka Šeik Mudžibura Rahmana, osnivača i prvog predsednika Bangladeša. Ukupno je na čelu države bila 20 godina, ali 15 uzastopnih. Njenu vladavinu je obeležio ekonomski rast, ali i spisak kršenja ljudskih prava.
Često je tokom svoje vladavine optuživana za ućutkivanje neslaganja, sprovođenje vansudskih ubistava, smanjivanje slobode medija itd. Opozicija njenoj partiji Awami ligi, nije učestvovala na izborima 2014. godine, 2018. i u januaru ove godine zbog navoda da postoje sumnje da su izbori namešteni. Takođe postoje navodi da je pred izbore ove godine uhapšeno oko 20 000 članova najveće opozicione partije Bangladeške nacionalističke partije.
TOK PROTESTA
Prvi koji su počeli sa mirnim protestima bili su studenti Daka univerziteta. Po mnogima, protesti su eskalirali ne samo zato što je vlada odbijala da promeni odluku, već i zbog retorike premijerke Šeik Hasine. Naime, u jednom od govora, prema Al Jazeeri, nazvala je „Razakarima“, što se u Bangladešu smatra jednom od najvećih uvreda, a odnosi se na ljude koji su se pridružili pakistanskoj vojsci tokom rata 1971. godine.
Do sredine jula, protesti su postali u potpunosti nasilni, nakon što su članovi studentskog krila vladajuće partije pod nazivom Bangladesh Chhatra League zajedno sa policijom napali studente koji su protestvovali u prestonici. Nakon čega je vlada, po pisanju Al Jazeere zatvorila univerzitete i isključila internet, a postojao je i policijski čas koji je sprovodila vojska Bangladeša. U nasilju koje se odigralo između 10. i 20. jula, poginulo je 187 ljudi, dok je oko 1000 uhapšeno.
Veliki broj incidenata je snimljen, kao i jedan 19. jula kada je policija bacala telo studenta i ostavila ga na ulici da umre. Pored toga, agencija NetBlocks je utvrdila da je do isključenja interneta došlo najverovatnije kako bi se smanjila mogućnost studentskog organizovanja širom nacije.
Između 20. i 25. jula došlo je do manjeg smirivanja. Vlada je kvotu sa 30% smanjila na 5%, dok je i internet polako vraćen u upotrebu. Međutim, policijski čas je još uvek bio na snazi, uhapšeni studenti nisu pušteni, a uklanjanje kvote je samo smanjeno, nije uklonjeno, što je i bio zahtev protesta. Takođe, univerziteti su još uvek bili zatvoreni.
25. jula studenti su se vratili na ulice. Do ovog trenutka bilo je uhapšeno oko 2700 ljudi, prema podacima Associated Press-a. U ovom trenutku se već tražila ostavka premijerke Šeik Hasine. 4. avgusta desile su se masovne demonstracije u kojima je poginulo još 100 ljudi, od kojih je bilo 12 članova vojske. Takođe, desilo se ono što se i u Beogradu desilo 5. oktobra, a to je da je deo vojske prešao na stranu protesta.
5. avgusta su se takođe desile masovne demonstracije. Istog dana premijerka Bangladeša Šeik Hasina je dala ostavku i otišla iz zemlje. Demonstranti su tog tog dana demolirali njenu palatu.
NAKON PROTESTA I OSTAVKE PREMIJEKE
Nakon što je Šeik Hasina napustila zemlju, u Bangladešu je došlo do gubitka kontrole – nij eostao niko ko će paziti na javni red. Prema pisanju Al Jazeere, na ulicama više nije postojalo policije. Ulogu policije i regulisanja saobraćaja preuzeli su dvadesetogodišnjaci. S druge strane, u ponedeljak uveče širom zemlje su prema pisanju Al Jazeere bile napadane pristalice Šeik Hasininog režima.
Došlo je i do napada na hidnuističke hramove i kuće, koje su branili studenti. Gobinda Chandra Pramanik, lider hinduističke zajednice u Bangladešu je naveo da ovi napadi nisu bili religijski motivisani, već je došlo do napada mesta za koje se zna da imaju kontakt sa Awami ligom, strankom Šeik Hasine.
U međuvremenu, dobitnik Nobelove nagrade Muhamed Junus, pozvan je da bude premijer Bangladeša u privremenoj vladi. On je ekonomista koji je poznat kao „bankar za najsiromašnije“, čovek koji uživa poštovanje kako u svojoj zemlji, tako i izvan nje. On je takođe, prema pisanju N1, imao „konflikt“ sa premijerkom Šeik Hasinom. Suđeno mu je 2013. za primanje novca bez dozvole, šta je on negirao. Njegove pristalice kažu da je do ovoga došlo zbog njegovih loših odnosa sa Hasinom.
Naslovna fotografija: Pexels / Ashraful Islam
