PRESEK NEDELJE: od vakcinacije do ubistva mladića u Filadelfiji

U moru medijskih informacija i prebukirani drugim obavezama ne stižemo sve da ispratimo, pogledamo, pročitamo. Zato je tu PRESEK NEDELJE, da vam „sažvaće“ ono što je bitno. Nema na čemu.

Vakcinacija u Srbiji

Tema broj jedan ove nedelje svakako je vakcinacija protiv virusa Covid-19. Najviše informacija, ali još više i dezinformacija, možemo pronaći upravo na ovu temu. Na primer, priča kako su 23 osobe umrle od vakcine. Zapravo, postoje indikacije da je u Norveškoj smrt 23 starije osobe nakon vakcinacije povezana sa vakcinom, ALI i jedno veliko ALI – groznica, povraćanje ili dijareja su inače povezane sa vakcinama. I uglavnom nemaju ozbiljne posledice. Problem je u tome što ove kontraindikacije kod osoba sa slabim imunitetom mogu imati posledice, te su promenili preporuke kada su u pitanju najstariji koji ih primaju. I još uvek nije potvrđena veza između vakcine i smrtnog ishoda, već su to uradili preventivno dok se ne istraži. Dakle, ništa alarmantno. Ono što je bitno jeste da se dobro informišete o vakcinama. Nemaju sve istu efikasnost i nije svejedno koja će se primiti, iako pokušavaju da nas u to ubede. Ne treba biti veliki matematičar da bi znali da 95% efikasnosti i 79,3% efikasnosti nije isto. Niti veliki stručnjak i znati da deo genetskog koda virusa, genetski modifikovani virus i umrtvljeni virus nisu isto. Vakcine spasavaju živote i treba ih primiti – ali se dobro informišite o tome koju ćete primiti pre nego što zavrnete rukav.

Važno – izrazite interesovanje na vreme putem e-uprave i nemojte da vas začudi ako vas nekoliko puta sistem izbaci. Povremeno baguje zbog velikog broja poseta.

I još nešto – nosite maske. Brus Vilis je izbačen iz apoteke jer nije nosio masku. Ako može on, možete i vi.

Bahatost u saobraćaju

Ovo nas se sve tiče, bilo da smo vozači/vozačice ili pešaci/pešakinje. Slučaj o kome se najviše priča svakako je Bodiroga i maserati koji juri 174km na sat, tamo gde je dozvoljeno 80. Slučaj o kome se manje piše i priča jeste Niš i građani koji protestuju za izmene zakona gde će se saobraćajni udesi sa smrtnim ishodom tretirati kao ubistvo. Protesti su počeli nakon što je 4. januara, „audi“ usmrtio pešake Andreja Prekljušaja (12) i Dejana Ilića (48) u Nišu, gradu čiji se stanovnici i stanovnice inače žale na bahatu vožnju. Menjati zakone na ulici, pod uticajem emocija, izuzetno je opasno i zakonodavstvo je stvar pre svega struke i nauke. U teoriji. Ali svakako imamo pravo da, i kao pešaci i kao vozači, zahtevamo da se stane na put bahatim vozačima. Za početak, postupanje po postojećim zakonima, a ne guranje istih pod tepih – dalo bi izuzetne rezulate.

Pljačka radnika i radnica na internetu

Više hiljada radnika i radnica na internetu protestvovalo je povodom naplate poreza. Kako nam se to predstavlja – eto neki radnici na internetu zarađuju silne pare, Baka Prase se bahati sa automobilima, a ne žele da plate porez. Zapravo, situacija je drugačija. Radnici na internetu nisu samo bahati jutjeberi, već npr i mnogi koji zarađuju tako što drže časove na internetu. Njihov položaj je vrlo neregulisan, mnogi od njih su se i raspitivali pre početka rada i nisu dobili informacije od institucija. Mnogi su radili za regularne firme od kojih su regularno dobijali svoju zaradu, a firme posluju van Srbije te samim tim ovi ljudi i nisu učestvovali u ekonomiji Srbije. A onda, odjednom, ničim izazvano država hoće da im oduzme polovinu zarade (što nije ništa senzacionalno, uzima svima svakog meseca na konto poreza) i to retroaktivno – pet godina unazad. Pritom, oporezuju one koji su primili novac, a ne oni koji su ih plaćali i kod kojih su radili bez ugovora, faktički na crno. Nama ostalima se ne uzima zarada, već na nju porez plaća poslodavac. Razlika bruto-neto. Zato je ovo udar na običnog čoveka, dok firmama nikom ništa. Ono što je važno shvatiti, kako sam bar ja razumeo, jeste sledeće – nije tačno da frilenseri ne žele da plate porez, već da se oporezuju od onog trenutka kad se donese zakon koji će jasno definisati njihov položaj. I zaista, u porez koji je skoro polovina zarade ulaze i penziono, zdravstveno osiguranje – kako im naplatiti to za pet godina unazad, kad oni tih pet godina nisu ni imali nikakvo osiguranje?!

Vraćanje vojnog roka

Da li je (ponovo) spin da bi se skrenula priča sa drugih tema, ili nešto drugo, ali ministar Stefanović je sve glasniji u navodima da će se vratiti obavezni vojni rok jer smo, jelte, dužni nešto otadžbini i neće imati ko da je brani. Ponovo žele da raspolažu našim telima i našim životima i da nas prisilno legitimišu, mobilišu, „obučavaju“ i spremaju da nešto branimo. Ono što treba da pitamo je – koga i šta? Da li se to spremamo za još neki rat? Čiji, protiv koga? Šta i od koga mi to „branimo“? Bio spin ili ne, vreme je da se odlučno kaže NE militarizmu i NE oružju. Pa ako „rado Srbin ide u vojnike“ – onda neka taj Srbin i dobrovoljno služi vojsku i ratuje gde god hoće i za šta god hoće. Ključna reč – DOBROVOLJNO.

Smrt mladića srpskog porekla u Filadelfiji

Strašna tragedija dogodila se u Filadelfiji kada je Milan Lončar ubijen dok je šetao psa. Napadači su prvo pokušali da ga opljačkaju, a nakon toga ga usmrtili. Slučaj koji je za svaku osudu i potpuno je opravdano zahtevati da se slučaj reši i napadači pronađu i kazne, a u tom cilju pokrenuta je i fandrejzing kampanja. Međutim, o toj kampanji ćete malo čuti na internetu, jer se internet bavi etničkim poreklom napadača i žrtve. Nečim što je u ovom slučaju potpuno irelevantno. Zašto #Serbianlivesmatter nema smisla? Vrlo je prosto. Zato što ni Milan nije ubijen zato što je Srbin, niti je važno da li su napadači Afroamerikanci, Hispanoamerikanci ili „beli“ Amerikanci. Ostavićemo na stranu to što Milan nije bio „srpski student“, već je bio državljanin Amerike (i shodno tome će nadležni istraživati njegov slučaj kao i svaki drugi slučaj u kome je žrtva Amerikanac i njegovo poreklo tu ne igra ulogu) i da je, kako navode oni koji su ga znali, podržavao #Blacklivesmatter pokret. Manje važno. Poenta je u tome da se njegova smrt koristi za potpirivanje rasizma i ksenofobije i da cilj postova koji naglašavaju kako su „crnci ubili Srbina“ i kako su „Srpski životi važni“ nije odavanje pošte Milanu, već pravdanje sopstvenih rasističkih stavova. Ovo je važno jer se koristi zamena teza – #Blacklivesmatter je pokret koji ukazuje na to da su Afroamerikanci mnogo češće ubijani u Americi, posebno od strane policajaca, nego belci. Njih ubijaju ZATO ŠTO SU CRNCI. I to je velika razlika. Ne radi se o tome da neko ko neće da okači #Serbianlivesmatter ne žali „svoje“ ili „više žali crnce“, već taj hešteg nema nikakvog smisla – ne postoji nijedan podatak koji bi argumentovao to da je Milan Lončar ubijen zato što je Srbin ili da su Srbi češće žrtve zločina u Americi zbog svog (srpskog) porekla. Da je to slučaj, onda bi taj hešteg imao smisla. Ovako samo služi za dodatno širenje rasizma i ksenofobije i negiranje strašnih zločina koji se dešavaju jednoj mnogobrojnoj, izuzetno diskriminisanoj, društvenoj grupi u toj zemlji. Naravno da zločin treba osuditi i naravno da treba insistirati na tome da se počinioci izvedu pred lice pravde, ali korišćenje smrti Milana Lončara za pravdanje sopstvenog rasizma je nedopustivo.

I za kraj – užasna vest.

Maloletnice slikale selfi ispred nadolazećeg voza u Mariboru. Jedna od njih je poginula. Ispituje se da li je u pitanju neki novi „izazov“ na društvenim mrežama, za sada nema informacija da takav izazov postoji, pa je možda u pitanju samo naizgled bezazleno slikanje na šinama, koje je imalo fatalni ishod jer žrtva nije na vreme stigla da se pomeri. Ovo nije prvi slučaj da neko pogine dok pokušava da napravi dobru sliku – ne dovodite se u opasne situacije ni zbog kakve slike, lajka, izazova, bilo čega. Ništa od toga nije vredno života.

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Minja Marđonović – Doživela sam digitalno ubistvo

Nakon jednog feminističkog protesta - Minja je ućutkana i obrisana sa svih digitalnih platformi. Jedni pokretom ruke hakera. Za feministkinju čiji je...

16 dana aktivizma u znaku jubileja: 20 godina od kako je porodično nasilje krivično delo

Danas počinje kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama", a ove godine ona je posebno značajna jer se obeležava i jedan...

Održane dve srpske premijere na Festivalu autorskog filma

Srpske premijere ostvarenja „Da li ste videli ovu ženu“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića i „Kristina“ Nikole Spasića održane su drugog dana...

Iva Parađanin – Nezavisni medijski puntovi će postati jedini izvor validnih informacija

“Tampon zona” je podkast koji je u prethodne 3 i po godine ugostio žene iz najrazličitijih sfera delatnosti i pomogao da se...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još