Marko Pavlović: poezija Dušana Vasiljeva je danas možda aktuelnija nego ikad, upravo zbog svih strahota ratnih sukoba kojima svedočimo u svetu

U Bitef teatru 18. aprila održava se premijera predstave „Misterija Dušan Vasiljev“. Predstava se bavi životom i delom pesnika Dušana Vasiljeva koji je u javnosti najpoznatiji po pesmi „Čovek peva posle rata“. U susret premijeri, više o predstavi i samom Dušanu Vasiljevom razgovarali smo sa Markom Pavlovićem, jednim od glumaca.

Predstava se zove „Misterija Dušan Vasiljev“, šta je to što si prvo pomislio kada si video naziv i tekst predstave?

Moja prva reakcija na odlični tekst naše dramaturškinje Dunje Matić jeste što sam se stvarno zapitao ko je bio Vasiljev kao ličnost. S obzirom da je tragično umro sa 23 godine, vrlo malo informacija ima o njegovom životu, biografskim podacima i njegovim dokumentovanim izjavama i pogledima na svet. Jedino što imamo jeste njegova sjajna pesnička i prozna zaostavština. Bilo mi je interesantno što polazeci od njegovog dela, mračnog i traumatičnog, mi dolazimo i pokušavamo kroz tekst da otkrijemo samog pesnika.

Da li predstava više govori o životu Vasiljeva ili njegovoj poeziji i da li je uopšte moguće odvojiti piscev život od njegovog dela?

Predstava se bavi i jednim i drugim aspektom Dušana Vasiljeva, pre svega koji su to događaji i na koji način uticali na pesničku viziju Vasiljeva, a samim tim i njegov privatni život posle rata. Kroz lik novinara koji pokušava da formira sliku Dušana Vasiljeva iz njegovih pesama, dolazi do sukoba uvreženih mišljenja i stereotipa o pesnicima generalno, i zapravo onoga šta bi mislio o ratu, životu i poeziji sam Dušan Vasiljev. Mislim da je moguće odvojiti pesništvo i delo od osobe, jer jedna od tema naše predstave jeste nastojanje pesnika da i pored sumorne i opustošene posleratne stvarnosti nađe nadu, inspiraciju i radost u njegovom životu i otrgne se od tuge i bola koji ga je pratio.

Foto: Bitef teatar

Zašto je važno vratiti se na poeziju pisanu više od sto godina ranije?

Poezija Vasiljeva je danas možda aktuelnija nego ikad, upravo zbog svih strahota ratnih sukoba kojima svedočimo u svetu, razaranja, smrti, kao i kraha svih ideala u tom blatu i uništenju. Zato su njegove pesme danas bliske i autentične, i izazivaju isti onakav osećaj strave i tuge, misao da je naš svet progutan zlom i stravom, i da se gazi po milionima obespravljenih, ranjenih i poniženih ljudi.

Šta nas antiratna poezija po kojoj je Vasiljev najpoznatiji može naučiti u sadašnjem istorijskom trenutku?

Njegova poezija, ma koliko delovala često grubo i pesimistično, nosi u sebi jedno klicu nade i utešne misli, potrebu da se jedan istrošeni i traumatizovani čovek posle velike ratne tragedije, okrene lepoti što sa sobom nosi život, lepim malim stvarima, divnim senzacijama jer kao sto pesnik sam peva: 

„I ja ne tražim plena,
Oh dajte meni još samo šaku zraka,
I malo bele jutarnje rose-
Ostalo vam na čast!“.

Dušan Vasiljev – „Čovek peva posle rata“
Foto: Lična arhiva

Šta nam možeš reći o ulozi koju ti tumačiš u predstavi?

Ja tumačim dve uloge. Dušanovog ratnog druga, to je izmaštani lik, jedan od mnogih tipova sa kojima je pesnik mogao da se susretne u ratu i da se sprijatelji. Ratni drug predstavlja metaforu narodskog čoveka, koji trpeći uvek nedaće, zulum, i muke pronalazi način da preživi, opstane i pritom ostane vedar i životan. 

Osim toga, igram i lik oca pesnika, stamenog, jakog čoveka koji se suočava prvo sa odlaskom sina u rat, a zatim i njegovom smrti.

Bilo mi je glumački izazovno i uzbudljivo u procesu spremanja predstave igrati ovako dva različita karaktera sa širokim spektrom osećanja koji projavljuju u našoj prici.

I za kraj, koja je tvoja omiljena pesma Dušana Vasiljeva i zašto?

Moja omiljena pesma Dušana Vasiljeva je „Plač matere čovekove“. U njoj majka oplakuje svog mrtvog sina, a niko ne čuje njene vape, čak ni nebo ni Bog. Nemi su. Ta slika bola i patnje jedne majke poginulog mladića koja ostaje bez suštine njenog života mi je uvek bila duboko potresna.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još