14. februara 2024. godine pripadnici specijalnih policijskih snaga upali su u stan dve mlade kvir osobe i satima ih brutalno zlostavljali i mučili, ponižavajući ih, tukući ih i vređajući na osnovu seksualne orijentacije. Kada su prebroditelji kontaktirali udruženje Da se zna upustili su se u mukotrpnu borbu koja i dalje traje i, pored toga što im je obezbeđena pravna i psihološka podrška – ima svoje posledice. Kako je sam prebroditelj ispričao, dok se proces ne okonča, on ne može da nastavi sa normalnim životom:
„Prošlo je nešto više od mesec dana. Ljudi kažu da vreme leči sve. To je, nadam se, zaista tako za većinu. Ali za mene – sat je stao. Vreme je ostalo zarobljeno tog 14. februara. Svakog jutra se budim i unapred znam šta me čeka – taj isti dan, iznova i iznova. Moj život je stao u vremenu, kao pokvareni sat čija se kazaljka trza, ali ne pomera“, istakao je A. predstavnicima ovog udruženja, kako se navodi u saopštenju prosleđenom medijima.
Podsećanja radi, dva dana nakon policijskog nasilja, udruženje Da se zna podnelo je pritužbu MUP-u na rad policijskih službenika što je prvi korak koji se preduzima u slučajevima policijske brutalnosti.
„Podneli smo i krivičnu prijavu za zlostavljanje i mučenje i druga krivična dela koja su policijski službenici izvršili nad prebroditeljima. Pošto dve nedelje nakon podnošenja pritužbe nije bilo reakcije iz MUP-a, sazvali smo konferenciju za medije na kojoj smo zajedno sa majkom prebroditelja izneli detalje jezivog nasilja policajaca”, navodi ova organizacija u saopštenju i dodaje da je, nakon pažnje javnosti, prebroditeljka S. pozvana da da izjavu u MUP-u, prilikom čega su joj policijski službenici koji su je saslušavali, pred advokatima, više puta zamerili što su se pojavljivali u medijima i pretili krivičnim prijavama. Nakon toga, pritužba je odbijena i prosleđena Komisiji za rešavanje pritužbi.
„Naravno, ovo je bio pokušaj zastrašivanja i prebroditelja i nas, aktivista Da se zna!. Zbog odbijanja pritužbe i bahatog ponašanja policajaca prilikom davanja iskaza, odlučili smo da organizujemo protest na Trgu republike tražeći hitno krivično procesuiranje policijskih službenika koji su izvršili nasilje. I opet, nakon protesta, ništa se nije dešavalo i tužilaštvo je ćutalo”, navode iz Da se zna i dodaju da je tek pre nekoliko dana, prebroditeljka S. je dobila poziv da se za dve nedelje javi u Prvo osnovno javno tužilaštvo da da izjavu povodom krivične prijave protiv policijskih službenika.
U međuvremenu, prebroditelji se nalaze u svojevrsnom limbu iz kog je teško izaći i isceliti se, jer svaka nova izjava, svaki ponovljeni iskaz predstavlja retraumatizaciju na koju se svesno odlučuju jer im je javnost jedini saveznik. Upravo iz tog razloga je i prebroditelj A. odlučio da ponovo izađe u javnost sa svojom ispovešću.
„Usred ruševina i tame, stanem i shvatim da za neke ljude vreme nije stalo – da se onima koji su me tog 14. februara mučili sat nije pokvario i da njihova kazaljka nikada nije stala. Oni se bude i spavaju kao da se ništa nije desilo. Za njih vreme prolazi i donosi zaborav. Mislim da samo izvanredno tamni umovi mogu učiniti takvo zlo, a da ne pokvare svoj sat. Ali za mene, vreme je poput zarobljenog duha koji ne može pronaći svoj put“, rekao je A i naglasio da još uvek zna kako će se njegove rane zalečiti, ali da veruje u zajedništvo i u ljude koji su na njihovoj strani.
„Da bih nastavio dalje, moram naći način da popravim svoj sat, moram naći način da vreme ponovo krene da teče i zaleči moje rane. Ali kako – to je pitanje na koje niko ne zna da mi odgovori. Mislim da ćemo morati da odgovorimo zajedno, kao društvo. Jedan svetao um nije dovoljan da ugasi tamu, ali mnogo njih zajedno jeste”, završava. A.
Organizacija Da se zna! najavila je da će zajedno sa A. i S. nastaviti borbu dokle god nasilnici ne budu odgovarali I izražava nadu da ih „društvo ovog puta neće izneveriti”.
A mi ćemo biti tu da ispratimo ceo proces.
