Na današnji dan pre 122 godine rođen je pisac o čijem liku i delu mislimo da sve znamo, a opet nas uvek nešto iznova iznenadi i fascinira.
Zašto je promenio naziv časopisa koji je uređivao, da li su njegovi citati zaista njegovi, i koji to jezik nije nikad naučio i pored toga što je bio poliglota?
1. Pravo ime mu je Oscar Fingal O’Flahertie Wills Wilde.
Kao i mnogi Britanci tog doba imao je pravo ime, koje je dugačko, i kraće po kome ga svi znamo. Rođen je u 19. veku, 1854. godine u Dablinu u Irskoj, na adresi koja danas pripada koledžu Triniti.
2. Bio je u zatvoru zbog svoje seksualnosti
Oskar Vajld je jedna od najpoznatijih žrtava progona zbog homoseksualnosti. Vajld je bio u ljubavnoj vezi sa Ser Alfredom Daglasom, zbog čega je osuđen za sodomiju 1895. godine i poslat u zatvor Pentonvil gde je bio nateran na težak prinudni rad. U zatvoru je dobio meningitis, usled čega je i preminuo.
3. Napisao je samo jedan roman
Oskara Vajlda pamtimo kao istaknutog pisca, iako je za života objavio samo jedan roman – „Sliku Dorijana Greja”. Iako se ovaj roman danas smatra za kultno delo koje je ušlo i u lektire, u to vreme je kritikovano zbog navodne dekadencije i homoerotskog sadržaja.
Vajld je zapravo mnogo više pisao eseje („Duša čovekova u socijalizmu”), dečije knjige („Sretni princ i druge priče”), a poznata su i pisma koja je pisao svom ljubavniku iz zatvora, kao i eseji u kojima je otvoreno opisao neke od teških uslova kojima je bio izložen tokom dve godine zatvora („Bitka kod Reading Gaola”).
4. Bio je feminista i osamdesetih godina 19. veka uređivao je ženski časopis
Dok je radio na svojim esejima i kratkim pričama, Vajld je imao uspešnu karijeru kao urednik ženskog časopisa pod nazivom „The Woman’s World“. Originalno se časopis zvao „The Lady’s World“, ali ga je Vajld preimenovao jer nije želeo da se bavi „samo onim što žene nose, već i onim što misle i osećaju”.
5. Bio je socijalista, ali i katolik
Oskar Vajld je preminuo kao katolik, nakon što ga je pred smrt Katolička crkva ponovo, uslovno, krstila. Iako se odvojio od religije tokom života jer mu je otac bio anti-katolik, Vajld je smatrao da Katolička crkva prihvata i svece i grešnike, te da je to „jedina religija u kojoj treba umreti”.
Zanimljivo je da je pored toga bio veliki zagovornik socijalizma, a u svom eseju „Duša čovekova u socijalizmu” tvrdi da kapitalizam uništava kreativnost, zato što su ljudi previše fokusirani na rešavanje društvenih problema koje uzrokuje kapitalizam.
6. Bio je poliglota
Bio je izuzetno visoko obrazovan i govorio je mnogo jezika. Tečno je govorio engleski, nemački i francuski, a znao je i italijanski i grčki. Zanimljivost je da, uprkos tome što je bio poliglota, nije znao nijednu reč svog maternjeg jezika – irskog.
7. Njegov najpoznatiji citat možda uopšte nije on rekao
Vajldu se često pripisuje da je jednom izgovorio „Budi svoj, svi su već zauzeti”, iako nema dokaza da je to ikada rekao. Međutim, rekao je mnoge druge zanimljive stvari kao što je citat iz „Slike Dorijana Greja” – „Jedini način da se rešite iskušenja je da mu se prepustite”, kao i poznat citat „Nikad ne putujem bez svog dnevnika, uvek morate imati nešto senzacionalno za čitanje u vozu” iz dela „Važno je zvati se Ernest”.
8. Njegova majka je bila irska revolucionarka
Vajldova majka Francesca Elgee bila je pesnikinja, ali je svoja dela objavljivala i pod pseudonimom „Speranza” za nedeljne irske nacionalističke novine. Speranza” na italijanskom znači „nada”, a odabrala ju je jer je verovala da potiče od italijanskog pjesnika Dantea. Elgee je navodno koristila pseudonim kako bi izbegla sramotu koju bi donela svojoj porodici otkrivanjem svog pravog identiteta kada je objavljivala svoje radovie koji su se fokusirali na kontroverzna pitanja poput patnje tokom gladi u Irskoj.
