fbpx

Zoomer ocenjuje: Film „Toma”

Naravno da smo morali da odgledamo „Tomu”, ali ovaj put ipak neće biti „sukoba” kao u slučaju „Igre sudbine”. Nas dvoje smo se prilično složili. A, možda i nismo.

JOVANA ANIČIĆ

Prva stvar koju bi bez premca prokomentarisala kao najbolju, vezanu za sam film jeste fantastična transformacija. Svako od glumaca i glumica je specifično odigrao ulogu, a ni jedan od likova ne bih odvojila kao loše odigranog.
Takođe, mislim da pored komentara koji su svakako raznorazni, a čini se oni lošiji ipak idu na stranu pevačevog privatnog života (način na koji je živeo i pomalo fiktivnih dogadjaja u odnosima onih likova koji su bilo deo njega), ipak kvalitet ostaje. S obzirom na to da nisam previše upoznata sa tim delom, mislim da se ne može osporiti činjenica da on traje i danas kroz svoje pesme, te će ostati velikan.
Vraćam se filmu. Iako traje malo duže (oko 2h i 30min), drži pažnju, i definitivno uzburkava emocije.Ne morate da budete stručnjak da bi prepoznali dobro iznetu emociju, jer se to oseća.
I cried, multiple times. I is enough, hah.
Sve pohvale za glumačku postavu, a što se ocene tiče, ne može manje od 10ke. Preporučujem!
Ocena: 10/10

I cried, multiple times.

Jovana Aničić

Scena iz filma / trailer printscreen

NEMANJA MARINOVIĆ

Počeću komentar od kraja – odmah ocena 10! Moj prvi utisak nakon izlaska iz bioskopa je bio – „jedini srpski holivudski film”! I zaista to mislim. Scenario je urađen fantastično, u potpunosti prati format holivudskih biografskih filmova. Teška životna priča važne osobe, sa posebnim osvrtom na ljubavnu priču koja je okosnica svega ostalog što se u životu te osobe dešava. Toliko teška priča, da ceo bioskop plače. Dok nisam seo u bioskopsku salu bilo mi je smešno kada sam gledao storije ljudi koji govore kako su plakali u bioskopu – a onda preplakao pola filma. Mnogo puta smo to videli i mnogi ovakvi filmovi su dobili nominacije, pa čak i Oskara. I sad kad znamo da bih i „Tomi” dao Oskara bez problema – mogu da kažem i da je upravo ovo stvar koja mi u filmu prilično i smeta. Svaki holivudski film, pa i „Toma”, prenaglašava određene momente iz biografije, zanemaruje neke stvari, dok deo priče postaju stvari iz rubrike „nikada se nije desilo”. Naravno da je ovo biografski, a ne dokumentarni film i da je to dozvoljeno i naravno da će se bolje „prodati” priča ako svi poverujemo da je sve što se u životu Tome Zdravkovića dešavalo bilo povezano sa Silvanom Armenulić, ali tu postoji jedan ozbiljan problem – rodna stereotipizacija. Da bi se prikazao (a donekle i opravdao) takozvani „boemski” život, kako bi se objasnilo odakle tuga u muzici Tome Zdravkovića, bilo je potrebno da imamo žene koje su to prouzrokovale. Silvana Armenulić, ali i gotovo sve druge žene prema kojima je Toma iz filma gajio emocije, prikazane su kao „vamp” i kao zlobnice koje su ga iskorišćavale. Bukvalno je ispalo da Silvana Armenulić ne bi postojala da nije iskoristila Tominu ljubav (i naivnost) da dobije hit pesmu, kao i da Toma Zdravković ne bi postojao da ga nije Silvana svuda gurala i sa svima povezivala. Sve u životu Tome Zdravkovića direktno je prouzrokovano, sudeći po filmu, postupcima Silvane Armenulić. Malo je too much. Isto tako, svi drugi veliki pevači tog vremena (Lepa Lukić, Cune, Tozovac, Čola…) prikazani su kao stereotip, na momente do granice karikature, što je sa jedne strane vrlo problematično, ali sa druge strane, dramaturški, to je odlično. Oni su komediografski momenat filma, da ne bismo stalno plakali, dok su sa druge strane mlada Romkinja i Silvana momenat koji donosi dramatiku (da ne kažem dramu). Film sve vreme puca na emocije, pa je tako i iskreirana potpuno fiktivna priča o pesmi „Za Ljiljanu”, za koju znamo da je posvećena Ljiljani Blagojević i da ne odgovara realnosti. Ali taj deo priče daje dodatnu dramatičnost, uvodi drugu dimenziju u lik doktora, koji je ključna figura završnice filma – poslednje turneje. Međutim, ono što je jako zanimljivo jeste i to što on nije prikazan isključivo kao heroj i kao žrtva, iako postoji određeno opravdavanje njegovog kockanja i pijanstva kroz situacije koje su ga zadesile sa ženama. Čak i ta druga strana je prikazana, Toma je i heroj i antiheroj, a film je na momente i prilično eksplicitan. Što ga, opet, čini holivudskim ostvarenjem. Moram da dodam i da je scenografija sjajna, kao i montaža, a da su posebno sjajne sve scene koje imaju veze sa mladom Romkinjom i njenom udajom. Jedino što nije urađeno kako treba je scenografija Beograda 1991. godine koji previše liči na Beograd danas (na momente sam očekivao da će se pojaviti i Most na Adi), kao i što na momente upečatljiv nos loše kadriran tako da se previše vidi da je veštački. Iako znamo da jeste, to ne sme baš toliko da se vidi. I još jedna stvar koju moram da pohvalim – narativ koji nije isključivo hronološki. Taj deo je mogao da bude drugačije razvijen, nije morala celokupna prošlost da bude linearna, već je i tu moglo da se malo „šeta” po različitim godinama i epohama, ali takvi filmovi budu preteški za praćenje – a ovo je ipak film koji treba da se svidi masama. I u tome je uspeo. U potpunosti. Joj, da – ako može i jedan „Oskar” za Marića, lik je pokidao ulogu.
Ocena: 10/10, uprkos svemu, jer što ne bi i mi imali dobar, skupi, komercijalni film

Da bi se prikazao (a donekle i opravdao) takozvani „boemski” život, kako bi se objasnilo odakle tuga u muzici Tome Zdravkovića, bilo je potrebno da imamo žene koje su to prouzrokovale. Silvana Armenulić, ali i gotovo sve druge žene prema kojima je Toma iz filma gajio emocije, prikazane su kao „vamp” i kao zlobnice koje su ga iskorišćavale.

Nemanja Marinović

Kako se vama dopao film? Pišite u komentarima!

Cover photo: scena iz filma, printscreen

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Danas počinje kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1,700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje...

Jachim Zoomira nedelju 051

Trgovina ljudima, veličanje ratnih zločinaca, napadi na novinare i novinarke, radnici koji ginu na radnom mestu, otimanje i trovanje zemlje, vode i...

Jugoslovenstvo je bunt!

Srećan Dan republike Zumeri! Dan zemlje koje više nema, koja je nestala pre nego što se većina vas rodila, ali dan koji...

Poklade, post i neke čudne metafore

Dana 28. novembra po ovem belosvetskem kalendaru počeo je Božićni post. Post koji traje četres' dana, do Božića (logično). Post je, verujem...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još