Planetarijum razrušio „Merlinkine stubove“: brisanje LGBT istorije Beograda ili restauracija napuštenog prostora?

Pre više od 20 godina, u Beogradu je svirepo ubijen Vjeran Miladinović poznatiji kao Merlinka, jedan od najpoznatijih beogradskih transvestita i seksualna radnica koja je o tom zanimanju među prvima govorila javno. Za ovo ubistvo do današnjeg dana niko nije odgovarao.

Ako vam je već prva rečenica čudna jer se u njoj koriste dva rodna oblika – to je zato što je i Vjeran o sebi govorio nekada u muškom, nekada u ženskom rodu, te ćemo i u tekstu to poštovati. O Vjeranovom životu najviše se zna iz autobiografije „Terezin sin“, dok šira javnost Merlinku zna kao zvezdu nekoliko filmova Želimira Žilnika, među kojima se najviše izdvaja glavna uloga u filmu „Marble Ass“. Sećanje na Merlinku već godinama čuva i međunarodni festival kvir filma koji nosi njeno ime.

Ipak, povod ovog teksta nije još jedno isticanje važnosti Vjerana Miladinovića kao ne samo najpoznatnije ličnosti srpske kvir istorije, već i svojevrsne istorijske ličnosti urbanog Beograda, koji je obeležio jednu epohu – o tome je Zoomer već pisao u više navrata. Povod je još jedno, slučajno ili namerno, brisanje kvir istorije Beograda.

Naime, malo slučajnih prolaznika na Kalemegdanu zna da su kameni stubovi i prostor za sedenje pored starog Planetarijuma upravo delo Vjeranovih ruku, nastalo u vreme kada je živeo i radio u Planetarijumu. Ko do sada nije obratio pažnju na ovaj monument, više neće ni biti u prilici jer je pre nekoliko dana taj prostor razrušen.

S obzirom na to da je u LGBT zajednici još uvek sveže sećanje na spomenik „43“ posvećen Merlinki, koji je vandalizovan u oktobru prošle godine, svega nekoliko dana nakon postavljanja, isto kao i godinama pre toga tabla sa natpisom „Ulica Merlinkina“, te da je u Beogradu vandalizovano i mesto na kome su se palile sveće nakon ubistva trans devojke Noe Milivojev – ne čudi što je prva reakcija u zajednici bila bes i uverenje da se radi o još jednom delu vandala.

Međutim, kako Zoomer saznaje – stubove je srušio sam Planetarijum, u sklopu projekta šire restauracije ovog prostora koji uključuje i spoljne i unutrašnje radove.

„Deo dvorišta Planetarijuma o kome je reč je predviđen da postane montažno-demontažni prostor koji će služiti za održavanje dečijih radionica na otvorenom, tako da će program biti dostupan svakom prolazniku, što za cilj ima promociju nauke, koja je posebno orijentisana na uzrast osnovne škole i predškolskog uzrasta. U planu je i postavljanje astronomskih instrumenata na otvorenom, kao što je paralelni globus, sunčani časovnik, gnomon, zbog izuzetno povoljnog položaja za određivanje prividnog Sunčevog kretanja. Takođe, u planu nam je i kreiranje noćnih astrokampova za decu, gde će sa mesta koje je relativno slabije osvetljeno, a samim tim i povoljno za posmatranja, moći da upoznaju sa noćnim nebom i korelacijom između virtuelnog planetarijuma i nebeske sfere“, odgovor je koji smo dobili zvaničnim putem iz Uprave Narodne Opservatorije i Planetarijuma. U odgovoru se takođe napominje i da su „projekti pod nazivima „Juniorska astroradionica“ i „Astrokamp za najmlađe“ u završnoj fazi planiranja i koncipiranja operativnih detalja“ te da je predviđeno da se sa njima konkuriše na prvim predstojećim konkursima Centra za promociju nauke, kao i Gradskog sekretarijata za sport i omladinu, te da će nam biti omoguđen i uvid u konkursnu dokumentaciju.

Na pitanje da li su svesni istorijskog značaja koji je taj prostor imao za LGBT zajednicu, kao i za održavanje sećanja na njihovog zaposlenog koji je svirepo ubijen, a koji je deo svog života proveo ne samo radeći, već i živeći u Planetarijumu i održavajući ga – iz Uprave ističu da su spremni da „prihvate našu ideju o obeležavanju prostora“ ili postavljanja spomen ploče.

„Imajući u vidu koliko je taj prostor obeležio naš dragi i voljeni pokojni kolega Vjeran Miladinović, koliko je on značajan kako za samo Astronomsko Društvo, kao i za širu kvir zajednicu, sa entuzijazmom prihvatamo Vašu ideju o obeležavanju prostora, pa smatramo da bi smo mogli da imamo dobru saradnju i diskusiju na temu postavljanja npr. memorijalne ploče na tom mestu. To će biti najbolji način da se u oplemenjenom, bezbednijem i inkluzivnijem prostoru izrazi poštovanje za zasluge koje je Vjeran nesumnjivo stvorio“, ističe se o odgovoru koji je Zoomeru stigao od Uprave Narodne opservatorije i Planetarijuma.

Međutim, deo LGBT zajednice smatra da ovo nije dovoljno.

Kako za Zoomer kaže Vladimir Pavlović, koji je ovim povodom takođe kontaktirao Planetarijum, ovako obrazloženje se maltene može smatrati gaslajtingom, jer je problem tog prostora mogao da se reši na mnogo smislenije načine

„Mislim da prosečna osoba može da smisli gomilu rešenja za taj problem, a da to nije kompletno demoliranje skulptura i celog dvorišta Planetarijuma. Pa, mislim, što se tu zaustaviti, hajde i ceo Planetarijum da porušimo i ceo Kalemegdan jer se i tu noću po ćoškovima neko drogira, ne razumem…“, ističe za Zoomer Pavlović, aludirajući na odgovor koji je on sam dobio od Uprave Planetarijuma, a u kome se pominje da su se na tom mestu „okupljali narkomani, najverovatnije pripadnici sekti“.

„Dobio sam odgovor od astronomskog društva da su oni morali da poruše te skulpture i celo to dvorište zbog navodno nekakvih narkomana i sektaša koji su se tu okupljali noću i ostavljali za sobom špriceve i ritualne predmete. To mi je zaista zvučalo jako naivno, kao neka strašna priča za plašljivu decu, neki ‘Satanic panic’ momenat iz devedesetih – i to sam im i rekao. Oni su odgovorili da je situacija zaista bila takva i da je to postao bezbedonosni problem“, objašnjava Pavlović.

U odgovoru koji je Pavlović dobio, a u koji je Zoomer imao uvid, stoje identični argumenti koji se odnose na novu namenu prostora, ali i mnogo više detalja o stanju u kome je prostor, navodno, zatečen, što uključuje propadanje fasade i temelja, kao i staza koje su zapuštene i pretvorene u deponiju – ali i nebezbednost.

„Uklanjanje kamenih struktura je bilo neophodno kako bi se rasformiralo mesto koje je tokom prethodnih godina postalo okupljalište narkomana najverovatnije pripadnika sekti, s obzirom da su se neretko mogli naći zaostali špricevi sa iglama, nerazumljivi zapisi u okolini objekta, kao i neki predmeti koji sugerišu na određene ritualne radnje. Prisustvo takvih lica je postalo nepredvidljivo i često, da je u više navrata izazvalo neprijatnosti i strah kod posetilaca Planetarijuma, pogotovo kod onih najmlađih“, navodi se u odgovoru koji je dobio Pavlović i dodaje da su sigurni da će Vjeran „srećan što će se na prostoru na kome je proveo jedan deo svog života uskoro formirati kvalitetni sadržaji za decu koju je neizmerno voleo“.

U drugom odgovoru Pavloviću, Uprava pominje kako su ostatke umetnosti Vjerana Miladinovića ustupili aktivistima koji su se pojavili na lokaciji.

„Ono što je dobro u celoj priči je da smo se juče upoznali sa sjajnom grupom mladih aktivista, umetnika, koji su posetili lokaciju i kroz takav vid odavanja poštovanja Vjeranu od nas su dobili autentične skulpture koje je on napravio, a koje nismo uništili, već smo ih uklonili iz kamenih nosača. Iskreno se nadam da će postojati bolje mesto da se njegovo stvaralaštvo prikaže široj javnosti, da bude zaštićeno i dostupno“, navodi se u drugom mejlu, za koji Pavlović ističe da su informacije koje ne odgovaraju istini.

„Nisu ti mladi umetnici ništa ‘dobili’ od vas, nego su sami morali da rovare po ruševinama i sakupljaju delove skulptura. Da se nisu samoinicijativno tu zatekli, verovatno bi sve to završilo na nekakvom smetilištu. Uništili ste materijalno nasleđe Merlinkinog života, a onda govorite o obeležavanju istog – malo je kontradiktorno ali eto, živi bili pa videli“, poručio je u svom odgovoru Pavlović.

Mladi umetnici o kojima Uprava govori zapravo su aktivista Valerian Savić, javnosti poznat po nedavnim javnim nastupima na televizijama u kojima je govorio o nebinarnosti, i njegovi prijatelji i prijateljice, koji su prvi uvideli da je Merlinkino nasleđe razrušeno i alarmirali zajednicu. Upravo Valerian nam je i ustupio na korišćenje fotografije koje je tom prilikom načinio. Oni zaista jesu, samoinicijativno, otišli na lice mesta i iz ruševina spasili dobar deo Merlinkine umetnosti, koju planiraju, kako je Valerian napisao na Instagramu, da prikažu u formi izložbe. Međutim, Valerian je za Zoomer istakao da još uvek nisu doneli odluku o tome na koji način će Merlinkina zaostavština koja je spasena iz ruševina biti prikazana javnosti.

Ono što je za sada važno jeste da je deo njenog života i dela, kao i srpske kvir istorije, sačuvan od uništenja.