Sa Milom Antonović, učenicom „Oksford“ univerziteta i saradnicom „UNICEF„-a za mentalno zdravlje za Evropu i Centralnu Aziju, razgovarala sam o njenom putu do jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta, važnosti obrazovanja i njegovom položaju u srpskom društvu.
Mila, kako bi se ti predstavila čitateljima i čitateljkama Zoomera, tvojim vršnjacima i vršnjakinjama?
Mila Antonović je jedna sasvim obična devojka iz kraja, zgrade, škole, poput drugih osamnaestogodišnjakinja. Sa svojim snovima, željama, planovima, ljubavima, životnim izazovima, problemima, nerazumevanjima, patnjama… Koliko se moja interesovanja razlikuju od interesovanja vršnjaka, toliko se i ja razlikujem od njih.
Obrazovanje je suština i snaga svakog bića. Bez obrazovanja nema znanja, inteligencije, stabilnosti i sigurnosti. Ono nam otvara vrata profesionalnih uspeha, olakšava napredovanje u karijeri, daje mogućnost izbora i stvara ekonomsku nezavisnost i stabilnost.
Mila Antonović
Šta je mladoj osobi iz Srbije potrebno da bi upisala „Oksford“?
Za upis svakog prestižnog koledža, da li je to srednja škola ili fakultet, potreban je izuzetan uspeh u školi, ali prvenstveno iz predmeta koji su primarni za dalje obrazovanje. Britanski sistem školovanja, već od srednje škole, usko usmerava mlade za oblasti koje su predmet njihovog interesovanja, a eliminiše sve one predmete koje učenici ne žele da proučavaju. Iz oblasti u kojima želite da se usavršavate, morate imati najbolje ocene kao i odlične preporuke. Naravno, da se savršeno poznavanje engleskog jezika, podrazumeva.
Kako si ti dospela na „Oksford“, kako je izgledao tvoj put od kada si shvatila da te zanima nauka i da želiš da se obrazuješ na tako visokom nivou, do trenutka kada si upisala taj univerzitet?
Tokom cele osnovne škole, preko raspusta, odlazila sam u letnje škole jezika u Engleskoj gde sam primarno usavršavala jezik, ali i sticala osnovna znanja o britanskom sistemu školovanja, u kome sam pronašla sebe, pošto sam u Srbiji „muku mučila” sa prirodnim naukama, za koje nisam imala ni volju, ni želju, ali ni talenat. Na samom kraju osnovne škole definitivno sam shvatila da je budućnost mog daljeg obrazovanja u Engleskoj i čvrsto sam odlučila da učinim sve što je u mojoj moći da upišem koledž u Oxfordu i da u toj sredini nastavim školovanje.
Od tog trenutka počinjem da se informišem o uslovima upisa na koledž. Intenzivno učim engleski jezik da bih sa visokim ocenama položila testove neophodne za prijem u školu i dajem svoj maksimum u savladavanju gradiva iz oblasti koje su bitne za upis koledža. U mom slučaju pokazala se istinita izreka: „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari”.
Čini mi se da se u Srbiji malo „pobrkao” sistem vrednosti, jer je obrazovanje minimizirano i generalno predstavljano kao nepotrebno i da je proklamovano pravilo da se sa što manje učenja i rada dođe do visokog društvenog položaja i što više novca. Razvijeni svet Zapadne Evrope postavlja znatno drugačija pravila. Obrazovanje pre svega.
Mila Antonović
Kakve prepreke si morala da prebrodiš na tom putu?
Ako preprekom mogu nazvati pokušaje da ubedim svoje roditelje da je moja odluka da nastavim školovanje u inostranstvu najbolja moguća i da treba da je podrže, onda je to meni bio, možda i najteži korak. Jer, kao i svi roditelji, i moji su bili pomalo rezervisani, ali samo iz razloga što su smatrali da sam isuviše mlada da napustim porodicu. Nakon što sam dobila njihovu saglasnost, imam utisak da je sve drugo bilo lakše.
Komunikacija sa koledžom, brojni ispiti, kako jezika tako i znanja, eseji koje sam pisala i intervjui koje su sa mnom obavljali, čini mi se da su bili jednostavni. Da budem iskrena, svi ovi koraci i nisu toliko laki, ali kada je želja ogromna, onda učenje ne pada teško, a smanjeni izlasci, ranije ustajanje i fokusiranje na cilj, ne doživljavaju se kao odricanje, nego kao podsticaj.
Šta je tvoje polje interesovanja, čime bi želela da se baviš u budućnosti?
Oduvek sam pokazivala afinitet prema izučavanju društvenih nauka. Istorija, sociologija, psihologija, filozofija, etnologija, strani jezici, književnost, bile su oblasti sa kojima sam se budila i išla na spavanje. Trenutno sam na programu edukacije iz humanističkih nauka, sa težištem na sociologiji, psihologiji i međunarodnim odnosima.
Interesuju me sve društveno-socijalno-kulturološke različitosti među državama, narodima, polovima. Zamišljena sam nad budućim razvojem sveta i zapitana nad pravcem njegovog kretanja.
Možda je prerano da se sada izjasnim čime bih se bavila u budućnosti, s obzirom da je polje mojih interesovanja veoma široko, od uticaja klimatskih promena, preko teške situacije u vezi sa migrantskom krizom u svetu, ogromnih razlika između bogatih i siromašnih zemalja, nedostojnog i neravnopravnog položaja žena u pojedinim državama, pa sve do medijskog promovisanja najznačajnijih pitanja u vezi sa budućim razvojem čovečanstva.
Svakako bih želela da pružim veliki doprinos u nekoj od ovih oblasti i pokušam da učinim pomak koji će dovesti do toga da svet, sutra, bude lepše, bolje, pravednije i humanije mesto življenja.
Čime se trenutno baviš pored redovnog obrazovanja?
Možda bi lakše bilo odgovoriti čime se sve ne bavim.
Trenutno sam jedan od savetnika za mentalno zdravlje u „UNICEF„-u u Evropi i Centralnoj Aziji, jedan od inicijatora na edukativnom profilu „Biodivovi“ koji za nekoliko dana ide na Regionalni Omladinski forum za Klimatske promene u sklopu „WWF Adria-Srbija“. Pored organizacija u kojima sam, imam i svoje projekte. Jedan od njih je vršnjačka podrška i mentorisanje 190 mladih koji upisuju srednju školu i fakultet.
Šta za tebe predstavlja obrazovanje?
Obrazovanje je suština i snaga svakog bića. Bez obrazovanja nema znanja, inteligencije, stabilnosti i sigurnosti. Ono nam otvara vrata profesionalnih uspeha, olakšava napredovanje u karijeri, daje mogućnost izbora i stvara ekonomsku nezavisnost i stabilnost.
Mi imamo neki urođeni instinkt za snalaženjem u teškim situacijama, sposobniji smo, komunikativniji, samo nam je potrebna motivacija, podsticaj i pozitivni primeri obrazovanih i kvalitetnih ljudi koje ćemo promovisati kao primere mladima. Kada bi se izvesno vreme u medijima govorilo o postignućima školovanih mladih ljudi, njihovom napretku i uspesima, veoma brzo bi se takav “model ponašanja” nametnuo kao dominantan.
Mila Antonović
Prema tvom utisku, kakav ugled obrazovanje uživa u društvu u Srbiji i kako je njegova vrednost mladima predstavljena, naspram onoga kako je predstavljena mladima u drugim zemljama?
Čini mi se da se u Srbiji malo „pobrkao” sistem vrednosti, jer je obrazovanje minimizirano i generalno predstavljano kao nepotrebno i da je proklamovano pravilo da se sa što manje učenja i rada dođe do visokog društvenog položaja i što više novca. A neke takve primere pokazuju nam i ljudi iz javnog života, na koje mnogi mladi, podržani od roditelja, počinju da se ugledaju. Jer, kad je mogao on što ne bih i ja.
Razvijeni svet Zapadne Evrope postavlja znatno drugačija pravila. Obrazovanje pre svega. I zato se već u ranom periodu školovanja dece pravi selekcija u kom pravcu i na koji način će ići njihov budući razvoj. Na fakultete ne treba i ne mogu da idu svi, već samo najbolji.
Upravo takvom organizacijom oni čuvaju svoj obrazovni sistem i rigoroznom selekcijom čine da u svim oblastima angažuju samo najškolovanije. A to je i razlog zbog koga su vrhunski svetski stručnjaci najčešće potekli sa univerziteta Zapadne Evrope ili Amerike.
Koliko je atmosfera u društvu u Srbiji, prema tvom mišljenju, zahvalna za razvoj mladih u pravcu obrazovanja, ali i kvalitetnih aktivnosti koje doprinose zajednici u kojoj žive?
Atmosfera je nešto što je podložno promeni, kao modni trend. Što je danas aktuelno, sutra ne mora biti. Iskreno verujem da mladi u Srbiji imaju i veće i bolje potencijale od omladine u drugim zemljama. Mi imamo neki urođeni instinkt za snalaženjem u teškim situacijama, sposobniji smo, energičniji, raspoloženiji, komunikativniji, međusobno povezaniji, samo nam je potrebna motivacija, snažan podsticaj i pozitivni primeri obrazovanih i kvalitetnih ljudi koje ćemo promovisati kao primere mladima.
Kada bi se izvesno vreme u medijima govorilo o uspesima i postignućima školovanih mladih ljudi, njihovom napretku i uspesima, veoma brzo bi se takav „model ponašanja” nametnuo kao dominantan. Možda sam previse rigidna, ali zabranila bih ustupanje medijskog prostora „vrednosno” nedostojnim pojedinacima, ljudima bez lica, osobama bez zanimanja, pevačima bez glasa, stručnjacima bez validne diplome, kritičarima bez osnova, polusvetu i mediokritetima.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju ili da živiš u inostranstvu?
Za sada jedino znam da želim da steknem najviše obrazovanje na nekom od najkvalitetnijih fakulteta na svetu i da se priključim aktivnostima međunarodnih organizacija koje su usmerene na osnaživanje i razvijanje društvenih, socijalnih, političkih i kulturnih aspekata zemalja i naroda. Kuda će me putevi na misiji “spasavanja sveta” odvesti, ostaje da vidimo.
Naslovna fotografija: Privatna arhiva
