Miodrag Majić: Umesto demokratske, stvorili smo partijsku državu

U našem serijalu 5×5: USTAV razgovarali smo o našem političkom sistemu i najvišem pravnom aktu. O tome šta su najvažniji delovi Ustava, šta se najčešće krši i šta je potrebno promeniti za Zoomer govori sudija Miodrag Majić.

Koji je član ili princip Ustava najvažniji za Vaše poimanje države i prava?

Na prvom mestu je to podela vlasti. To je princip koji garantuje da niko u državi, bez obzira koliko moćan pojedinac, ili grupa ljudi bili, ne može i ne sme prigrabiti svu vlast u jednom društvu. Naš Ustav tradicionalno vrši tu trodeobu na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast i smatram da je to nešto što se takođe izuzetno često krši i nepoštuje. Zbog toga je upravo suprotno, poštovanje tog principa trodeobe vlasti, izuzetno značajno.

Koji se član Ustava nipošto ne sme kršiti ili je njegovo kršenje najopasnije?

Brojne su odredbe Ustava važne za građane, ali to moramo sagledati kroz situaciju u kojoj se mi nalazimo, kroz nešto što se kod nas pojavljuje kao najopasnije. Čini mi se da su te osnovne odredbe, koje između ostalog predviđaju da nijedan pojedinac, organizacija ili politička partija ne smeju i ne mogu prisvojiti suverenost od građana, najčešće kod nas kršene i to je najopasnije po naše društvo. Plašim se da smo svedoci toga da se upravo dešava sve suprotno, da smo umesto u punoj meri demokratske države u kojoj suverenost pripada i ostaje kod građana stvorili partijsku državu u kojoj se zapravo između partije koja je na vlasti i državi povlači znak jednakosti, a što je izrazito opasno i jedan od osnovnih zadataka Ustava je da to spreči.

Da li su građani i građanke dovoljno upoznati sa sadržajem Ustava?

Nemaju ni puno informacija o tome šta Ustav sadrži, a čini se ni puna saznanja o tome u kojoj meri je on važan i šta je njegova uloga u društvu, šta je uopšte uloga tog pravnog poretka o kome tako često govorimo.

Da li je školski predmet Ustav i prava građana dovoljan za političku edukaciju mladih?

Kada pogledate taj vid obrazovanja naših mladih ljudi čini se da je to na prvom mestu sa nekim formalnim zadatkom, ispunjenjem neke formalne obaveze, pre nego suštinske. Prateći načine na koji se ljudi informišu u svetu, čini mi se da je to mnogo dinamičnije nego kod nas. Od malih nogu ljudi se informišu o tome u kojoj meri je Ustav značajan – kroz primere, posete institucijama, odlaske na mesta gde se o Ustavu odlučuje – Ustavni sudovi, Vrhovni sudovi i tome slično. Kod nas je to još jedno ispunjavanje statistike gde je neophodno da se dobiju dobre ocene, bez preteranog razumevanja i zaista naglašavanja koje Ustav ima za jedno demokratsko društvo.

Kada biste mogli da izmenite neki deo našeg Ustava, koji bi to deo bio?

Po prirodi stvari, nešto što se tiče snažnije uloge pravosuđa. Od tri grane vlasti pravosuđe je tradicionalno jedna od najmanje snažnih grana vlasti, a u našim uslovima je to još posebno istaknuto, kada se uzmu u obzir istorijski uslovi, kultura i tome slično. Kada bih mogao da menjam takvu vrstu uređenja, učinio bih to da pravosuđu dodam nepostojeću snagu, verovatno i nekakvim simboličkim momentima. Primera radi, pokušao bih da nateram druge dve grane vlasti da i formalno imaju nekakvu vrstu kontrole od strane pravosuđa, koja bi se i u simboličkom smislu učitavala u tome da, primera radi, predsednik republike ili predsednik Narodne skupštine ili neko od tih zvaničnika polaže zakletvu i pred Vrhovnim sudom.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još