Naim Leo Beširi: Vladajuća većina kupuje naklonost birača tik pred izborni dan

Kampanja 16 dana aktivizma se završava, a narednih dana i predizborna kampanja u kojoj je bilo… pa svega. Šta je obeležilo ovogodišnje izbore, o čemu se govorilo, a o čemu nije u kampanji i gde su tu mladi – pričali smo sa izvršnim direktorom Instituta za evropske poslove Naimom Leom Beširijem.

Kako biste objasnili uvođenje novih pogodnosti za građane u poslednjih nekoliko nedelja, počevši od akcije „Bolja cena“ za sniženje cena, jednokratne novčane pomoći za penzionere i socijalno ugrožene, umanjenje računa za struju za ugrožene penzionere i nove studentske kartice? Da li smatrate da će se životni standard građana koje obuhvataju akcije državne poboljšati na duže staze ili je reč o privremenom rešavanju problema?

Novi paketi pogodnosti, uključujući akciju „Bolja cena”, jednokratne novčane pomoći i olakšice za određene grupe, predstavljaju kratkoročne mere koje mogu privremeno ublažiti trenutne ekonomske teškoće s kojima se građni Srbije suočavaju zbog vrtoglavih poskupljenja u poslednje dve godine. Međutim, dugoročno poboljšanje životnog standarda zahteva održive strukturne reforme kao što su bora protiv korupcije, organizovanog kriminala i kartela, ali i ekonomske politike u cilju liberalizovanja tržišta i pospešivanja konkurencije, za koje je vlast pokazala da nema adekvatan odgovor. Ove privremene politike u izbornoj godini sugerišu da vladajuća većina kupuje naklonost birača tik pred izborni dan. U svakoj demokratskoj zemlji ovakvi potezi vlasti bi bili osuđeni i smatrali bi se zloupotrebom javnih resursa u svrhu podizanja izbornog rezultata političke opcije na vlasti. Iako možda nisu u suprotnosti s zakonom, politike su krajnje neetičke, rđave i na dugoročne staze štete svima pre svega kroz prekomerno zaduživanje i podsticanje koruptivnog ponašanja.

Kako tumačite ovakve aktivnosti države i predsednikovo promovisanje istih, da li biste ih svrstali u neki vid predizborne kampanje ili manipulacije javnim mnjenjem?

Aktivnosti države koje se ističu pred izbore mogu biti tumačene na različite načine. Postoji potreba za pažljivim analizama kako bi se utvrdilo da li su ove akcije isključivo deo odgovornog upravljanja ili imaju politički motiv. Ponekad se ovakve inicijative mogu doživeti kao pokušaj pridobijanja podrške birača ili manipulacija javnim mnjenjem. Transparentnost u vezi sa ciljevima i izvorima finansiranja ovakvih akcija ključna je za ocenu njihove stvarne svrhe i legitimnosti. Ovako bi analiza izgledala u jednoj demokratskoj zemlji u kojoj su institucije transparentne, a etika državnih funkcionera na visokom nivou. Kako mi ne živimo u Danskoj, skorašnje ponašanje koalicije oko SNS-a usključivo je u vezi s manipulisanjem javnog mnjenja u svrhu ostajanja na vlast.

Kako objašnjavate to što predsednik lično obaveštava građane o pogodnostima, umesto nadležnih ministarstava i institucija?

Klasična funkcionerska kampanja u autoritarnom društvu. Lično informisanje građana od strane predsednika o pogodnostima izaziva pitanja o transparentnosti i institucionalnoj odgovornosti. Uobičajeno je da se informacije o državnim merama prenose kroz nadležna ministarstva i institucije kako bi se obezbedila doslednost i profesionalnost u komunikaciji. Ako predsednik direktno prenosi ovakve informacije, to povlači pitanja o političkom uticaju na objavljivanje informacija i demokratskom procesu. U demokratskom društvu, kakvo mi još uvek nismo, važno je da se očuva ravnoteža između liderstva i institucionalne transparentnosti kako bi se održalo poverenje građana u vlast neovisno od ličnosti koji trenutno popunjavaju pozicije moći. Dugim rečima, institucije su starije i opstaće daleko duže od individua na vlasti i važno je graditi generacijsko poverenje u institucije, a ne kult ličnosti. Nažalost, u poslednjih jedanaest godina, vlast je u permanentnoj funkcionerskoj kampanji suprotno zakonom, a narušen integritet institucija nemoćan je da se odbrani od političkog pritiska. To se mora promeniti za dobrobit svih.

Kako objašnjavate pojam funkcionerska kampanja i da li elemente iste primećujete u aktuelnoj predizbornoj kampanji?

Funkcionerska kampanja se odnosi na situaciju u kojoj nosioci javnih funkcija, poput predsednika Vučića ili ministra Dačića, koriste resurse države i svoj zvanični položaj u svrhu promocije ili podrške svojoj izbornoj kampanji. To može uključivati korišćenje državnih sredstava, infrastrukture ili vremena na način koji ide izvan običnih dužnosti. Tako se predsednik Vučić u svojstvu funkcije koju obavlja fotografiše s fudbalskom reprezentacijom, da bi se kasnije ta fotografija našla na predizbornom plakatu partije čiji je Vučić član. Istovremeno, ministar Dačić koristi vozilo ministarstva da bi posetio izborni skup svoje Socijalističke partije.

Ako primećujete da aktuelna predizborna kampanja uključuje zloupotrebu resursa i privilegija koje nosioci javnih funkcija imaju, jasno je da postoji element funkcionerske kampanje. Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa poštovanjem demokratskih principa i fer izbornog procesa. U takvoj utakmici, predstavnici opozicije i drugačijeg političkog stanovišta osujećeni su za zakonsku i fer izbornu utakmicu. Potreba ja svih političkih subjekata, a posebno građana za transparentnošću i integritetom tokom izborne kampanje. Nažalost, mislili smo da smo se za demokratske i fer izborne trke izborili svrgavanjem Miloševića, ali je danas više nego jasno da ta borba još traje i dobija na intenzitetu.

Fotografije u tekstu i naslovna fotografija: N1

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još