Zašto mladi nemaju poverenja u instituciju čiji je glavni zadatak da obezbedi njihovu bezbednost? Istraživanje koje je ZOOMER sproveo među mladima između 15 i 35 godina, pokazuje duboko nepoverenje u sistem, profesionalizam i namere policije, čak iako je većina mladih zapravo imala pozitivno iskustvo sa pripadnicima MUP-a.
Poslednjih meseci na društvenim mrežama mogli smo da vidimo dva narativa koja se prepliću. Jedan je uoličen u snimku na kojem se policajci kucaju jajima sa studentima na Uskrs, kao pozitivan prikaz policije. S druge strane, scene koje smo gledali ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu 28. aprila i nasilje policije prema građanima pokazuje potpuno drugačiju sliku.
Iz toga razloga ZOOMER je sproveo istraživanje iskustava i stavova mladih o policiji. Glavni cilj nam je bio da vidimo koliko mladi imaju poverenja u ovu instituciju.
„NISAM IMALA LOŠE ISKUSTVO – I TO MI ZVUČI KAO PRIVILEGIJA“
88,7% ispitanika je imalo kontakt sa policijom, što predstavlja veliku većinu. Najveći broj njih u kontaktu sa policajcem je bio kroz rutinska policijska postupanja – pasošku kontrolu, kontrolu u saobraćaju i legitimisanje, ali se izdvaja i podatak da je 40,6% mladih kontakt sa policijom imalo na protestima. Veći broj ispitanika bi svoje dosadašnje iskustvo sa policijom okarakterisalo kao većinski pozitivno (57,6%), nego negativno (42,2%). Međutim, analiza odgovora pokazuje da su pozitivna iskustva zapravo – odsustvo negativnih.
„Bilo je korektno“, najčešće je objašnjenje ispitanika o tome zašto su svoja dosadašnja iskustva sa policijom okarakterisali kao većinski pozitivna. Retko koje svedočenje mladih govori o izuzetno posvećenom obavljanju posla policajaca, već je objašnjenje to da su se policajci pristojno ponašali. Obrazlažu da su policajci bili ljubazni ili pristojni, te se stiče utisak da postoji predubeđenje da će pripadnici MUP-a biti neprijatni.
Foto: Canva
Nekoliko ispitanica je navelo da misli da je njihovo pretežno pozitivno iskustvo rezultat pozitivne diskriminacije – da su imale pozitivno iskustvo upravo zato što su žene. „Iz perspektive mene kao žene, mislim da me smatraju potpuno nebitnom“, navodi ispitanica. Jedna ispitanica je takođe navela da joj je iskustvo pokazalo „da smo blaže prošli u legitimisanju i pretresu ako sam ja bila tu, valjda misle da su normalniji momci ako su u društvu žene“.
Ovo zapažanje potvrđuju i statistički podaci iz našeg upitnika. Naime, 44,6%anketiranih žena imalo je negativno iskustvo sa policijom, dok s druge strane o negativnim iskustvima svedoči 59,5% muškaraca.
„MOJE POZITIVNO ISKUSTVO NE PONIŠTAVA STOTINE NEGATIVNIH“
Iako je većina mladih imalo pretežno pozitivna iskustva, 79,2% od tog broja nema poverenja u policiju. Razlog zbog kojeg mladi, koji su lično imali pozitivna iskustva, nemaju poverenje u policiju je u najvećem procentu korupcija. Stav da je policija korumpirana ima 50,2% ispitanika, dok 32,2% nije sigurno.
Na drugom mestu nalazi se sumnja da je policija povezana sa kriminalom ili vladajućim režimom: Policija „aktivno učestvuje u sve dubljem prodiranju kriminala u sve delove društva, mažu oči nekakvim „hapšenjima“ i „akcijama“ gde hapse navodne kriminalce i narko dilere, dok im najveći kriminalci i dileri zapovedaju“, slikovito pokazuje odgovor jednog od naših ispitanika.
Postojani su i stereotipi, gde se policajci označavaju kao „nepismeni“ ili „glupi“, te je to razlog manjka poverenja u policiju. Ovaj stereotip često se povezuje i sa time što osnovna obuka za policijsku obuku u Sremskoj Kamenici traje nekoliko meseci. „Neprofesionalni, priučeni srednjoškolci koji nisu znali šta će raditi u životu nekako uvek završe u policiji“, jedna je od izjava ispitanika.
Kako navode, manjak poverenja u ovu instituciju, povezan je i sa velikim brojem nerešenih slučajeva – od pada helikoptera, pa do slučaja nestale devojčice iz Bora. „U državi gde sin određene ličnosti ubije drugu osobu automobilom i ništa se ne desi i gde čovek na naplatnoj rampi ubije ženu i nestane snimak – kako da čovek ima poverenja u policiju?“, navodi se u odgovorima ispitanika.
Ovde su direktno povezani i slučajevi nasilja interventne policije nad ljudima koji su učestvovali na protestima. Treba napomenuti da je upitnik na društvenim mrežama deljen nakon incidenata ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, međutim, kao najčešći primer u ovom slučaju navođeno je nasilje policije na julskim protestima 2020. godine.
Uprkos tome, mnogi ispitanici navodili su da su sami imali dobro iskustvo sa sveprisutnom policijom koja obezbeđuje proteste u proteklih šest meseci, ali isto tako i da to ne znači isto i za ljude iz njihove okoline. Mnogi su svoje mišljenje upravo i formirali na osnovu negativnih situacija sa kojima su se suočavali njihovi prijatelji, porodica ili komšije.
„Moja sestra je zbog samoodbrane kada ju je njen nasilnik napao i tukao na javnom mestu provela noć u zatvoru i popila prijavu jer mu je nanela „povrede“ – ogrebala ga je – dok je on odšetao kući i nije mu bilo ništa, a ona je bila puna masnica koje su se pojavile tek sutradan“ navodi ispitanica.
Ispitanica
„KAD ZATREBAŠ POMOĆ – NJIH NIGDE NEMA, ALI ZATO MOGU DA TE BIJU BEZ PROBLEMA“
Iskustva ispitanika koji su imali direktno negativna iskustva sa pripadnicima policije, raznovrsna su. Polaze od toga da su policajci bili nezainteresovani za prijavljen slučaj, omalovažavali žrtve, pa do toga da su tražili mito ili čak nasilno postupali sa ispitanicima.
Čest primer negativnog iskustva je to što se policija ne javlja na telefon (192). Od ukupnog broja ispitanika u istraživanju manje od polovine (39,2%) odgovorilo je da bi zvali policiju ukoliko bi oni sami bili u opasnosti, dok najveći broj nije sigurno (48,4%). S druge strane, ukoliko bi se našli u situaciji da je neko drugi u opasnosti, čak 64,3% bi pozvalo policiju.
Mnogi ispitanici svedoče da jesu zvali policiju, međutim dešavalo se da policija ne želi da izađe na lice mesta. „Prijavila sam nasilje u porodici jer sam čula dete kako preklinje da ga majka ne udara. Policija je rekla da najverovatnije čujem osobu sa psihičkim smetnjama. Rekli su da će poslati patrolu, ali nisam verovala da su to uradili. Ostao mi je osećaj potpune nemoći i ljutnje„, opisuje ispitanica.
Foto: Milena Đorđević / Novinarke protiv nasilja
Žrtve se neretko ismevaju, ili se njihove tvrdnje odbacuju komentarima poput „pa udari i ti njusledeći put“. Ono što je u istraživanju primetno, jeste da su upravo ovakva isustva, gde je prebroditelj_ka nasilja ismejana ili gde slučaj nije došao do kaznenog epiloga, razlog za smanjenje poverenja u ovu instituciju kod mladih.
Par puta sam čuo komentare na prijave zlostavljanja ili maltretiranja, gde su bili u fazonu, neće on sa je maltretira, hoće da je je*e… samo nek mu da i nema problem… Budući da silovatelji i zlostavljači hodaju slobodno našom zemljom, zaista ne mogu da imam neko poverenje u njih, a uzmimo u obzir da su ovo ozbiljne stvari koje oni lako odbacuju.
Ispitanik
Ipak, ono što je najčešće bilo negativno iskustvo ispitanika jeste kako opisuju „neisprovocirano“ legitimisanje. Iskustva se razlikuju, od toga da se osoba samo kretala gradom, do toga da su sedeli u parku – „stvarno je užasno što ne moram da radim ništa iole sumnjivo… i oni imaju puno pravo da mi prekidaju postojanje i legitimišu me jer eto, možda nešto nađu“, objašnjava ispitanik.
Nasumično smo nas grupica tada maloletnika bili pretresani, policija se nimalo prijatno nije ponašala i aktivno su diskriminisali i maltretirali jedno od dece iz grupe na nacionalnoj i rasnoj osnovi.
Ispitanik
U nekoliko slučajeva, ispitanici navode da su svedočili ili bili izloženi neprihvatljivim pretresima poput „skidanja donjeg rublja i pipanja njegovom šakom na sred ulice“. U nekim slučajevima se dešavalo i da je došlo do invazije privatnosti ispitanika „jednom su me uveli u džip na pretres, oduzeli mi telefon i prolazili kroz slike, tokom tog događaja me je pripadnik interventne jedinice na zadnjem sedištu mazio po kosi, zaista neprijatno iskustvo“. Jedna ispitanica je svedočila i da ju je policajac kontaktirao telefonom, a da mu ona sama svoj broj nije dala.
Foto: Gavrilo Andrić
Ispitanici navode i da su bili izloženi ili svedočili torturi prilikom ispitivanja svedoka ili počinioca krivičnog dela.
Držali SU me maloletnu u stanici 2h i terali me da priznam da se drogiram i od koga kupujem. Reki su mi da ću da završim kao sestra (navučena na heroin, kasnije je sebi oduzela život). U stanici sam bila kao svedok tuče u kafiću, u vezi sa tučom me ništa nisu pitali tada.
Ispitanica
Ono što je većini ovih slučajeva zajedničko jeste zloupotreba moći od strane pripadnika MUP-a. Nju karakteriše preterana upotreba sile, iskorišćavanje sopstvenih ovlašćenja, ali i omalovažavanje osoba koje pretresaju ili koje su došle da prijave slučaj.
Interventna od 30-ak članova je ušla u moju zgradu i nišanili su na mene kada sam otvorio vrata pod neosnovanom sumnjom da imam pištolj i da sam počinilac dela za koje se ispostavilo da se nije desilo.
Ispitanik
„SVAKI PUT KAD IDEM NA PROTEST RAZMIŠLJAM DA LI ĆE OVAJ PUT POLICIJI DA PREKIPI DA POČNU DA BIJU“
Kao što je pomenuto, upitnik je javnosti distribuiran neposredno pre i nakon nasilja interventne policije nad građanima i studentima koji su se našli ispred novosadskog DIF-a 28. aprila. Neki od ispitanika su i sami prisustvovali ovom događaju i bili žrtve policijskih napada.
Bila sam ispred FSFV-a 28og aprila, žandarmerija je bila surova, tukli su koga stignu i primenjivali ogromnu silu.
Ispitanica
Neposredno pre toga, tokom blokade Radio televizije Srbije, 16. aprila ujutru došlo je do odgurivanja i po nekim snimcima i svedočenjima udaranja od strane policije. Kako navodi naš ispitanik: „trojica-četvorica iz kordona policije su me pesničili dok su jurili ka studentima, iako sam stajao sa strane, a ne u grupi studenata redara koji su blokirali policiju“.
Foto: Gavrilo Andrić (5. novembar 2024. godine, Novi Sad)
Situacija koja je ostala urezana u mislima mnogih građana jeste nasilje policije na protestima u julu 2020. godine. Nasilje koje su tada zabeležile kamere TV N1, mnogima je danas ostalo kao primer represije policije. Deo ispitanika u našem istraživanju je i samo svedočilo ovim delima, ili na svojoj koži osetilo represiju.
Policijski službenik me je udario pendrekom po jetri nakon vraćanja sa protesta protiv novog Covid lock down-a, ničim izazvano, ispred hotela Metropol. Izašao iz kordona na ulici, udario me dok sam išao ulicom uz bulevar i opsovao me pa otišao.
Upravo ova iskustva kojima su lično svedočili, ili saznali od bliskih ljudi, razlog su što više od polovine (51%) mladih smatra da policija služi vlastima i da vrši represiju nad narodom. Međutim, postoje značajne razlike kada se posmatraju različite grane policije. Na osnovu odgovora u našem upitniku stiče se utisak da u mlade najmanje poverenja uliva interventna policija. Mišljenja prema komunalnoj policiji su malo bolja, dok je većina navodila da nije imala preterano loša iskustva sa saobraćajnom policijom. Ako se setimo gore pomenutih scena, i još mnogih drugih, nije začuđujuće da upravo interventnu policiju povezuju sa nasiljem.
„POVERENJE U POLICIJU JE TOLIKO DALEKO OD STVARNOSTI DA VIŠE VERUJEM DA GANDALF, GOKU I ONE PIECE POSTOJE“
Kada pogledamo ukupne podatke, 85,9% ispitanika nema poverenje u policiju. 8,1% ima poverenja, dok je ostatak (6%) neizjašnjeno. Ukoliko bi izuzeli neizjašnjene ispitanike, procenat ljudi koji nemaju poverenje u policiju bi iznosio 91,3%. U decembru prošle godine, na ZOOMER istraživanju, procenat mladih koji nema poverenja u policiju iznosio je 90%. Dakle nije došlo do prevelike promene za to vreme.
Zato što su me ni krivog ni dužnog pretresli, što je rekla jedna žena koja je zatekla moj pretres: ‘Neće oni kog treba, no kog ne treba!
Odgovor ispitanika na pitanje: Zbog čega nemaš poverenja u policiju?
Dakle možemo da zaključimo da najveći broj mladih nema poverenja u ovu instituciju. Kao jedan od glavnih razloga kod onih koji nisu imali negativna iskustva navode se svedočenja okoline. Ovaj podatak ne čudi s obzirom na to da 80,2% mladih o policiji saznaje iz svedočenja drugih.
Foto: Canva
80,9% mladih smatra da policija NE tretira sve građane jednako. Uz to, većina ispitanika smatra da policija ne štiti prava svih građana. U dva svedočenja, postoje navodi da je zbog seksualne orjentacije ispitanika došlo do zbrzavanja prijavljenog slučaja ili potpunog ignorisanja istog.
„Prijavili smo fizički napad bez provokacije na prijatelja i mene u centru grada zbog homofobičnih pogleda napadača. Njih je bilo 5. Zvali smo policiju i otišli u stanicu natečenog lica i meni podlivom na bradi od udarca nogom. Čekali smo skoro dva sata da damo izjavu, gde smo bili ni 5 minuta i zatim su nas poslali same da idemo u urgentni da nam se utvrde povrede, i zatim smo se vratili u stanicu, sve o naš trošak. Nikada ništa nije bilo preduzeto.“
Nijedan od ovih slučajeva, koliko je javnosti poznato, nije dobio svoj epilog, niti je bilo koji pripadnik policije bio sankcionisan – izuzev slučaja Andreja Obradovića, koji je odbačen pred svim institucijama u Srbiji, te je Obradović napustio zemlju i odlučio da se obrati sudu u Strazburu. Zato ne čudi podatak našeg istraživanja koji pokazuje da više od 80% mladih ne smatra da postoji sistem odgovornosti za policajce koji prekrše zakon – sa čim se u potpunosti slaže 61,1% mladih, a delimično još njih 20,4%.
*Na upitnik su odgovorile ukupno 283 osobe između 15 i 35 godina. Od toga, gotovo polovina (49,5%), nalazi se u rasponu između 19 i 25 godina. Najveći procenat ispitanika živi u Beogradu (46,6%), dok je sledeća najbrojnija grupa (31,8%) stanuje u većim gradovima u Srbiji, poput Niša i Novog Sada. 52,8% osoba koje su popunile upitnik izjašnjava se kao žensko, 46,3% kao muško, dok su se ostali izjasnili kao nebinarne osobe.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji ZOOMER realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Ako nastavite da koristite naše veb-stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga. Ako nastavite da koristite naše veb-stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića.
Obavezni kolačići koji će su neophodni za rad web sajta, prikupljaju specifične personalne podatke preko analitika, oglasa i drugog embedovanog sadržaja i neophodni su za funkcionisanje sajta.
Obavezni kolačići koji će su neophodni za rad web sajta, prikupljaju specifične personalne podatke preko analitika, oglasa i drugog embedovanog sadržaja i neophodni su za funkcionisanje sajta.
