Uoči njihovog prvog velikog samostalnog koncerta, na scenu mejn stejdža vam ovaj put dovodim bend proto tip, koji čine Nikola Čučković na gitari i vokalu, Damjan Nedelkov na gitari, Pavle Dimitrijević na basu i bubnjar Danilo ilić. U trenutnom sastavu sviraju od prošle godine, a u februaru ove godine su izbacili prvi album s ivice sanjanja. Sa Nikolom sam razgovarala o danima u BIGZ-u, snimanju nove Hali Gali kompilacije i o procesu stvaranja albuma.
Sešn ove epizode posvećen je njihovom singlu kako ovde. Za ceo video, skrol!
Prošlo je 8 meseci otkad ste izbacili album. Kako gledate na njega sada kada možete da ga posmatrate sa male daljine, a kakva su bila osećanja u samom početku?
Osećanja se nisu mnogo promenila. Veoma smo ponosni, zadovoljni i ispunjeni. Presrećni smo što je album snimljen i što je izašao. Sada se trudimo da ga koncertno ispromovišemo na što bolji način.
Kako je počela Hali Gali priča, kako ste se našli u njoj?
Vrlo spontano i organski. Svi smo drugari, znamo se godinama unazad. Pravili smo zajedničke koncerte po manjim klubovima u Beogradu, putovali zajedno u Novi Sad, Suboticu. Takođe, gotovo da je svaki bend otvarao neki koncert grupe Repetitor. O novoj Hali Gali kompilaciji otkrio nam je sledeće: Možete da očekujete pranje, najiskrenije. Pesme su odlične, svi bendovi su mnogo napredovali tehnički i kreativno. Baš smo jako uzbuđeni.
Dosta ljudi već zaboravlja da je zgrada BIGZ-a služila kao kolevka mnogim bendovima. Reci mi nešto o vašem vremenu tamo, mislim da je mali omaž skroz prikladan.
Jako značajno mesto u našim životima. Tamo smo svi imali prve probe i provodili smo mnogo vremena u toj zgradi. Skoro sam se sa nekim prisećao kako je na tom sedmom spratu bio studio kod Petrovića, pa onda prostorija u kojoj smo bili mi, Gazori (Gazorpazorp), Repetitor, Sveta Pseta, pa onda, vrata pored, bukvalno Johanbrauer, Strejt Miki, pa dalje niz hodnik studio kod Vide, gde su često probali Šajzeri (Šajzerbiterlemon), Sitzpinker i Vizelj. Znači, ti si tamo bukvalno mogao da odeš nasumično i neko je stalno svirao, uđeš, slušaš probu, upoznaš ekipu. Svakom gradu je potrebno jedno takvo mesto.
Gde vam je bila prva svirka u trenutnom sastavu? Kako je ovaj sastav nastao?
Prva svirka nam je bila na Indirektu prošle godine u Klubu Doma omladine. Razni su ljudi prošli kroz bend, Vukašin Radić, Vuk Knežević, Nikola Bugarčić. Damjan se priključio prvobitnoj postavi krajem 2018. Danilo je u jednom trenutku svirao sintisajzer, međutim, kada je Vukašin napustio bend, prešao je na bubanj. Bugi nam je uleteo na godinu dana, a kada je morao da ode na studije van zemlje, Pavle je ušao u bend. Svaka postava mi je draga i svako od navedenih ljudi dao je bendu mnogo.
Svirali ste nam singl kako ovde. Zašto baš njega?
To je pesma s kojom zatvaramo koncerte i volimo da je sviramo, nismo mnogo razmišljali, to nam je bio prvi impuls kad ste nas pozvali. Spot su radili Nikola Romčević i Vukašin Radić i meni je uz krećem se naš najdraži spot.
Ime albuma s ivice sanjanja se stvarno slaže uz raspoloženje u koje te ubaci dok ga slušaš. Kako je tekao proces sinteze svih elemenata albuma u jednu celinu od koje se osećaš kao da si ni na nebu, ni na zemlji?
Bio je jako dug proces, snimali smo album četiri godine. Prve pesme su bile krećem se, damask, kako ovde, poslednja pesma je sve što boli proći će. Mislim da su pesme, kao i album, vrlo iskrene i ogoljene i da slikaju ono što je bio naš život u tom periodu. Mislim da funkcioniše kao celina jer postoje neke teme koje su lajtmotivi i one prožimaju čitav album. Takođe, s jedne strane imaš kako ovde i dušu u šaci, koje su autodestruktivne lišene nade, s druge strane sve što boli proći će nosi neku slepu veru u to da će ipak biti bolje i da ima smisla ići dalje. To nam je bila namera, da premda važimo za mračan bend, album ne bude lišen svetlosti i nade.
Za pesme duša u šaci i sve što boli proći će, Nikola je dodao: Muzički, kada smo pisali dušu u šaci, slušali smo jako Spaceman 3, to nam je i bio radni naslov pesme, a za sve što boli, Nick Drake mi je bio neko nadahnuće, takođe, imali smo tu fiks-ideju da se stvar završi sa dub instrumentalom i prema mom mišljenju to je sjajno profunkcionisalo, pogotovo na tom značenjskom nivou, kad uđe trombon, kao da svane.
Za kraj, standardno, preporučite po jednu pesmu čitaocima.
Pavle – Kevin Morby – Photograph
Damjan – Giant Sand – Out there
Nikola – Klotljudi – Marko
Danilo – Danny Brown – Tantor
Klik za prošlu epizodu mejn stejdža
