Cancel culture se definiše kao odstranjivanje određene ličnosti iz javnosti zbog izjava ili radnja koje deo javnosti smatra problematičnim, što može rezultirati time da osoba potencijalno izgubi poslove, poštovanje, kao i celokupni pređašnji status u društvu.
Kako ovo nije novi fenomen već postoji kao takav oko deset godina, konstantno se diskutuje o njegovim prednostima i manama. Koja je razlika između „kenselovanja“ i maltretiranja i da li je ovo samo način da se slobodnije vređaju ljudi na interentu, mišljenja su podeljena, ali ipak ne može se osporiti da je ovaj vid traženja odgovornosti od poznatih ličnosti, uticao na karijere mnogih. S obzirom na to da je krajnji cilj, ne samo da se od osobe dobije izvinjenje i priznavanje odgovornosti, već da se njena reputacija bespovratno sroza, može se primetiti da to nije jedanko delotvorno u zavisnosti od toga da li su muškarac ili žena na meti.
Šta znači biti „mean girl“?
Nije sumanuto pretpostaviti da će osoba koja je slavna i bogata imati poremećen koncept stvarnosti, pa tako i nerazumevanje društvenih normi, misleći da im oni ne podležu. Ipak, postoji određena potreba da se žene okarakterišu po motivu zlobne devojke iz Holivudskih filmova. Primer duplih standarda za to kako muškarci imaju pravo na oproštaj u industriji za razliku od žena može se videti kod voditelja dve poznate talk show emisije Elen Dedženeris i Džejmsa Kordena. Oboje su imali imidž simpatičnih, duhovitih voditelja –Džejms kroz The Late Late Show, a Elen kroz The Ellen DeGeneres Show. Elen je optužena za stvaranje „toksične radne okoline“, dok su priče o Džejmsovom lošem ponašanju u restoranima i prema osoblju takođe postale viralne. Oboje su pokušali da poprave reputaciju nakon što su optužbe izašle na videlo. Međutim, razlike u posledicama su to da je Elen izgubila emisiju nakon ogromnog negativnog publiciteta, dok se Kordonova emisija završila jer je sam odlučio da ode. Dok su Kordona mnogi branili kao „samo još jednog zahtevnog komičara“, Elen je dobila etiketu „lažno ljubazne osobe“. Džejms je imao luksuz da njegove kontroverze budu shvaćene kao nezgodne anegdote, dok je Elen postala simbol neautentičnosti u šoubiznisu.
Tejlor Svift vs Kanje Vest
Nakon što su Kanje Vest i Kim Kardašian 2016. objavili montirani telefonski poziv koji je navodno „razotkrio“ Tejlor kao lažljivicu, koja samo pokušava da napravi žrtvu od sebe, internet ju je zasuo mržnjom, a hešteg #TaylorSwiftIsOverParty je postao broj jedan na Tviteru. Nakon ovoga ona se potpuno povukla iz javnosti na skoro godinu dana, nestala sa društvenih mreža i muzičke scene. Kada se vratila sa albumom Reputation (2017), to je bio njen način da odgovori na kontroverzu – ali morala je sama da se izbori za svoj povratak. Kanje je, s druge strane, nastavio da bude u centru pažnje bez obzira na svoje ponašanje. Više puta je vređao kolege i medije, ali mu je industrija i dalje davala prostor. Izazvao je kontroverze zbog svojih izjava o ropstvu, podrške Trumpu, antisemitizma i mnogih drugih ispada. Ipak, pored svega, i dalje je imao platformu da promoviše albume, kolekcije odeće i brendove. Dakle, Tejlor je prikazana kao „manipulativna“, „lažljiva“, „žrtva koja traži pažnju“, dok je Kanje često opravdavan kao „genije“ i neko ko je samo „nekontrolisan“ ili „iskren“ jer je to deo njegovog brenda. Kao što je i sama Tejlor govorila o tome, u ovoj industriji se često za ista ponašanja koristi drugačiji rečnik kada su u pitanju žene i muškarci, te je tako Tejlor manipulatorka, a muškarac taktičan. Tek 2020. kada je procurio ceo snimak telefonskog poziva, ljudi su shvatili da su Kanje i Kim manipulisali pričom koju su plasirali – ali do tada je šteta već bila učinjena.
Amber Herd vs Džoni Dep
Suđenje između Amber Herd i Džonija Depa bilo je jedno od medijski najeksponiranijih pravnih sporova u Holivudu. Nakon Amberinih optužbi prvobitno 2018. godine, Džoni je izgubio uloge u Fantastic Beasts i Pirates of the Caribbean, dok je Amber doživela pad popularnosti i smanjenje uloge u Aquaman franšizi. Nakon što je sud presudio u Depovu korist, doživeo je veliki povratak, ponovo je dobio uloge, uključujući francuski film Jeanne du Barry i postao je Diorovo zaštitno lice sa ugovorom vrednim više miliona dolara. Amber Herd je, s druge strane otišla iz Holivuda i preselila se u Španiju. Njena uloga u Aquaman 2 je, navodno, značajno smanjena, a postala je i meta ekstremne mržnje na internetu, mnogo veće nego Džoni posle optužba iznetih na njegov račun. Iako je suđenje otkrilo da su imali toksičan odnos, u kom su obe strane nosile određenu količinu odgovornosti, većina ljudi je podržala Depa, dok je Amber ostala omražena. Mnogi su videli presudu kao „pobedu muškaraca protiv lažnih optužbi“, iako je realnost bila kompleksnija. Depov povratak pokazuje koliko lako muškarci mogu da se „iskupe“, dok žene retko dobiju drugu šansu.
Da li kensel kultura dolazi u Srbiju?
Nakon oko deset godina postojanja ovog fenomena u svetu, deluje kao da se potreba za posledicama koje javne ličnosti moraju snositi zbog neprimernog ponašanja povećava i kod nas. U prethodnih mesec dana zbog reakcije javnosti na problematične izjave pevačice Jelene Karleuše i jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, oboje su izgubili platforme na društvenim mrežama.
Organizacija „Eko straža“ pokrenula je peticiju za gašenje profila pevačice zbog navodnog govora mržnje, rasizma i neprimernog sadržaja. Gašenje kanala Bogdana Ilića, usledilo je nakon što je pevačica Seka Aleksića pozvala da se njegovi profili prijave zbog neprimernih komentara koji je uključivao njenog maloletnog sina, pak ne može se tvrdi da je to bio glavni razlog.
Iako se ne može predvideti kakav će uticaj to dalje imati na njihove karijere, može se kao primer uzeti slučaj glumca Branislava Lečića, koga je koleginica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje 2021. godine, dok je još žena istupilo sa pričama o neprijatnim iskustvima sa glumcem. Ovo je rezultiralo time što je izgubio par uloga međutim, i nakon optužbi glumio je u filmu „Heoriji Halijarada“ koji je izašao 2023. godine, aktivno se bavi glumom u pozorišnim predstavama, a takođe je i redovan gost u televizijskim emisijima.
Targetiranje ljudi na internetu ili traženje odgovornosti za nepravdu?
Kao jedan od pozitivnijih primera kensl kulture često se navodi #MeToo pokret, koji je za cilj imao vokalizovanje problema seksualnog nasilja i javno prozivanje poznatih ličnosti koje su optužene da su ga počinile. Takođe, ovaj vid traženja pravde pruža mogućnost manjinama da istaknu svoje probleme i traže odgvornost na način gde ne moraju da imaju veliki uticaj u društvu, novac ili slavu.
Njena problematika se javlja kada ljudi prebrzo donose zaključke bez mnogo inofrmacija i sude u skladu sa svojim ličnim osećanjima prema određenoj osobi. Na to sve utiče stav pojedinica o polu, rasi, društvenom statusu i svih stereotipa koje idu u prilog tome za šta je neko optužen. Žene naravno nisu jedine čije su karijere bespovratno uništene, niti je to uvek slučaj, međutim, postoji evidentan disbalans u tome kome se veruje, ko je „prihvatljiva žrtva“ i čije izvinjenje je dovoljno prihvatljivo da bi se njegove greške oprostile. Nekada čak nije neophodno ni tražiti oproštaj jer interenet selektivno bira šta će da zaboravi, barem do narednog propusta.
Naslovna fotografija: Canva
