Agon Redžepi: Na Kosovu su prava manjina zagarantovana samo na papiru

On je sociolog, novinar i medijski ekspert sa Kosova, a uz to i umetnik koji je svoju prvu zbirku kvir pesama, koje je napisao kao tinejdžer, promovisao i u Beogradu. Od nedavno se može pohvaliti i „Nagradom za izgradnju poverenja 2024″, za koju, kako je istakao na dodeli, posebnu zahvalnost duguje Inicijativi mladih za ljudska prava na Kosovu preko koje je boravio u Beogradu, gde je pronašao svog prvog emotivnog partnera. O medijskoj situaciji na Kosovu, ali i realnom stanju ljudskih prava i prava manjinskih grupa, kao i životu kvir osoba u Prištini, danas pričamo sa mladim aktivistom Agonom Redžepijem.

Kako ocenjuješ društvenu situaciju na Kosovu? Posebno, kakva je situacija u vezi sa ljudskim pravima i pravima manjina?

To je teško pitanje. Nažalost, što se tiče manjinskih pitanja, verujem da Kosovo stoji dobro samo na papiru, ne i u stvarnosti. Pravni okvir je vrlo inkluzivan, uglavnom kopiran iz zapadnih pravnih sistema, ali stvarnost za marginalizovane grupe je daleko od zagarantovanih zakonskih prava. Romi, Aškalije, Egipćani, LGBTIQ+ osobe, siromašni ljudi, osobe sa fizičkim i mentalnim invaliditetom, Srbi, žene i druge ugrožene grupe i dalje se suočavaju sa brojnim izazovima u raznim aspektima života, uključujući zapošljavanje, zdravlje i sigurnost. Verujem da se nakon poslednjeg rata na Kosovu ljudi nikada nisu potpuno oporavili niti o njemu postoji adekvatna diskusija. Stoga, kada govorimo o društvenoj situaciji, važno je pomenuti ovu neadresiranu traumu, jer ona značajno utiče na društvenu koheziju. Uprkos tome, verujem da još uvek imamo kolektivni pristup rešavanju ovih problema.

Kako ocenjuješ situaciju za LGBTQ+ osobe na Kosovu? Nedavno je bilo vesti da bi istopolni brakovi mogli biti legalizovani – kakva je realnost života za LGBTIQ+ osobe na Kosovu danas?

Osećam da nisam najbolja osoba za odgovor na to pitanje zbog svoje privilegovane pozicije. Otvoreno sam kvir godinama i potpuno sam prihvaćen. Finansijski sam nezavisan, Albanac i dolazim iz tipične porodice. Iz moje perspektive, situacija za LGBTIQ+ osobe se poboljšava, ali ima još mnogo posla. Mržnja na internetu ostaje prisutna, ali srećom, uglavnom ostaje ograničena na internet. U Prištini imamo otvoreno kvir bar u centru grada i do sada je bilo potpuno bezbedno. Međutim, verujem da je situacija van Prištine mnogo gora. Na primer, ANIBAR festival u Peći i DokuFest festival u Prizrenu suočili su se sa značajnim protivljenjem i čak protestima sa pozivima na bojkot ovih festivala 2023. godine samo zato što su uključili kvir sadržaj i slogane u svoje programe. S druge strane, Priština je bila domaćin osam Prajd parada i imamo prilično inkluzivan pravni okvir. Međutim, institucije i masovni mediji nisu učinili dovoljno da se angažuju sa opštom populacijom, zbog čega još uvek postoje mnoge predrasude i mnogo dezinformacija. Što se tiče zakona, važno je da se usvoji, ali ne u svom trenutno predloženom obliku. Ipak, pitam se da li bi bilo kvir parova na Kosovu koji bi odlučili da se zakonski venčaju. Ipak, svi bi trebali imati šansu i pravo na to.

U jednom razgovoru rečeno nam je da je aktivizam na Kosovu prilično razvijen, da često učestvujete u protestima i da su generalno i civilni sektor i želja za pridruživanjem EU, Savetu Evrope i drugim institucijama jaki. Kako to komentarišeš, kako izgleda omladinski aktivizam na Kosovu?

Politička partija koja je trenutno na vlasti je ranije bila najaktivnija u smislu zagovaranja i protestovanja u javnoj sferi. Otkako su preuzeli vlast, čini se da su javni protesti izgubili zamah. Nažalost, današnji protesti ne dobijaju toliko pažnje niti učešća. Međutim, primarni protesti sada su fokusirani na radnička prava, suprotstavljanje femicidu i podršku Palestini. Omladinski aktivizam izgleda elitistički. Verujem da većina aktivne omladine dolazi iz dobro razvijenih sredina sa nekim iskustvom u nevladinom sektoru. Van toga, nema mnogo aktivnosti. Kosovo ima visok procenat mladih, ali oni ne deluju toliko zainteresovani za offline politiku jer se većina diskusija dešava online.

Foto: Privatna arhiva

Video sam na internetu da si aktivan i u temi bezbednosti na internetu. Kako ocenjuješ situaciju na Kosovu, posebno sa sve većim značajem veštačke inteligencije?

Rekao bih da je situacija online ista. Nema mnogo ograničenja, tako da ljudi mogu pretiti, širiti dezinformacije i koristiti govor mržnje bez mnogo intervencije od strane institucija. Ljudi mogu biti izuzetno zli online, posebno prema marginalizovanim grupama. Uticajne ličnosti takođe nisu ograničene i kada kažu štetne stvari, to često postane nacionalno pitanje. Verujem da bi trebalo da postoje jači mehanizmi za kontrolu onoga što ljudi govore online.

Pored ostalog, pisao si i za medije. Medijsku situaciju u Srbiji, možemo slobodno reći, obeležava jasna polarizacija između medija koji otvoreno podržavaju vlast i onih koji su kritični prema njoj, a izveštavanje o bilo kojoj temi vezanoj za Kosovo često je vrlo strastveno i često neetično. Kakva je situacija kada su u pitanju kosovski mediji? Da li postoji takva polarizacija i percepcija da su mediji na Kosovu politički pristrasni i kako to utiče na njihov kredibilitet i uticaj među građanima?

Rekao bih da imamo znatno više medijske slobode na Kosovu. Iako postoje platforme povezane sa vladom, posebno javni servis i drugi mediji koji su jasno pristrasni, postoje i neutralni mediji. Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da je medijska sloboda postala ograničenija pod trenutnom vladom u odnosu na prethodne. Ipak, ljudi su generalno slobodni da iznose svoje mišljenje i kritikuju koliko god žele i koliko je potrebno. Što se tiče Srbije, naši mediji izveštavaju neutralno, trudeći se da budu nepristrasni i etični. Međutim, imamo takozvane „opinioniste“ koji često gostuju u debatama u udarnom terminu. Ovi gosti ponekad iznose kontroverznija i manje etička mišljenja.

Situacija u srpskim medijima se prikazuje tako da izgleda kao da Srbi i Albanci na Kosovu nemaju nikakve zajedničke tačke. Kakva je stvarnost? Da li postoje mešoviti brakovi, da li se mladi iz različitih etničkih grupa druže, kakav je svakodnevni život zaista?

Poznajem mnoge Srbe iz Srbije, ali jedva ikoga sa Kosova. Iako postoje izuzeci kao što su mešoviti brakovi i prijateljstva između Albanaca i Srba koji žive na Kosovu, većina ljudi ne komunicira međusobno. Gračanica je manje od sat vremena vožnje od Prištine, ali većina Albanaca nikada nije bila tamo, a većina Srba odatle nije bila u Prištini osim ako nisu morali da se bave dokumentima ili institucijama. Verujem da su Albanci pod uticajem predrasuda dok su Srbi pod uticajem Vučićeve propagande da Priština nije bezbedna. Vrlo je žalosno što ne možemo više da komuniciramo jedni s drugima. Da nije bilo nevladinih organizacija, nikada ne bih sreo Srbe koji žive na Kosovu. Većina mladih nije angažovana u organizacijama, što znači da možda nikada neće dobiti priliku da upoznaju ljude iz druge zajednice. Politika nas deli, a istorija nas sprečava da izgradimo budućnost zajedno.

Kada govorimo o povezivanju i upoznavanju – ti si nekoliko puta posetio Beograd. Kakva iskustva nosiš, šta ti se najviše dopada i da li si se ikada osećao nesigurno?

Da, posetio sam Beograd mnogo puta, sigurno oko 9-10 puta. Zaista mi se sviđa Beograd, to je živahan, energičan grad. Međutim, biti Albanac sa Kosova u Beogradu dodaje iskustvu konstantan osećaj nesigurnosti koji izaziva anksioznost zbog sigurnosti. Nikada nisam imao loše iskustvo i obično se osećam prilično sigurno kada sam sa lokalnim ljudima, ali ne mogu poreći da i dalje osećam neku nesigurnost. Moja poslednja poseta bila je tokom EuroPride-a 2022. godine i od tada nisam bio, jer je EuroPride ostavio loš utisak zbog vidljivih napada i mržnje. No, uprkos tome, imam drage prijatelje u Beogradu i planiram da ih uskoro posetim.

U Beogradu si predstavio i svoju knjigu. Možeš li nam reći nešto više o tome i kakva je generalno situacija za mlade umetnike na Kosovu?

U pitanju je zbirka pesama koje sam napisao kao tinejdžer, uglavnom o tinejdžerskoj kvir ljubavi i drugim društvenim pitanjima. Nažalost, opšta situacija za mlade umetnike na Kosovu nije vrlo obećavajuća. Ima mnogo neverovatnih umetnika na Kosovu, ali institucije nemaju kapacitet da ih podrže i stvore bolje uslove. Iako smo ponosni na uspešne umetnike, retko ih podržavamo na njihovom putu do uspeha. Nedavno se situacija poboljšava, sa više međunarodnih događaja koji se održavaju na Kosovu i institucijama koje ulažu više napora, ali još uvek ima puno posla.

Kada govorimo o mladima i kulturi, ali i o priči (u)poznavanja, šta mladi na Kosovu čitaju, gledaju i slušaju i koliko je prisutna srpska pop kultura na Kosovu – muzika, filmovi i serije…?

Nisam siguran koliko je srpska muzika prisutna unutar srpske zajednice na Kosovu, ali verujem da većinsko stanovništvo nije sa njom upoznato ili ne sluša srpsku muziku. Većina mladih na Kosovu prvenstveno sluša albanski pop i rep, mada uživaju i u raznim drugim žanrovima. Američka muzika je ovde prilično popularna i međunarodni hitovi, bez obzira na jezik, često su u trendu na Kosovu. Naša muzička industrija je prilično bogata i raznolika, nudeći mnoge opcije za slušanje. Srpski pevači su izgubili popularnost, izvođači poput Cece i Lepe Brene još uvek su omiljeni uglavnom među starijim generacijama koje su odrasle tokom Jugoslavije, ali je to danas ređe.

Međutim, unutar kvir zajednice postoji veća tolerancija i veća interakcija sa Srbima, tako da neki kvir pojedinci mogu biti više izloženi srpskoj muzici. Generalno, ljudi na Kosovu više čitaju, gledaju i slušaju američke i evropske medije.

Foto: festival Meredita, dobar dan / privatna arhiva

Naslovna fotografija: privatna arhiva

Sadržaj je nastao u okviru projekta „Dalji razvoj civilnog dijaloga između Srbije i Kosova“, koji sprovode Centar za regionalizam i Humanitarno Dobrotvorno Udruženje Kosova „Majka Tereza“ uz podršku Evropske unije.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još