Ukrajinski skeletonista Vladislav Heraskevič, diskvalifikovan je sa Zimskih olimpijskih igara nakon što je odbio da skine kacigu u čast sportista poginulih u ruskom ratu protiv Ukrajine. Iako je sportistima dozvoljeno političko izražavanje van terena, Olimpijski komitet smatra da polje igre mora ostati politički neutralno.
Do problema dolazimo kada se pravilo o neutralnosti arbitralno koristi, jedna zemlja se kažnjava, dok druga ne, a na kraju ispaštaju samo sportisti.
Učešće Izraela na Olimpijskim igrama
Nakon što je ruskim i beloruskim sportistima zabranjeno učešće na OI ispod zastava njihovih zemalja zbog rata u Ukrajini, od kraja 2023. godine postavljeno je i pitanje dozvole učešća Izraela zbog, kako je sad ocenila i nezavisna komisija UN-a, genocida u Gazi.
Južnoafrička republika bila je izbačena sa Olimpijskih igara 28 godina zbog aparthejda i rasne segregacije među sportistima. Ukoliko je argument da je do zabrane došlo zbog posledica na sportiste, onda bi u obzir trebalo uzeti i to da je Izrael za dve godine ubio oko 800 sportista u Gazi.
ICE na Olimpijskim igrama
Zvižduci na ceremoniji otvaranja nisu bili upereni samo prema Izraelu. Negodovanje mase bilo je usmereno i prema Sjedinjenim američkim državama. Razlog za to je trenutna migraciona politika SAD-a, masovno deportovanje građana i ubistva onih koji su se pobunili u Minesoti, o čemu je ZOOMER pisao.
Dodatni razlog za negodovanje je što je najavljeno da će ICE, jedinica koja je učestvovala u navedenim incidentima u SAD-u biti deo bezbednosnih protokola na Olimpijskim igrama. Ove najave izazvale su i proteste u Milanu, ali i šire.
Posledice Olimpijskih igara na životnu sredinu: protesti u Milanu
Italijani nisu protestovali samo zbog brutalnosti ICE-a u Sjedinjenim državama. Prema pisanju Rojtersa oko 10 000 demonstranata izašlo je na ulice Milana kako bi protestovalo zbog troškova stanovanja i zabrinutosti za životnu sredinu prvog dana Zimskih olimpijskih igara.
Pored seče šuma, kako bi se obezbedio prostor za sve aktivnosti Zimskih olimpijskih igara, veliki problem je i manjak prirodnog snega koji je posledica sve toplijih zima. Kako bi se to nadomestilo, bilo je neophodno napraviti velike količine veštačkog snega. Posledica toga je da će se, prema procenama, samo za sneg za vreme igara iskoristiti oko 84,8 miliona kubnih stopa vode što je ekvivalentno 380 olimpijskih bazena, navodi National Public Radio.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, nazvala je demonstrante koji su protestovali zbog ekoloških posledica Olimpijskih igara „neprijateljima Italije“.
Prodaja majice sa posterom Olimpijskih igara održanih u nacističkoj Nemačkoj
Na listi kontroverzi našla se i prodaja majice koja na sebi ima poster Olimpijskih igara koje su održane u Trećem rajhu 1936. godine. Te godine, Nemačka pod vođstvom nacističke partije, želela je sebe da prikaže kao progresivnu, dok je u isto vreme koristila igre za propagandu.
Trenutno, majica je „van zaliha“ i nije je moguće kupiti na zvaničnom sajtu OI. Olimpijski komitet je za BBC rekao da iako priznaje problematiku igara održanih u nacističkoj Nemačkoj, ipak žele da se sećaju sportista koji su te godine učestvovali.
Istakli su upravo Džesi Ovensa, afroamerikanca koji je te godine osvojio četiri zlatne medalje. Međutim, deo javnosti se zapitao zašto onda na majici nije neko od tih sportista, nego je za dizajn izabran poster korišćen u propagandne svrhe nacista.
Olimpijske igre možda teže neutralnosti, ali u praksi deluje da je politika njihov neizbežan deo.
