U subotu, 11. oktobra, u prostoru City Smart Cluba održana je niška premijera dokumentarnog filma o policijskom nasilju ANDREJ.
Film prati iskustvo gej mladića koga je policija maltretirala i zlostavljala prilikom upada u njegov stan u Beogradu, kao i njegovu borbu za pravdu. U filmu se prebroditelj prvi put upoznaje sa dokumentima prikupljenim tokom novinarskog istraživačkog rada, koji oslikavaju niz sistemskih propusta koji onemogućavaju da svoju istinu dokaže.
„Ova priča je šira od jednog slučaja, a cilj ove naše „turneje“ jeste da otvorimo diskusiju o policijskom nasilju u Srbiji u lokalnim zajednicama. Najlakše je objaviti film online, međutim na ovaj način, sa ovako sjajnim sagovornicima i sagovnicama u svakom gradu, imamo priliku da delimo iskustva, diskutujemo i pronalazimo moguća rešenja za situaciju u kojoj se svi nalazimo. Čak i kada, kao večeras, moramo da prođemo kroz kordone policije i zablokirani grad, ili da razmišljamo koliko je neki sportski događaj koji se dešava paralelno rizičan„, istakao je autor filma Nemanja Marinović.
Pored autora, na panelu održanom nakon projekcije govorile su Maja Kamenov, pravnica Odbora za ljudska prava iz Niša, Jovana Janković iz kluba za osnaživanje mladih 018 i Milica Marković, novinarka portala Youthvibes i osnivačica Femmedia, dok je razgovor vodio Aleksandar Đokić iz Instituta za medije i različitosti Zapadni Balkan.
Govoreći o situaciji u medijima, Milica Marković je istakla da u Srbiji kvir zajednica nije dovoljno „velika priča“ za mejnstrim medije, jer se njihova publika ne poistovećuje sa kvir zajednicom.
„Omladinski mediji i neki lokalni mediji su oni koji žele da se te priče čuju. Javni servis treba da bude servis svih građana, pa i kvir zajednice, ali i na javnom servisu se o tome dešava kada je Prajd i to vrlo mehanički„, istakla je Marković i osvrnula se i na prisustvo medija na nedavno održanom Prajd karavanu u Nišu u organizaciji udruženja Da se zna: „Niški mediji su zapravo došli i izveštavali, ali zato što je to bio jedan presedan i nešto što se nije desilo od, čini mi se, 2017. godine. Naši lokalni mediji su prepoznali da je ta priča važna„, dodala je Marković.
Govoreći o postupanju policije prema građanima, Maja Kamenov je istakla da policija ima strogo propisano ono šta može da radi i nedvosmileno mora da vodi računa o dostojanstvu i integritetu osoba prema kojima se postupa. Istakla je i da su privedena lica najosetljivija u prvih 48 sati od privođenja.
„Tada je lice najranjivija, dok još uvek lice nije pozvalo advokata ili tek stiže, te je lice samo sa policijom, kao i lica koja su na održavanju kazni zatvora“, istakla je Kamenov.
Ona je podvukla i da je odnos policije i LGBT zajednice kontraverzan. „Zajednica je dosta radila sa policijom, postoje kontakt osobe u policiji koje treba da budu poveznica sa institucijama – ali je to mrtvo slovo na papiru. Sa druge strane, imate Prajd i pamtimo Prajdove koji bi se završili sa smrtnim ishodima da nije bilo policije. Kad imate tu situaciju da policija treba da vas štiti, a onda čini ovako nešto – to je zaista strašno„, zaključila je Kamenov.
Sagovornici i sagovornici su se složili da je film za njih bio rolerkoster emocija – od tuge do besa.
„Sve vreme razmišljam o tome šta možemo da uradimo, a ne znam više šta možemo da uradimo. Kraj filma i jeziva rečenica advokata na kraju je jak momenat“, istakla je Jovana Janković, referišući na deo filma u kome Andrejev branitelj kaže da ne možemo znati šta policija radi u nečijem stanu, ali kada vidimo šta rade na ulici, dok ih kamere snimaju, možemo samo zamisliti šta rade iza zidova.
Na kraju panela, autor je najavio nastavak projekcija u Srbiji, a neki od narednih gradova biće Kruševac i Subotica.
Fotografije u tekstu: Slobodan Ranković
