3. oktobra 2025. godine otvorena je brza pruga Beograd–Subotica. Svečano ju je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa domaćim i stranim zvaničnicima. Samo dva dana ranije, srpski studenti obeležili su 11 meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, događaja koji je potresao društvo i pokrenuo talas promena.
Iako za ovu tragediju i dalje nemamo odgovorne, vlast se trudi da „idemo dalje“, otvaranjem infrastrukturnih projekata koji su, kako struka navodi, nedovršeni.
Zato se postavlja pitanje, da li je otvaranje ove pruge infrastrukturni događaj ili politički performans i da li je to pokušaj relativizacije i zaborava tragedije u Novom Sadu?
Prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, „ovo je još jedan u nizu neverovatno naprednih infrastrukturnih projekata koji su neophodni kako bi Srbija išla napred“. U govoru je nabrajao sve važne infrastrukturne projekte, pozdravio mađarski narod, a pre samog početka govora pozvao je „jedanaest blokadera“ da prekinu sa zviždanjem i da, kako je naveo, „čuju nešto pametno“.
Pruga je otvorena, ali građani Srbije i dalje nisu dobili odgovore na brojna pitanja koja postavljaju od trenutka kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu – samo jedanaest meseci pre ove svečane ceremonije.
Cvijetin Milivojević kaže za ZOOMER da je neobično što se ova pruga otvara ovako brzo, podsećajući na brojne probleme sa samom prugom, kao i sa usputnim stanicama.
Neobično je da se to tako hitno i sa takvom žurbom radi, samo da bi se uradilo pre godišnjice od tragedije koja se desila na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ono što je takođe važno je da je to urađeno bez upotrebnih dozvola. Nadzor je konstatovao da najmanje pet usputnih stanica nije bezbedno, upozoravao je na odrone nasipa koji nose prugu.
Cvijetin MILIVOJEVIĆ, politikolog (ZOOMER, 16. oktobar 2025. godine)
Podsetio je i da se ovakva situacija već desila, te da je na deonici puta od Pakovraća do Požege postojao problem sa dva tunela, gde se struka ignorisala, a pitao se samo jedan čovek.
„Prosto je neverovatno da mi imamo reprizu onoga što smo gledali kada su se otvarali tuneli na deonici puta od Pakovraća do Požege. Umesto nadzora i tehničkog prijema, glavna institucija je rekla ‘Može to, to je bezbedno, izgleda lepo’, a ta glavna institucija je zapravo predsednik republike uz večitog v. d. direktora Puteva Srbije gospodina Drobnjaka. Moram vas podsetiti na tu neverovatnu rečenicu ‘Pa šta ako se pomera 0,01 mm dnevno’, koju je rekao gospodin Drobnjak. Ako mi to izračunamo, to su centimetri na godišnjem nivou.“ – objašnjava Milivojević.
Dodao je i da su svi ovi projekti samo način da se ljudima zatvore usta. „Potreba je da se faktički zatvore usta onima koji protestvuju već 11 i po meseci, tražeći odgovornost za tragediju koja se desila u Novom Sadu. Prosto je to kao da neko tim ljudima stavlja prst u oko i kao da poručuje: ‘Šta nas briga što vi protestvujete, mi nastavljamo po starom’, a posledica te politike je upravo tragedija koja se desila u Novom Sadu.“ – dodaje Milivojević.
Branka Dragović Savić, glavna i odgovorna urednica portala Autonomija, ističe za ZOOMER da je ovaj događaj još jedan u nizu koji jasno pokazuje slom vlasti.
„Otvaranje pruge Beograd–Subotica, bez obzira na pompeznost tabloidne propagande, zapravo je simbolički prikaz sloma aktuelnog režima koji traje od urušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. Nikakva propaganda ne može prikriti nepoverenje građana i strah državnih zvaničnika od gubitka vlasti.“, navodi Dragović Savić.
Podseća da je završetak ovog projekta bio planiran za prošlu godinu, ali da je to bilo onemogućeno zbog dešavanja u državi.
Ta pruga je trebalo da bude otvorena još u novembru prošle godine, ali je studentska pobuna to onemogućila. Njeno puštanje u saobraćaj gotovo godinu dana kasnije samo potvrđuje da je ta pobuna bila neophodna.
Branka DRAGOVIĆ SAVIĆ, glavna i odgovorna urednica portala Autonomija (ZOOMER, 16. oktobar 2025. godine)
Dodaje da ovakvi događaji više ne funkcionišu kao pre. „Takvi skupovi su do sada prolazili jer su bili podmazani besplatnim ulaznicama, sitnim dnevnicama i sendvičima za statiste, kao i različitim sinekurama i poslovima. Ali, režim više niko u zemlji ne doživljava kao stvarnu vlast od početka studentske pobune. To će potvrditi prvi izbori.“
Na pitanje da li je otvaranje pruge još jedan spektakl za javnost, ona odgovara da jeste, ali da je sad već postao parodija. „Pre je to pokušaj spektakla za javnost, koji je zapravo postao parodija parodije političkog marketinga vladajuće partije.“ – kaže Dragović Savić.
Iako su, prema mišljenju naših sagovornika, ovakvi događaji postali parodija i „prst u oko“ javnosti u Srbiji, bitno je naglasiti da je plan da ova pruga bude spojena sa Mađarskom i da ide do Budimpešte.
Na pitanje da li će Evropa dozvoliti da se naša i mađarska pruga spoje, uzimajući u obzir evropske standarde i upozorenja struke, Cvijetin Milivojević je odgovorio skeptično.
„Ne sumnjam da će sve biti u redu kada dođe do spajanja pruga, ali mene brine šta će biti do tada, s obzirom na probleme sa prugom, a ne vidim ni da su Mađari nešto posebno ažurni po pitanju izgradnje svog dela.“ – objašnjava Milivojević.
O tragediji u Novom Sadu gotovo i da se ne govori, iako se bliži godišnjica. I dalje nemamo odgovornih, televizije sa nacionalnom frekvencijom ne prenose komemorativne skupove, dok se otvaranje železnice koja, kako kaže struka, nije ispravna, prenosi u celosti. Na pitanje da li postoji uticaj toga što se o tragediji ne govori, urednica Autonomije rekla je za ZOOMER da nema uticaja.
„To što se ćuti o tragediji, neće poništiti ono što se desilo. U Trećem rajhu, na primer, tadašnji mediji uopšte nisu izveštavali o koncentracionim logorima, ali ih na kraju ipak nisu mogli sakriti.“ – poredi Dragović Savić.
Iako se, po Branki Dragović Savić, neće sakriti ono što se desilo, u poslednjoj poseti Ursule fon der Lajen nije bilo reči o padu nadstrešnice, kao ni o tome da i dalje, nakon skoro godinu dana, nemamo odgovornih.
Na pitanje da li Evropa svojim ćutanjem podržava predsednika u kreiranju „kvazi-normale“, Cvijetin Milivojević je rekao da to tako izgleda na prvi pogled, ali je podsetio da postoji deo priče koji smo mi skrajnuli.
„Projekat te pruge je trebalo da košta četristo miliona evra, dakle tri puta manje. Evropska unija je nudila kredit, čak i neka bespovratna sredstva, ali je neko doneo političku odluku da se ipak zadužimo kod Kine za 1,2 milijarde evra, jer da smo uzeli kredit od Evropske unije, ona bi mogla da radi unutrašnju kontrolu korupcije.“ – podseća on.
Evropska unija, kao i istok, podržavaju stabilokratiju u Srbiji, odnosno ‘ako ode ova vlast, odlazi i Srbija’, ali mi se ipak čini da deo sistema Evropske unije radi na ovom problemu korupcije u Srbiji, jer tu ipak ima traga evropskog novca.
Cvijetin MILIVOJEVIĆ, politikolog (ZOOMER, 16. oktobar 2025. godine)
Dodaje da je predsednica evropske komisije, Ursula fon der Lajen ipak zažmurila na problem sa železnicom u svojoj poslednjoj poseti, jer ova pruga još uvek nije deo njihovog sistema.
„Ja mislim da njih to ne zanima sve dok ta pruga ne postane deo njihovog sistema železnice Evropske unije, a biće od onog momenta kad Mađari odrade svoj deo posla. Tog momenta to postaje neka vrsta prioriteta i onda ovakva vrsta ‘papazjanije’, improvizacije i vrhovnog arhitekte, kakve sada prolaze u Srbiji, ne bi mogle da prolaze.“ – ističe Milivojević.
Dodaje da ipak misli da je Evropska unija shvatila poruku.
„Shvatila je onu glavnu poruku – protesti su počeli upravo zato što se nenadležna institucija bavi svim i svačim. Nenadležna institucija je slagala, lagala je stotine hiljada Novosađana, kao i goste tog grada, da je nadstrešnica rekonstruisana. Međutim, građani su, ustajući protiv toga, začeprkali nešto mnogo opasnije za ovaj režim, a to je vrh koruptivne piramide.“ – dodaje Milivojević.
Protesti i dalje traju, odgovornih idalje nema, a predsednik i dalje otvara infrastrukturne projekte. Iako je pruga Beograd-subotica puštena u promet, naši sagovornici smatraju da su ovakvi vidovi političkog marketinga ipak iza nas, ali da svakako postoje drugi problemi sa kojima je neophodno suočiti se.
Naslovna fotografija: Canva
