Vesna Marjanović: Sve vlasti u zemlji spojile su se u ličnosti jednog čoveka

U našem serijalu 5×5: USTAV razgovarali smo o našem političkom sistemu i najvišem pravnom aktu. O tome šta su najvažniji delovi Ustava, šta se najčešće krši i šta je potrebno promeniti za Zoomer govori pravnica Vesna Marjanović.

Koji je član ili princip Ustava najvažniji za Vaše poimanje države i prava?

Imajući u vidu da sam dugo godina bila narodna poslanica i predstavljala građane u parlamentu za mene je upravo princip podele vlasti, i njegovo dugogodišnje svakodnevno kršenje posebno opasno i dramatično. Nažalost, kršenje tog principa više nije nikakva vest, prosto smo se tokom godina navikli da je vlast u rukama jednog čoveka, ili jedne partije, ili jedne interesne grupe i na taj način je obezvređeno mnogo toga na čemu treba da počiva jedna demokratska vlast.

Koji se član Ustava nipošto ne sme kršiti ili je njegovo kršenje najopasnije?

Svako kršenje Ustava je veoma opasno po državu. Naravno da primeri kršenja ljudskih prava deluju najdramatičnije jer se direktno odražavaju na lična prava pojedinaca, ali za mene je veoma opasno kršenje principa podele vlasti koje je na delu već jako dugo u Srbiji i koje ne uvažava činjenicu da institucije tu postoje da izvršavaju svoje nadležnosti – da recimo zakonodavna vlast treba da kontroliše rad izvršne vlasti. Zapravo čak ni izvršna vlast, u smislu Vlade, više nema svoje polje delovanja. Mislim da su se sve vlasti spojile u jednoj ličnosti, u ličnosti predsednika republike i to je veoma opasno.

Da li su građani i građanke dovoljno upoznati sa sadržajem Ustava?

Mislim da se nalazimo u eri kada institucije, u njih računam i medije, nemaju više za cilj da obrazuju građane u javnom interesu i o temama koje su najznačajnije za građane. Nažalost, i institucije i mediji, pa i obrazovne institucije, su sve više usmerene ka tome da vode računa o rejtinzima, o privlačenju pažnje… pod negativnim uticajem su politike i nekih drugih partikularnih interesa, tako da te suštinske teme ostaju nekako na margini.

Da li je školski predmet Ustav i prava građana dovoljan za političku edukaciju mladih?

Očigledno nije dovoljan, imajući u vidu da već imamo nekoliko generacija koje su prošle tu vrstu obrazovanja. Ja pripadam generaciji koja je nije imala, a nekad mi se čini da bolje razumem barem ustavna načela i neke odredbe, nego što je to slučaj sa mnogim mladim ljudima sa kojima dolazim u kontakt. Ali to nije pitanje bilo kog udžbenika ili predmeta, već pitanje političke kulture koja mora da se kontinuirano sprovodi i na razne druge načine.

Kada biste mogli da izmenite neki deo našeg Ustava, koji bi to deo bio?

Ne bih menjala nijedan član Ustava već bih pre svega učinila da se one odredbe koje imamo zaista i primenuju, a ne da principi koji predstavljaju jednu vrstu pravnog okvira za funkcionisanje društva i države lebde u vazduhu i ne samo što se ne primenjuju, već ih ne uvažavaju ni oni koji su najpre pozvani da ih štite.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još