U Srbiji smo navikli da se gušimo u lavini dezinformacija, pogotovo na internetu, gde je teško regulisati šta je istinito. U Engleskoj sada svedočimo šta širenje dezinformacija može da prouzrokuje. Naime, nakon ubistva tri devojčice u Sautportu, nastali su masovni neredi širom Velike Britanije. Sama ubistva nisu prouzrokovala nerede, već dezinformacija o identitetu napadača.
Prema rečima Dojče Velea, informacija da je sedamnaestogodišnji napadač zapravo član muslimanske zajednice i da traži azil u tom gradu proširila se društvenim mrežama. Nakon čega su, prema navodima BBC-a, desničari organizovali nasilne proteste i napali zgradu gde se nalaze tražioci azila u tom gradu.
„OKIDAČ“ DOGAĐAJA
U ponedeljak 29. jula, dečak od sedamnaest godina je upao na plesnu radionicu u Sautportu u Engleskoj. Ubio je tri devojčice, dok je povređeno još njih devet. Prema pisanju Al Jazeere, na društvenim mrežama se pojavila neistinita informacija da je momak zapravo imigrant i musliman. Policija je kasnije objavila da je zapravo u pitanju hrišćanin rođen u Velikoj Britaniji.
Kako navodi CNN, krajnja desnica je iskoristila trenutak i proširila dezinformacije na mrežama, što je onda dovelo njihovog organizovanja i do masovnih nereda širom Britanije. Iako su mediji prvo izveštavali o ovim događajima kao anti-imigrantskim protestima, kada pogledamo ono što se dešava poslednjih nekoliko dana, moramo da se zapitamo da li su u pitanju protesti ili sve to više liči na napade i nerede?
CNN navodi da su učesnici nereda zapalili dva Holiday Inn hotela na severu Engleske, koje britanska vlada godinama koristi za smeštaj ljudi koji traže azil. Na videima koji su se proširili društvenim mrežama mogli smo da vidimo paljenje, gađanje, lomljenje prozora prvo na severu Engleske, nakon čega su slične slike viđene gotovo u celoj Velikoj Britaniji. Od početka eskalacije ovih događaja do sada, uhapšeno je preko 400 učesnika.
DESNICA I „DVOSTRUKI STANDARDI POLICIJE“
U Britaniji su se negde od sredine jula ove godine dešavali, skoro sigurno nepovezani, nasilni incidenti. 19. jula desila su se dva incidenta, jedan povezan sa trenutnom situacijom u Bangladešu, gde je došlo do sukoba unutar te zajednice u Velikoj Britaniji, dok se drugi dogodio u Leedsu, gde je došlo do paljenja autobusa.
25. jula desili su se anti-policijski nenasilni protesti u Mančesteru, izazvani pojavom snimka na kojem policajac šutira čoveka u glavu. Pominjemo ove incidente, zato što ih kao argument o „nejednakom tretmanu“ koristi krajnja desnica. Naime, žele da kažu da policija ne sankcioniše sve grupe isto. Prema, TLDR News-u ovakav narativ desničara je postao popularan nakon 7. oktobra i početka pro-palestinskih protesta u Velikoj Britaniji.
Istina je da su trenutni događaji izazvani širenjem dezinformacija na internetu nakon ubistava tri devojčice. Međutim, ovo je samo veća eskalacija već nabujale tenzije u Velikoj Britaniji. Ovde nije u pitanju izolovani incident, jer se slični incidenti već neko vreme dešavaju u Britaniji. Uzrok toga je dosta zastupljena islamofobija i popularizacija krajnje desnice.
Kao i u većini zemalja Evrope, vidi se pojačavanje podrške krajnjoj desnici. Na ovogodišnjim izborima u Velikoj Britaniji, reformisti su osvojili čak 14% glasova. Skoro čitava njihova kandidatura bazirala se na anti-imigracionim stavovima. Kako prenosi BBC, Najdžel Faraž, predsednik Reformističke partije je izjavio da želi da „zamrzne“ nepotrebnu imigraciju.
ANTI-IMIGRACIJA ILI ISLAMOFOBIJA?
Faraž je takođe, u kontekstu trenutnih protesta, rekao da osuđuje nasilje, ali da ostaje „dublji problem“. Dublji problem, se po njemu odnosi na tzv. dvostruke standarde koje policija primenjuje kada su u pitanju protesti. Rekao je da je policija blaga kada su u pitanju protesti protiv rasizma. Kako prenosi CNN, sličnom narativu su se priključili i neki od članova Konzervativne partije.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ovakva anti-imigraciona retorika samo prikriven rasizam i islamofobija?
Poslednjih godina se u Engleskoj i Velsu je prema pisanju BBC-a policija dokumentovala rast rasno i religijski motivisanih zločina. Broj ovakvih zločin ase povećao za oko 3 puta od 2011. godine. Podaci nam govore da je oko 110 000 incidenata bilo rasno motivisano, dok je oko 8000 bilo religijski motivisano. Od ovih 8000 oko 40% je bilo usmereno protiv muslimana.