Prošlo je tačno četiri meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je prouzrokovala smrt petnaestoro ljudi. Protesti se šire širom Srbije, a danas se na jugu Srbije, u Nišu, odigrava još jedan u nizu protesta organizovanih od strane studenata. Četiri meseca od pada nadstrešnice i više od tri meseca od početka blokada fakulteta, šta je svetska javnost saznala o protestima?
U srpskoj javnosti donekle postoji percepcija da su stane medijske kuće na neki način „izbegavale“ da izveštavaju o protestima koji se dešavaju u Srbiji. „Zapad je na stani srpske vlasti“ obično je rečenica kojom se vode kritičari stranih medija. Teško bi bilo generalizovati ovakve tvrdnje. Međutim strani mediji jesu postali više zainteresovani za stanje u Srbiji onog trenutka kada se masovno izašlo na ulice. Najviše interesovanja stranih medija bilo je vidljivo početkom februara, nakon ostavke Vučevića i protesta na tri most u Novom Sadu.
„Kada je reč o Srbiji, mi vidimo da tek u poslednje dve nedelje medij, poput Rojtersa, Al Džazire, Gardijana, da počinju da pišu o protestima. I mislim da nije u pitanju samo cinizam, već i to da Zapad nema interes jer je njima u interesu litijum. Isto možemo reći i da su Putinu interes resursi Srbije.“ rekao je hrvatski filozof Srećko Horvat za N1. (19.2.2025.)
Kako su protesti predstavljeni u stranim medijima?
Dva su narativa koja masovno obitavaju u zapadnim medijima. Prvenstveno, neki mediji su karakterisali proteste kao „anti-government“ ili proteste protiv vlasti. Primer ovakvog teksta bio bi tekst Associated Press-a od 17. januara, kada je pregažena studentkinja ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.
„Residents throughout Serbia have been stopping in silence for 15 minutes almost daily as part of persistent anti-government protests and demands that those responsible for the canopy collapse be punished.“ – deo iz teksta Associated Press-a
Iako nesumnjivo određen deo protestanata stoji opoziciono u odnosu na trenutnu vlast u Srbiji, okarakterisati ove proteste kao proteste protiv vlasti umanjilo bi njihovu univerzalnost. Ukoliko se vodimo navodima CRTE, 80% građana Srbije podržava većinu zahteva studenata. Među tih 80% nalaze se i neke od pristalica SNS-a. Dakle, nije isključivo protest protiv vlasti.
Uz to, ovakvim navodima zanemaruju se i obaveštenja organizatora protesta – studenata, koji od početka blokada govore da nisu ni za jedne ni za druge. Traži se samo ispunjenje tačno određenih zahteva.
Kako protesti odmiču, sve se manje protesti određuju kao isključivo protiv vlasti. Sve češće je u upotrebi termin „anti-corruption protest“ ili protesti protiv korupcije. Narativ koji se kreira ovim nazivom mnogo je bliži suštini protesta koji se dešavaju u poslednja 3 meseca. Međutim, da li je dovoljno okarakterisati ih isključivo kao takve ili ipak govorimo o nečemu većem?
Strani mediji koji imaju dopisnike iz Srbije koji kreiraju medijske sadržaje na engleskom jeziku, uspevaju da uhvate suštinu problematike u kojoj se srpsko društvo trenutno nalazi. Nažalost ovakvih sadržaja je malo. Češće možemo da pročitamo i čujemo nerazumevanje studentskih zahteva. U nekim tekstovima svode ih samo na objavljivanje dokumentacije vezane za nadstrešnicu. Međutim kako vreme odmiče, sve više medija počinje da dublje analizira dešavanja u Srbiji.
S druge strane sveta, ruski medij Sputnjik potvrđuje tvrdnje vlasti u Srbiji o „obojenoj revoluciji“. U jednom tekstu se čak i navodi citat Elene Ponomareve, profesorke na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose gde je rekla da je „Zapad želi da slomi Srbiju kako bi uvela sankcije Rusiji“. Takođe kaže da je na neki način Vučić pritiskan od strane protesta.
Kako se ovi narativi razlikuju od domaćih medija?
Navodi Sputnjika ne razlikuju se mnogo od navoda medija bliskim vlastima u Srbiji. Onarativima tabloida u kojima se targetiraju studenti, ZOOMER je ranije pisao. Sve češće vlast u Srbiji je obazriva kako karakteriše studente u javnosti, ali se tenzije u društvu i dalje predstavljaju kao maslo stranih službi, a u poslednje vreme kao glavni krivci vide se Nevladine organizacije.
Strani zapadni mediji koji pišu o protestima u određenoj meri i kritikuju predsednika Vučića i vlast u Srbiji. Neki od njih se, kao npr. Gardijan pitaju šta je sledeći korak? Gde će se ići u političkom smislu ako ne postoje jasni koraci? Postavljaju čak i pitanje da li je ovo kraj Vučićeve vladavine?
Ovakva pitanja mogu da dolaze iz dva polazišta. Prvo je da analitičari zaista energiju na ovim protestima vide kao dovoljno jak vetar da oduvaju vlast u Srbiji. Drugi, a možda i verovatniji je taj da studentski zahtevi i nisu najbolje shvaćeni.
Svakako, zaključak moji možemo da donesemo bez obzira na kritike jeste da je najveći problem mala brojnost tekstova i kasno uključivanje stranih medija u izveštavanje o protestima. Sličnu situaciju mogli smo da vidimo i na protestima u Gruziji koji su trajali mesecima, ali je o njima krenulo da se piše tek kada je došlo do eskalacije sukoba na ulicama.
Sam sadržaj tekstova je poprilično kvalitetan, međutim čini se da je fokus češće na tome šta će se desiti sa srpskom vlasti nego samim zahtevima protesta.
Naslovna fotografija: Ana Adžić
