Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 2024. godine da će kod Ušća biti izgrađen novi akvarijum, a na prostoru Ekspa delfinarijum. Kako je naveo, osim što će ovo biti velika turistička atrakcija, tu će biti i „takozvani terapeutski delfini za decu sa autizmom“. Krajem januara ove godine udruženja za zaštitu životinja pokrenula su peticiju da do izgradnje ovih objekata ne dođe, a ni defektolozi nisu pobornici ove ideje.
Organizacije za zaštitu životinja u pismu upućenom ministru finansija Siniši Malom navele su da se izričito protive izgradnji akvarijuma i delfinarijuma u Srbiji i zatražile da ministarstvo, kao investitor, odustane od navedenih projekata. Međutim, do danas nisu dobili nikakav odgovor. Pored toga, pokrenule su i peticiju, koju je do sada potpisalo oko 5.000 građana.
Inicijatorka peticije Ljiljana Gledić Filipović iz organizacije Sloboda za životinje navodi kako je prvobitno jedno udruženje pisalo predsedniku tražeći da se odustane od ove ideje, ali odgovor nisu dobili. „Ne postoji način da se životinjama obezbedi ni minimum dobrobiti u takvim objektima. I najveći akvarijumi na svetu su minimalni u odnosu na prirodna staništa i ne mogu da obezbede da životinje zadovolje svoje prirodne potrebe. U akvarijumu su planirane ajkule, raže i druge morske vrste, ali njima je mesto u otvorenom moru“, rekla je ona.
U saopštenju koje su objavila udruženja za zaštitu životinja navodi se da, bez obzira na veličinu objekta, držanje delfina, drugih morskih sisara i riba u zatočeništvu predstavlja težak oblik ugrožavanja njihove dobrobiti.
„Najveći broj uginuća delfina u delfinarijumima zapravo je posledica samoubistava, što dovoljno govori o uslovima u kojima žive. Pored toga, česte su infekcije koje ni najbolja nega ne može da spreči. Mnogi uginu zbog infekcija, ali najveći broj jednostavno ne može da podnese zatvoren i skučen prostor. Nikakva ljudska potreba ne može to da opravda, uključujući ni navodne terapije za decu sa autizmom“, objašnjava naša sagovornica.
Da li je terapija sa delfinima zaista delotvorna?
Iako postoje studije koje tvrde da terapija uz pomoć delfina ima pozitivne efekte kod autizma, opšti pregledi istraživanja pokazuju da za te tvrdnje nema dovoljno čvrstih dokaza, a mnoge studije imaju ozbiljne metodološke nedostatke i zanemaruju druge faktore koji mogu objasniti eventualna poboljšanja. Logopedica i defektološkinja Milica Janjić takođe navodi kako dosadašnja istraživanja ne pokazuju jasnu korelaciju između poseta delfinarijumu i dugoročnog napretka dece sa dijagnozom autizma. Ona dalje objašnjava kako je uživanje u ovom iskustvu individualno kod dece koja imaju autizam, kao i kod dece koja nemaju razvojne teškoće.
„Ono što bez pogovora treba uzeti u obzir jeste senzorna preosetljivost koja prati autizam. Ta osetljivost može biti na buku, gužvu, miris i dodir, posebno delfina, jer ova deca često ne vole da dodiruju mokre i ljigave teksture, a jedna od najčešćih osetljivosti jeste osetljivost na kvašenje“, pojašnjava Janjić.
Naša sagovornica ističe kako treba obratiti pažnju na širi kontekst ograničenog pristupa tretmanima za decu sa autizmom u državnim ustanovama. „Manjak tretmana u državnim ustanovama zbog nedostatka terapeuta, stručnjaka i generalnog zatvaranja logopedskih mesta vodi ka preusmeravanju roditelja i dece, donekle prisilno, na privatne tretmane koji su skupi jer su uglavnom svakodnevni.“
Kao potencijalna rešenja problema dece na spektru i njihovih roditelja, Janjić navodi ulaganja koja bi unapredila celu oblast, umesto aktivnosti koje nemaju jasnu naučnu potporu.
„Prioritet bi trebalo da bude sistemsko ulaganje u razvoj struke, povećanje dostupnosti rane intervencije, tretmana i podrške porodicama, kao i adekvatna finansijska pomoć. To su faktori koji dokazano doprinose razvoju deteta.“
Zatvaranje delfinarijuma i lokalni problemi
Trend zatvaranja delfinarijuma već je vidljiv u nizu zemalja – Kanada je zakonom zabranila držanje kitova i delfina u zatočeništvu, dok su Francuska i Belgija odlučile da postepeno ugase postojeće delfinarijume i zabrane nove.
Bitno je napomenuti i da u Beogradu već postoji Javni akvarijum i tropikarijum. Njegov osnivač Branislav Jakovljević kazao je u decembru prošle godine da je ta ustanova na ivici opstanka zbog nedostatka finansijskih sredstava i da su rezerve hrane pri kraju, te dodao da je zato ugroženo više od 3.000 riba i životinja, prenela je novinska agencija Beta.
Pored prethodno pomenutih problema, udruženja za zaštitu životinja ističu i da je ova gradnja protivna zakonu Srbije. „Prema članu 7 Zakona o dobrobiti životinja, zabranjeno je držanje, reprodukcija i korišćenje divljih životinja radi izlaganja u cirkusima, priredbama, izložbama i sličnim manifestacijama. Ova zabrana je jedna od osnovnih civilizacijskih tekovina koje smo osvojili i koja ničim ne sme da bude dovedena u pitanje“, navodi se u saopštenju.
Gledić Filipović kaže da za akvarijum koji je planiran na Ušću već postoji projekat, odnosno arhitektonsko rešenje, ali da, što se tiče delfinarijuma, nisu sigurni koliko su nadležni odmakli u realizaciji.
Naslovna fotografija: Canva
