Inicijativa OTVORENI BALKAN najavljuje neometanu razmenu dobara i usluga, kao i kretanje stanovništva i mogućnost zapošljavanja uz olakšice u zemljama Zapadnog Balkana, tj. u onim zemljama koje su potpisnice inicijative. U ovom trenutku to su Srbija, Albanija i Severna Makedonija.
Više o inicijativi Otvoreni Balkan: Šta je „Otvoreni Balkan” inicijativa i koje koristi imaju države članice?
ZOOMER i redakcija Community reporters Albania istraživali su kolika je socijalna distanca između dva naroda i da li će, imajuću to u vidu, inicijativa imati uspeha. U nastavku možete videti percpeciju mladih u Albaniji prema Srbiji, a u tekstu Mladi iz Srbije imaju strah da idu u Albaniju i percepciju mladih u Srbiji prema Albaniji.
Polovina Albanaca veruje da je moguće graditi prijateljske odnose sa Srbijom
Nema mnogo saznanja o percepcijama koje imaju ova dva naroda. Međutim, studija koju je 2015. godine sproveo albanski Institut za međunarodne studije pokazuje stavove 1.200 Albanaca širom zemlje, od kojih 46% smatra da su odnose ove dve zemlje normalni, a 36% da su odnosi između Albanije i Srbije loši ili veoma loši. Samo 16% ispitanika smatra da je ovaj odnos dobar ili veoma dobar.
Prema studiji, Albanci očekuju da će se odnosi sa Srbijom poboljšati u budućnosti, iako trećina smatra da promene neće biti. Da su države spremne da grade prijateljske odnose veruje 50% Albanaca, dok se 30% ne slaže sa ovim mišljenjem. Samo 5% građana Albanije smatra Srbiju pretnjom za Albaniju, a više od 60% građana smatra da nijedna zemlja ne predstavlja pretnju za Albaniju.
Alba Čela, ekspertkinja ove studije, naglašava da će merenje pulsa javnog mnjenja i opšteg nivoa podrške poboljšanju odnosa (ili nedostatku istog) pomoći donosiocima odluka i kreatorima politika. Efektivni su eksterni, saradnički projekti i sporazumi u oblasti privrede i ekonomske i kulturne saradnje. Drugi cilj je da se rezultati koriste kao referentno sredstvo od strane drugih subjekata, poput civilnog društva i kulturnih aktera, kako bi se pronašli novi načini na koje se mogu proširiti mogućnosti za interakciju.
Čela pokazuje da je ista studija sprovedena i u Srbiji i primećuje se da građani žele više kulturne saradnje između ovih zemalja.
„Među mladima, građanima koji žele kulturnu saradnju, čini se da postoji jedna vrsta želje da između ovih zemalja bude što više topline, jedan normalniji odnos. Ovo je za mene ostao glavni utisak iz te ankete. Naravno, mnogo toga se promenilo i na taj odnos utiču i događaji koji se dešavaju u regionu, a ne samo ponašanje koje ove zemlje imaju jedna prema drugoj, tako da je vreme da se anketa ponovi i da se postave druga pitanja koja bi bila fokusirana na trenutne inicijative. Mislim da u obe zemlje postoji dovoljno grupa građana koji bi želeli da ostave iza sebe prošlost ili sukob i imaju bolji odnos“
Alba Čela, autorka studije
Kako bi bili koherentni sa mišljenjima koja uglavnom mladi ljudi imaju o odnosu ovih zemalja i percepcijama koje imaju o Srbima, novinari Community Reporters Albania su sproveli onlajn anketu u kojoj je učestvovalo 127 mladih, starosti od 18 do 31 godine života. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da 53,5% albanske omladine smatra da je odnos između dva naroda napet, 34,6% smatra da među njima postoji osećaj mržnje, a samo 11,8% mladih misli da su u dobrim odnosima.
Nedostatak kulturne komunikacije
Veliki procenat odgovora koji govore o postojanju zategnutih odnosa između ova dva naroda i osećaju mržnje jednih prema drugima, uzrokovan je nedostatkom kulturne komunikacije između dve zemlje i mitizacijom ili nerazumevanjem istorijskih faktora koje mediji često populistički iskorišćavaju.
Kiara Manja je studentkinja novinarstva koja trenutno ima mnogo srpskih prijatelja i ima dobre društvene odnose, ali je prilikom prve posete Srbiji naišla na neprijatnu situaciju sa srpskom studentkinjom koja je imala skoro istu ideju kao ona da napiše članak. Ovo je bilo dovoljno da izazove napetost u ovom odnosu dok nisu komunicirali i razjasnili svoju ideju.
„Ona mi je sada bliska prijateljica, tako da je važno komunicirati jedni sa drugima bez predrasuda koje nas sprečavaju da se međusobno razumemo. Komunikacijom i upoznavanjem shvatamo da su to predrasude i sujeta, kojih ne treba da bude ni u kom momentu, jer barem mi mladi možemo da napravimo razliku“, prenosi ona svoje prvo iskustvo zasnovano na predrasudama.
Upotreba nacionalističkih simbola, kao i uticaj medija na pitanja koja pripadaju dvema državama ima veliki uticaj na percepciju građana.
„Jednom prilikom hteli smo da se slikamo u Beogradu i bilo je ljudi iz Albanije, iz Bosne i Srbije i ja sam htela da napravim zastavu. Jedan učesnik iz Bosne me uhvatio za ruke i rekao da to ne radim. Shvatio je to veoma ozbiljno zato što je smatrao da bi to mogla da bude provokacija“
Novinarka Entenela Ndervataj
S druge strane, iako podaci onlajn ankete pokazuju da samo 11,8% mladih misli da su odnosi između Albanaca i Srba dobri, postoje mišljenja koja ne idu u prilog ovom rezultatu.
Pavlo Jakova, deo je srpske nacionalne manjine u Odboru nacionalnih manjina. Jakova ističe da pripadnici srpske manjine, geografski rasprostranjeni u Fijeru i Skadru, imaju dobre odnose sa Albancima, kako pravoslavne tako i muslimanske veroispovesti. Iako su državljani Albanije, istovremeno su i pripadnici srpske nacionalne manjine, te ova činjenica utiče na albanske građane da imaju međusobne interakcije. Predsednik udruženja „Moračka Morava” koje štiti prava srpsko-crnogorske manjine pokazuje da ima mladih koji im pomažu da nauče srpski jezik, a pripadnici srpske nacionalne manjine nastavljaju visoko školovanje u Srbiji uz stipendije.
„Mi ovde učimo 2 godine, ali smo zbog pandemije korona virusa prekinuli kurs srpskog jezika i realizovali ga preko Srbije i Mitropolije crnogorsko-primorske. Oni su nam pomogli finansijski i jedan broj dece je naučio važne osnove srpskog jezika u Skadru. Takođe, kada smo bili u prilici, poslali smo 30 studenata u Beograd sa stipendijama gde su neki od njih uspeli da steknu diplome medicine, inženjerstva, arhitekture itd“, ističe Pavlo Jakova.
Drugi podaci iz onlajn ankete koju je sprovela CRA pokazuju da je 30% mladih odgovorilo da ima prijatelje srpske nacionalnosti, naspram 70% onih koji nemaju kontakt sa srpskom omladinom. To što 30% ima kontakte pokazuje da komunikacija među mladima i pojačana saradnja među njima zahvaljujući aktivnostima organizacija civilnog društva može uticati na poboljšanje odnosa i promeniti negativne percepcije za svaku stranu.
Takođe, odgovori na pitanje da li mladi žele da upoznaju srpsku kulturu i jezik, pokazuju da je oko 60% mladih odgovorilo da ih ne zanima, dok bi oko 40% želelo da sazna više. Zanimljivo je da u Srbiji ima škola koje koriste albanski jezik i koje pohađaju Albanci i Srbi, dok u Albaniji toga nema, što doprinosi negativnoj percepciji prema Srbiji i srpskom narodu. Interes za učenje srpskog jezika i kulture kod Albanaca je na individualnom nivou ili se uglavnom odnosi na rad sa mladima ili u organizacijama civilnog društva. Zanimljiv je slučaj novinara Bledara Kuke, koji je samostalno naučio srpski jezik preko televizijskih prenosa na nekadašnjem jugoslovenskom kanalu, što je bilo privlačno mladima tog vremena.
„Zemlje koje su etnocentrične, koje nemaju komunikaciju iz istorijskih razloga sa drugima, pa ni sa susedima, kao što je Albanija dugo činila, stvaraju neku vrstu nacionalizma i neku vrstu različitosti i negativne percepcije suseda“, smatra Kuka koji bira da nacionalistička shvatanja ne utiču na njega i da vremenom usavršava srpski jezik.
Naslovna fotografija: CharlesFred / VisualHunt
*Tekst je nastao u saradnji portala Zoomer i redakcije Community Reporters Albania. Ceo tekst možete čitati na BHS jeziku, albanskom, makedonskom i engleskom jeziku.
Autori (Srbija): Nemanja Marinović, Nikolina Bonić, Marina Milosavljević, Borivoje Lazić; audio/video produkcija Luka Palić
Autori (Albanija): Brejdon Xhavara, Jeta Pera, Ardit Hoxha; audio/video produkcija Klajdi Jella
