MEJN STEJDŽ S1:E3 / Cactus Fields

Vraćamo se na mejn stejdž na velika vrata, ovaj put sa gornjemilanovačkim bendom Cactus Fields (@cactusfields_gm). Bend čine Vukašin Petrović (gitara i glas), Đorđe Dabić (gitara), Miloš Knežević (bubnjevi) i David Tadić (bas). Kako je David rekao: „Jedina konstanta i ideja vodilja u bendu jeste Đole, on je tu od samog početka, dakle od 2018, i nikada nije stao sa bendom, za šta mu ja zauvek skidam kapu, kad bih nosio kapu. Ja sam takođe sa njim u priči od 2018. godine, no imao sam pauzu 2021-2023, kada nisam učestvovao u radu benda, dok su Pele i Mišo ušli u bend 2021. i 2022. godine. Zaista veliki broj ljudi je kroz nepunih 6 godina rada prošlo kroz Kaktuse i svako je ostavio trag na konačan zvuk benda, na jedan ili drugi način.”

Kaktusi su za ovu epizodu izveli pesmu Reči, koju možete poslušati na kraju ovog teksta, a za ostatak razgovora sa bendom, nastavite da čitate.

Gde vam je bila prva svirka ikad, a gde u trenutnom sastavu? Koliko se razlikuje identitet benda između ta dva perioda?

David: Prva svirka benda desila se u Gornjem Milanovcu, sada već davne 2018. godine, na platou iza Doma kulture, kada smo svirali u sklopu jednog lokalnog mini-festivala koji organizuje bend Vrljika, takođe lokalci, surova kakofonija svakojakog metala i core-ova. E sad, sastav u kome Kaktusi danas nastupaju, imao je svoju prvu svirku u Dorćol Platzu.

Kako je bend nastao? U kom trenutku ste odlučili – sad smo bend i želimo da napravimo nešto od toga?

David: Ovo je baš kliše, ali kao i svaki bend, okupi se par ljudi koji sviraju neke instrumente, onaj ko ne ume da svira dobije da bude basista (ja), izleti prilika za svirku, to se desi i tad se obično instrumenti okače o klin i tu dobar deo lokalnih, malih bendova stane. E pa, Kaktusi su pre svega priča Đola i mene, jednog dugogodišnjeg prijateljstva koje se kroz bend ispoljilo i nastavilo, sa mnogo ljudi između koji su ulazili u to i izlazili. Čak sam i ja u jednom trenutku okačio bas o klin. Sa dolaskom Pela, bend je nenormalno postao zreliji i utemeljeniji u onome šta želi da radi, dok će Mišo upotpuniti zvuk do kraja. Sve u svemu, Kaktusi su jedna lepa priča o par ortaka Milanovčana, koji su se spojili u jednom trenutku u vremenu. Baš lepo, a? 🙂

Kako je došlo do vaše prve svirke u Beogradu, i gde je ona bila?

David: Maltene čim je bend počeo, Đole i ja se nismo libili da šaljemo demo snimke lokalima i prostorima za sviranje. Što kaže jedan od mojih omiljenih bendova, Modern Life Is War (The Outsiders) – „with no one speaking to us… so we are speaking up”. DIY or die, praktično. Zakazali smo par datuma u Beogradu, Jazz Bar i MKC Kombinat u Zemunu, uzastopno, dan za danom. Taj MKC mi je i danas u sećanju, vrlo lepa svirka u mojoj glavi, ko zna kako je to bilo zapravo…

Omiljeni koncert na kom ste bili 2023?

David: Stereo MC’s u Hangaru, cik pred Novu godinu. Omatorili su, usporili su, ali još uvek imaju brdo gruva i energije u sebi, skidam im kapu, kad bih imao kapu.

Đorđe: Nisam gledao dobar koncert od kad sam bio na Pixies 2022. godine.

Vukašin: Death Grips u Parizu.

Za mejn stejdž ste svirali pesmu Reči sa prvog albuma. Koja je bila inspiracija iza teksta?

David: Reči su posebna priča, koja se, barem mi se tako čini, može uzeti za primer onoga o čemu sam govorio kada sam pomenuo da su razni ljudi prošli kroz bend i ostavljali svoje uticaje u njemu, svesno ili nesvesno. Pesma je nastala pre snimanja albuma, ne sećam se kad, a deo teksta sam napisao ja, sa namerom u glavi da tekst predstavlja onaj trenutak nervoze ili straha kada treba da uradiš nešto što si dugo planirao, spremiš savršen tok događaja u glavi i na kraju sve to prolazi kroz tebe, bez da ti kažeš bilo šta (Brzo trče moje misli – ja ih ne mislim, Brzo lete moje reči – ja ne govorim). Drugi deo pesme je dovršio Pele i na kraju je odlično spojena moja i njegova zamisao teksta, bez ikakvog dogovora – to je ono što su Kaktusi, ta atmosfera, trenutak u vremenu koji se oseti u bendu. 

Odakle vam sve dolaze muzički (i generalno umetnički) uticaji?

David: Verujem da sad postaviš ovo pitanje svakome pojedinačno, da će ti svako reći posebnu nišu muzike koja je ostavila neki uticaj na njega. Generalno je tu na prvom mestu odnos između nas četvorice, kako mi funkcionišemo kao prijatelji međusobno, pa se tu razni uticaji i ideje upliću. Premda nema čvrsto postavljenih granica, svako otprilike zna šta kad treba da radi u bendu. Uticaji koje bih ja lično izdvojio su pre svega lični trenuci u životu, a potom i dosta važno, knjige; ko šta radi, ja tokom cele godine čitam (živeli politikolozi), hteo ili ne hteo, pa verujem da odatle crpim određenu inspiraciju za neke detalje u muzici. Od muzike, na mene je najveći utisak ostavila HC/emo scena, Sunny Day Real Estate posebno svirački.

Pričali ste mi o milanovačkom klubu Ljubitelj, koji je dovodio razna imena sa muzičke scene u Gornji Milanovac. Približite našim čitaocima pojam i uticaj Ljubitelja na mlade u Milanovcu.

David: Uz trud da ne budem bezobrazan ili pretenciozan, ali ko nije bio tu, propustio je. Nemam načina kako da objasnim uticaj Ljubitelja na praktično niz generacija Milanovčana. Za mene lično je to bilo mesto odrastanja, sazrevanja, druga kuća i siguran prostor u trenucima u kojima se nisam baš osećao kao da pripadam bilo gde drugde. Tu sam upoznao brdo dobrih ljudi, još bolje muzike, imao sjajne svirke sa Kaktusima… Žao mi je što se sada u GM pojavljuju nove generacije bendova (Inked in Black – Gde si ti (proba, 2023)), koje neće imati nešto kao što je bio Ljubitelj. Pozdrav za Stanka ovim putem; da nije njega bilo, ova priča bi odavno stala.

Za koji bend ili muzičara biste voleli da otvarate?

David: Za Massive Attack, bilo gde. A kad bih znao da pevam lepo, voleo bih da sviram akustičnu gitaru pre The Gaslight Anthem-a, a oni da otvaraju za npr. Dilana i Springstina.

Đorđe: Za Plišani Mališan, ali na Tašu.

Vukašin: Za Daniela Popovića, ali u Sidnejskoj operi.

Da li na beogradskoj muzičkoj sceni ima mesta za bendove koji nisu poreklom odavde? Koje je vaše iskustvo, kao bend koji je dospeo do beogradske publike, pa i do Hali Galija? Postoje li neke prepreke koje prolaze ispod radara, a prave razliku u tome ko će se pre probiti, a vezane su za to odakle si?

David: Ovo pitanje često dobijamo, donekle i jasno zašto, no ja nikad ne umem da dam jedan koherentan odgovor sa kojim sam zadovoljan i koji neću dopuniti sledeći put. Što se tiče odnosa sa BG scenom, nas je pogodilo da smo se vrlo rano upoznali sa njima kao ljudima, a i mi smo relativno dugo aktivni, da li kao pojedinci ili kao bend, pa je to nekako sve došlo prirodno. Svakako je bonus za bend koji nije iz Beograda da dođe rame uz rame sa Beograđanima, ali kao veliki pobornik decentralizacije, bendovi treba da svoje scene grade tamo gde se osećaju da im je u redu da to čine. Uostalom, to da li ima mesta ili ne, koga briga? To ko će se i kako probiti je van naših ruku, poenta je svirati i stvarati, pa gde te odnese vetar.

S tim u vidu, nije sve sjajno za provincijalce, jer prepreke svakako postoje u vidu lokala i prostora za koncerte, promocije, tačaka okupljanja mase koja sluša tu vrstu muzike, etc… Ipak, i to je za očekivati, imajući u vidu socijalnu strukturu Beograda i demografiju ostalih mesta. Da ne mračim kao svaki društvenjak, uvek ima izuzetaka pravilu; Milanovac je za grad svoje veličine podario beogradskoj i srpskoj sceni mnogo bendova koji su dali domaći zadatak mnogim muzičarima i bendovima (logično Bjesovi, no pre svega Plišani Mališan i Soulcage).

Kako biste opisali svoju pesmu Izgubljenima, koja se nalazi na drugoj Hali Gali kompilaciji?

Đorđe i David: Nova pesma koja će se naći na Hali Galiju je u odnosu na album svakako manje intezivnija, ima malo mirnijih trenutaka, no svakako odiše Kaktusima i energijom naše muzike. Tekst za pesmu je takođe dosta manje apstraktan, pa će biti zanimljivo videti kako će publika reagovati na njega. 🙂

Prostor za neku anegdotu koju biste podelili:

David: Pozdrav za mog brata i kolegu Damjana iz Batlera, želim mu da položi Politički Sistem Srbije. 

Vukašin: Svirao ja neku svirku skoro, pre nekih dvadesetak dana i udari me struja brate, najjače; i onda prođe to, i onda me opet udari struja, mnogo jako brate.

Preporučite po jednu pesmu koju trenutno gotivite.

David: The Gaslight Anthem – Halloween i Ex:Re – Where The Time Went

Vukašin: Olivera Vučo – Jer ljubav to je miris belog cveca

Đorđe: Led Zeppelin – Dancing Days

Miloš: Bjesovi – Svetla, svetlosti

⚡Prošlu epizodu mejn stejdža gledajte ovde

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još