Kako bi bilo da ovog puta pođem iz drugačije perspektive? Vraćajući sećanje na leksikone iz osnovne škole, sećam se namere da želimo javno da podelimo istinu koju potajno želimo da taj neko zna. Poput simpatije iz odeljenja. Začetak priče o Zoomerovom leksikonu, ispočetka ima ideju da ti simpatični i razonodni razgovori postanu ona svakodnevna priča običnog čoveka.
Rekoh sebi: „Hajde da ovu sezonu pokušam da napravim malo drugačijom, vodeći se savetima čitalaca.”
Često neke priče izgledaju kao da nemaju kraj. Šta bi bio kraj?
Dušan Jovanović, današnji gost leksikona i moj prijatelj za kafu, upravo i jeste jedan od prethodnih čitalaca ovog (mog) autorstva.
Da bih dočarala atmosferu, počinjem od izlaska iz svog doma. Uvek sam nasmejana i srećna kada krećem put sledećeg Leksikona. I ovaj put je bio takav.
Međutim, usput sam shvatila da moje stanje nije bilo baš previše hype za razgovor. Splet prethodnih okolnosti (perioda unazad) srozao mi je najednom raspoloženje. Ipak, profesionalnost mi ne dozvoljava da otkažem dogovor te prepuštam višim silama da odrade svoje, iako se sagovornik sigurno ne bi naljutio da sam ipak odlučila da ne mogu.
Dan kao i prethodni pomalo kišan. Srećemo se na Trgu (kod Konja) i krećemo ka šetalištu. Odlučili smo da sednemo na splav na 25. maju, koji se i Dušanu bio primamljiv pa je hteo da vidi kako izgleda zbog kul vajba koji mu je ostavio putem Instagrama.
Prvi put nisam znala kako da (imajući u glavi nešto potpuno novo) započnem razgovor drugačije. Dok čekamo kafu ja opet počinjem da postavljam ona osnovna pitanja, dok predajem svesku Dušanu u ruke. Gledam okolo. Dosta je prazno.
Dušan je sada građanin Beograda. Prethodno se selio. Dok piše lagano započinje priču: „Rođen sam u Pančevu. Odrastao sam sa majkom. Negde u 13-oj ili 14-oj godini, mama je rešila da se preselimo, te je samo otvorila kartu Srbije i zabola prst na nju. Grad koji nam zapadne je naša sledeća destinacija za dom. Što me je odvelo u Jagodinu” – objašnjava, te nastavlja: „Polovinu života sam proveo u Pančevu, a polovinu u Jagodini, do preseljenja u Beograd. Mali gradovi definitivno ne pružaju velike mogućnosti” – završava.
Videla sam ravnodušnost, zbog lošeg roditeljstva. Smatra da je mama od njega imala neka potpuno drugačija očekivanja, od onih koje je on imao za sebe. Dušan je master pravnih nauka sa završenim pravosudnim ispitom.
„Dolazak u Beograd, bila je težnja za pronalaskom posla u struci. Mislio sam da ću naći posao u nekoj firmi i tu potpuno izdominirati. Međutim, ipak ne” – izgovara nekako kroz osmeh. Ipak deo svoje struke uspeo je da doživi u praksi, ističući da je lično na isti najponosniji.
Sledi objašnjenje: „Šest meseci sam proveo u Yucom-u, nevladinoj organizaciji. Jako mi se dopadao posao jer sam pružao savete ljudima koji nemaju novca da iste plate, a potrebni su im. Nakon toga sam dobio ponudu u sličnoj organizaciji koja je zahtevala opet volonterski aganžman. Nisam mogao da prihvatim to, te prešao na skroz drugu vrstu posla. Sada pružam korisničku podršku. Rekli su mi nekada, negde da ću biti sjajan u poslovima sa ljudima.”
U njemu mogu pronaći neke elemente svog viđenja na stvari. Na okolinu. Možda je do zodijaka. Teme su nekako išle s’ jedne na drugu. U ovom vremenu se oseća nepoverljivo.
Od kuće je otišao jer nije želeo da ostane zarobljen pod majčinim okriljem. Nije želeo da buduća porodica, njegova porodica, živi u toksičnoj okolini. Smatra da ga je mama procenjivala potpuno pogrešno.
Za budući život nema velike ciljeve. Ne one poput kula i gradova. Smatra da je osoba pored njega za početak dovoljna za sve ostalo.
Sem pravnika, ovaj momak je umetnik. Pisac i muzičar. Gitaru svira godinama unazad.
Muzičku priču počeo je u studiju koji se nalazio u staroj maloj pekari. Metalac u „Hammer smash face” bendu. Svoje misli i osećanja iskazuje na stranici „mali kameleon”, do koje je došao preko prijateljičine preporuke.
Nekako mi konstantno deluje kao da nismo ništa konkretno rekli. Počela je da pada kiša, a primiče se fajront, jer je vreme za zatvaranje kafića. Dok hodamo, pokušavam sa vidim šta još nije rekao, a da može dodatno da začini priču. Tražim zanimljivosti. I bum. Evo jedne.
Dušan sve svoje priče počinje nekako opušteno, pa i ovaj detalj: „A da, kada sam imao 14 godina umro sam na hiruškom stolu. Operisao sam tumor na jetri…”, ostajem u šoku, a nesvesno ga presecam pitanjem: „Kako je moguće da neko sa toliko godina ima rak jetre? Obično su to alkoholičari. Da li je to moguće u tim godinama?” – završavam pitanje, a on nastavlja, prethodno se cepaajući od smeha zbog moje izjave: „Majka nije volela da me vidi kako visim na telefonu. Da bih izbegao predavanja odlazio sam u toalet da bih četovao. Njoj je to bilo čudno te je rekla da bi trebao otići do lekara da proverim da li je sve u redu. Otišao sam jer nisam imao izbora, usledile su jedne analize, pa druge. I eto, tako sam saznao da bolujem. Srećom na vreme i sa onim dobroćudnim tipom. Gušenje u sopstvenoj povraćki ne zvuči dobro” – zaključuje priču.
Počeli smo da se šalimo nakon toga, razmatrajući ideju intervjua u nekom paralelnom svetu.
Zajedno ćemo ići donekle. Dušan je kao džentlmen rešio da me otprati.
Period te ne tako sjajne situacije, doneo je prvu ljubav. Devojku koja je u njegovom umu bila zacrtana kao ona koju će oženiti. Ipak nakon par godina to je prekinuto. Nikada nije želela da prihvati svoja osećanja. Smatra da je znao da i ona oseća isto.
Ulazimo u autobus, a ja razmišljam šta nakon ove priče može biti potpuno drugačije.
Podstakla ga je na sećanje o prvom „pijanstvu”.
„Desilo se u ranom dobu. Slavili smo moj rođendan. Možda peti ili šesti. Piće je sipano u plastične čašice. Mom malom mozgu je ideja da iz svake popijem ostatak delovala kao dobra. Napio sam se. Negde imam sliku sa jednom od čašica u ruci.”
Prvi mesec u Beogradu nije bio baš sjajan zbog stanodavaca. Sada je zadovoljan svojom garsonjerom na Konjarniku. Sve je lakše postalo. Nema želju da ode odavde. Želi samo ono što je već pomenuo. Nekoga pored sebe da gradi život.
Nije mi bio dan. Dušan ga je popravio, te me potsetio koliko zapravo volim da pišem. Radujem se budućim pričama i nadam se iskrenošću od strane sagovornika.
Sezona je zvanično OTVORENA!
