Marija Ratković: U životu je previše onoga što ne možemo da kontrolišemo, zato je moj izbor vakcina

Nakon što je u Srbiji besplatna HPV vakcina obezbeđena za decu uzrasta 9 do 19 godina, 4. aprila mogućnost besplatne vakcinacije dobili su i studenti do 26-te godine. Ovaj podatak smo iskoristili da se ponovo pozabavimo ovom važnom temom. Ponovo, kao i 2022. godine, razgovarali smo sa Marijom Ratković, ženom koja se borila za besplatnu vakcinaciju.

Ranije si za Zoomer govorila o tome kako je ranije, kada je vakcina prvobitno nabavljena, dosta bačeno zbog slabog odziva. Da li imaš podatak koliko je dece i mladih do sada primilo HPV vakcinu?

Imamo podatke Batuta samo za prvu godinu imunizacije kada je 5% dece i mladih uzrasta 9 do 19 godina primilo HPV vakcinu. Smatra se da je za preporučene vakcine očekivano da u prvoj godini bude odziv 5-20% i da onda svake godine raste. Mi se nalazimo u tom očekivanom polju. 

Nauka smatra da je optimalno, odnosno najbolje vreme imunizacije u ranom periodu – od 9 do 13 godina, pre izlaganja virusima jer je tada zaštita potpuna i do 98%. U najranijem periodu odluke o vakcinaciji dece donose roditelji, a vakcinacija se više ne obavlja u školi, grupno već individualno što ovaj proces usporava.

Zbog čega je tek od skoro studentima do 26 godina obezbeđena besplatna vakcinacija? Da li nam to govori da i sada imamo problem sa tim da se nabavljene doze iskoriste?

Primarna ciljna grupa imunizacije su deca, i u svim zemljama je početo obezbeđivanjem dovoljno vakcina za one kojima je najvažnije a sledili su tzv. catch up programi – za starije, kako bi nadoknadili to što nisu zaštićeni u vreme koje nauka smatra najvažnijim – do 13. godine. Na sreću – svakoga dana nauka javlja rezultate imunizacije u „catch-up” programima, tako da danas znamo da HPV vakcina pokazuje značajne procente zaštite i u starijem dobu. Iako nema starosne granice, za sada je dokazano da štiti i ako se primi do 45. godine – što je zaista fenomenalna vest. 

Programi imunizacije nemaju veze sa iskorišćenim i neiskorišćenim dozama – budući da se vakcine nabavljaju u etapama i svrsishodno upravo kako bi se predupredila mogućnost da leku istekne rok. U pilot programu 2016. godine, bila je reč o donaciji jedne količine vakcina pa se desio propust neiskorišćenih doza. Danas to više ne može da se dogodi.

Situacija se ove godine značajno promenila povećanjem starosne granice i uključivanjem studenata. Studenti su svesni brige za svoje zdravlje – veoma su angažovani i operativni te interesovanje za vakcinu i imunizacija teku mnogo brže. Pokazalo se da postoji veliko interesovanje studenata – i da su Studentske poliklinike u Beogradu, Nišu i Novom Sadu ustanove koje su itekako važne i potrebne, sposobne da brzo odgovore na potrebe mladih. Da se prisetimo, samo za prvih sedam dana od početka imunizacije – potrošeno je inicijalnih 2000 doza i ubrzo je nabavljeno još kako bi se imunizacija nastavila.

Da li smatraš da je dovoljno učinjeno kako bi se građani Srbije edukovali o važnosti HPV vakcine, posebno u poređenju sa ranijim periodom? Šta je potrebno učiniti da bi se tema približila mladima?

Postoji nekoliko važnih koraka koji su učinjeni. Prve su stručne edukacije odnosno programi kontinuirane medicinske edukacije za lekare i medicinske radnike koje smo sprovodili mi u Centru za biopolitičku edukaciju u saradnji sa Medicinskim fakultetom i Zdravstvenim savetom Srbije još 2020. godine. Tu je i program Zdravstveno obrazovanje, akreditovan u Ministarstvu prosvete, koji sprovodimo u školama za nastavnike od 2022. godine. Usledile su stručne edukacije farmaceuta u organizaciji Farmaceutske komore Srbije i edukacije nastavnika i roditelja u školama – otvorena vrata u organizaciji Udruženja Roditelj, koje traju i danas. Ključno je delovati kroz sistem i institucije – zdravstvene i obrazovne – a svako dodatno angažovanje je plus. 

Veliki broj javnih ličnosti se uključio – ali to nikako ne može da bude presudno za odluku o vakcinaciji. Osobe sa kojima se konsultujemo su zdravstvene radnice i radnici i njihova reč vredi više od moje reči, zato je bitno da dođemo do trenutka u kome će svaka služba za zaštitu dece, studenata ili žena imati dovoljno savremenih znanja da preporuči zaštitu od raka. 

Koliki broj ljudi (ili procenat) bi bilo neophodno da primi ovu vakcinu kako bi mogli uopšte da govorimo o zaštićenosti od HPV virusa?

Svima nam je poznat pojam kolektivnog imuniteta – kada govorimo o HPV vakcini, smatra se da je potrebno da 70% populacije bude zaštićeno kako bi virus prestao da kruži. Za eliminaciju HPV uzrokovanih bolesti bilo bi potrebno da 90% ljudi bude zaštićeno vakcinom. To bi značilo da se sve pomenute vrste raka mogu iskoreniti do 2030. godine. Mi smo još daleko od tih rezultata, posebno zato što odrasli, takođe seksualno aktivni ljudi nisu svesni da mogu da se zaštite i tako ukinu mogućnost da se inficiraju i da prenesu virus dalje. 

Hajde da podvučemo još jednom jer izgleda nikad nije dovoljno da o ovome govorimo – zbog čega je važno da i devojčice, ali i dečaci prime HPV vakcinu?

Ukratko – HPV vakcina štiti od raka! HP virusi izazivaju nekoliko vrsta raka orofaringijalne (grlo, krajnici…) i anogenitalne regije (grlić materice, vagina, vulva, penis, anus) kao i brojne predkancerozne promene poznatije kao „ranice” i mnoge benigne promene kao što su papilomi, kondilomi i dr. promene na koži i sluzokoži. Da bi se sve ove brojne, zajedničkim imenom nazvane – HPV uzrokovane bolesti sprečile, dovoljno je primiti jednu – HPV vakcinu. U životu je previše onoga što ne možemo da kontrolišemo, zato je moj izbor vakcina. Svako ko može da se zarazi, može i da se zaštiti. 

O vakcini, kao i mnogim drugim, postoje mnoga oprečna mišljenja, koja se uglavnom odnose na to koliko je vakcina proverena i da li postoje kontraindikacije. Šta su tvoja saznanja o tome, koliko je dugo testirana, koliko je proverena i da li postoje grupe mladih koji ne bi smeli da se vakcinišu?

HPV vakcina je u masovnoj primeni od 2006. godine i do sada je od HPV uzrokovanih oboljenja zaštićen veliki broj ljudi kroz programe u Australiji, Velikoj Britaniji, SAD-u i većini zemalja Evrope ali i celog sveta. HPV vakcinacija je trenutno u redovnom kalendaru vakcinacije u više od 100 država. Institut za javno zdravlje navodi da je do sada 100 miliona osoba vakcinisano sa više od 270 miliona doza HPV vakcine širom sveta. 

Foto: Primena HPV vakcine u celom svetu do 2021. godine, izvor: Izveštaj WHO https://cdn.who.int/media/docs/default-source/immunization/position_paper_documents/human-papillomavirus-(hpv)/hpv-background-document–report-march-2022.pdf?sfvrsn=b600e252_1

Vakcina je efikasna i bezbedna. Svi detalji o lekovima se nalaze na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva ALIMS, tamo se informišemo o konkretnom leku, nikako ne na Google-u. Internet je pun dezinformacija – na internetu garant umiremo, a to je zato što nauka nema potrebe da se reklamira, dok različiti prodavci magle i preparata „na prirodnoj bazi” plaćaju bolje pozicioniranje na pretragama i o tome je bilo pisano pre nekoliko godina na Netokraciji. Da se vratimo na temu, postoje specifični zahtevi za imunizaciju HPV vakcinom, tako da ogromna većina mladih može i treba da se zaštiti od raka bez strepnje i straha. 

Još jedna dilema koju mladi imaju je da li je vakcina delotvorna nakon stupanja u seksualne odnose, zbog mogućnosti da su već imali dodir sa virusom. Šta je tvoj odgovor kada ti postave ovakvo pitanje?

Vakcinisala sam se u 42. godini, i sve pre toga pruža dodatni procenat, dodatni stepen zaštite. Za hpv ali i mnoge druge vakcine važi – Što pre to bolje. Posle iskustva raka – pitala sam se da li mogu da se inficiram opet – i uplašila sam se jer je to moguće. Virus ne ostaje zauvek u organizmu i nismo imuni ako smo ga nekad imali. Čim sam dobila priliku, vakcinisala sam se. Ne dozvoljavam da rak bude bauk kojim plašimo mlade, ali je bolje živeti zdravo ceo život. 

Da li postoji nešto što je važno pomenuto, a da nije obuhvaćeno ovim pitanjima, što bi želela da naglasiš mladima koji se dvoume da li da se vakcinišu?

Kada sam imala 26 godina želela sam da se zaštitim HPV vakcinom, lekarka mi je rekla da je kasno, da vakcina nije dovoljno ispitana, da je to samo u Americi i tako dalje – sve što se i danas govori. Istovremeno, moja drugarica se vakcinisala uprkos dominantnoj klimi neznanja i nepoverenja koja je tada vladala. Sa 34 godine ja sam imala rak, ona je i dalje zdrava i nije se susrela sa posledicama HP virusa. U svojoj najbližoj okolini imam primer da vakcina radi i da nikad nije kasno, ali je bolje što pre požuriti i zaštititi se. 

Naslovna fotografija: Ema Bednarž

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još