Kada su se jula ove godine odigrale demonstarcije protiv vladajuceg režima u Srbiji, Instagram je preuzeo ulogu obaveštajne odgovornosti. Mladi ljudi šerovali su svuda informacije usled njihovog nedostatka sa nacionalnih frekvencija i dezinformacija tabloida. Digla se ozbiljna prašina na svim društvenim mrežama. One naravno nisu pomogle protestima da bivstvuju, već su širile dokumentacije i informacije koje gradjani nisu mogli da dobiju tamo gde je trebalo. Jer ono malo medija koji su pričali o tome iza sebe su držali neki ideološki stav.
Informacije su deljene na raznim jezicima, sa porukom: pogledaj nas svete, treba da znaš šta se kod nas dešava! Što u suštini u svojoj biti nije ništa loše, ali šta se desi kada mi treba da pogledamo taj svet i šerujemo tekst o istim mukama kroz koje sada prolazi neki drugi narod, a ne mi?
Mora da ste negde načuli da u Belorusiji traju protesti protiv vlasti još od avgusta. Ako ste se malo zanimali možda ste ušli na prvi članak koji vam je gugl izbacio i pročitali opskurni opis stvari za koje se demonstranti bore. Ali niste naišli na to da je već neko vreme brutalnost njihove policije dostigla vrhunac. Ljudi su prebijani i ubijani na ulicama, dnevno je privodjeno i do stotine na dan, poslednji dnevni broj iznosi čak 1000 ljudi, a kada se sve sabere u pitanju je 25. 000 zadrzanih ljudi u pritvoru za nekoliko meseci.
A kod nas, (skoro) niko ne priča o ovome na društvenim mrežama. I ne možete reći da je u redu tih par tekstova na/u nekim portalima/novinama (koji kao što smo rekli imaju svoju ideologiju i iz te perspektive i pišu). U pitanju je ista srž nepravde koju smo doživeli malo ranije, sem što smo mi prošli mnogo bolje. Kod nas, pre svega, niko nije ubijen. I zašto onda nema storija i nema šerovanja? A isto to od drugih tražimo kad smo mi u govnima. Kako onda ignorišemo, a posle se žalimo da smo mi ignorisani? Možda je ono da je svakom svoj problem najveći, ali…
Ali hoćemo li zaista biti licemeri u tom pogledu i ne samo kada je u pitanju Belorusija, već i Peru i Poljska ili sutra neka druga zemlja…. ? Ja bih rekla da nismo stvarno tako sebični, nije to svojstveno nama ili se možda samo nadam?
