Ukoliko pratite ZOOMER od (pra)početaka, u više navrata ste imali priliku da se upoznate sa radom Jovana Ivanovića, u kvir klabingu poznatim kao King of the Clouds. U jednom od ranijih intervjua razgovarali smo o simbolici njegovog umetničkog imena i kvir klabingu, a u međuvremenu ovaj mladi DJ ušao je i u svet stvaranja muzike. Njegov prvi singl čiji je skoro pa kompletni autor, nakon višemesečnog odlaganja, juče je ugledao svetlost dana.
Ali, zašto smo toliko čekali?
Dan objave sam više puta pomerao jer mi se činilo da u trenutku kada izlazimo na ulice, kada se dižemo glas protiv nepravde i kada se borimo za nešto veće od nas samih, treba da zastanemo sa našom svakodnevnicom, da slušamo, da budemo deo tog zajedničkog glasa, a ne da ga nadjačavamo ličnim promocijama.
Ti si, slično kao tam pre PZE, publici poručio „slušajte kad vam bude do toga“. Misliš li da je ljudima trenutno do muzike?
Kada sam to napisao, nisam mislio da se ljudi ne zanimaju za muziku, već da im je trenutno pažnja okrenuta prema borbi koju svi zajedno delimo. Nije umetnički ćutati – ali ponekad je umetnički znati kada treba zaćutati da bi se čuo tuđi krik. U ovakvim vremenima, prirodno je da se i muzička scena malo utiša, jer umetnici osećaju puls društva. Mnogi od nas odlaze na proteste, podižemo glas i bez mikrofona, borimo se za istinu i slobodu – i verujem da će, kada ova borba donese plod, i pesme koje nosimo u sebi odzvoniti jače, iskrenije, sa više smisla. Zato i verujem da će muzika pronaći svoj trenutak. Jer prava pesma ne dolazi da prekine – već da nastavi ono što smo započeli zajedno.
O čemu govori ova pesma i, znajući da kroz ceo svoj rad prikazuješ svoja iskustva, šta je utkano u tvoj prvenac?
„A Ja Ću Sam” moja je himna unutrašnje oluje, melanholična elegija o prekidu iluzija i suočavanju sa sopstvenim senkama. U njoj odjekuje glas izdaje, ali ne samo od strane voljene osobe – već i od strane vlastitih očekivanja, snova i verovanja u ono što je možda oduvek bilo krhko i nepostojano. Pesma odiše lutanjem kroz pepeo prošlih emocija, dok nam se razum razliva poput dima u vetru. U ovoj pesmi nisam napušten, već sam svesno izabrao samoću kao put samopronaženja. Razaranje kroz koje prolazim nije samo emotivna bol, već ritual pročišćenja, trenutak u kojem se raskida sa senkama prošlosti. Praznina koja ostaje nije samo gubitak, već i oslobođenje. Osećaj napuštenosti ne vodi u ništavilo, već u novo postojanje. U momentu pisanja ove pesme odabrao sam samoću – ne kao poraz, već kao pobedu. Nekad nam ne trebarazumevanje, ne treba nam objašnjenje, jer znamo da istina nema oblik reči, već osećaja koji ostaje u tišini nakon buke.
Pesma je, čini se, pomalo mračna?
Pesma je mračna, ali u toj tami postoji svetlost. Na ivici postojanja, između bola i spoznaje, nalazi se onaj ko bira da ostane sam, ne kao izgubljen, već kao neko ko više ne pristaje na manje od istinske, prave ljubavi.
Da li si nekome posvetio ovu pesmu?
Ovu pesmu posvetio sam sebi, i svima onima koji su se nekad u životu ovako osetili. Nema dublje ljubavi od one koja se rađa iz sopstvenog bola, niti većeg oproštaja od onog koji dajemo sami sebi. Ovo je pesma o mom sopstvenom padu i mom ponovnom ustajanju. Svaka reč je trag na putu kojim sam hodao kidajući konce igara u kojima sam bio samo figura, ne i igrač. Ovi stihovi su moj odjek u praznom stanu, poslednji razgovor sa starim sobom, sa onim koji je verovao u neku pogrešnu ljubav. Ovo je pesma o rastanku, ali ne sa nekim drugim – već sa sopstvenim slabostima, sa lažnim nadama, sa iluzijama koje su me učile da sreću tražim u očima drugih, a ne u sopstvenom pogledu u ogledalu.
U prethodnom intervjuu govorili smo puno o tvojoj DJ karijeri, a sada si se oprobao u muzici i na ovaj način. Šta ti više prija?
DJ-ing je ono što me pokreće, definiše i što godinama jesam. Pevanje mi trenutno nije primarni fokus, ali ga koristim kao alat da svojim ličnim tekstovima i kompozicijama dam sopstveni umetnički pečat, da emocije pretočim u zvuk na način koji je autentičan za mene i moju viziju. Idem redovno na časove prvanja kod Zorje već nekih 6 meseci. Ona je za mene jedan od najboljih vokala na Balkanu, odličan profesor i divna osoba. Pevanje mi pomaže ne samo da se izrazim, već i da budem bolji mentor svojim „Sing Off“ takmičarima i da izvođačima kojima radim muziku mogu što bolje da približim šta je ono čemu vokalno težimo.
Kad već pominješ „Sing Off“ takmičenja, ovaj format je postao dosta popularan u poslednje tri godine kako ga organizuješ. Kako si došao do te ideje?
„Sing Off“ takmičenje, nastalo je iz želje da mladim izvođačima pružim priliku da pokažu svoj talenat i pružim im platformu na kojoj će moći da se izraze u kom god muzičkom pravcu žele. Umetnost nije samo tehnika, već i emocija, trenutak kada se neko oseti viđenim i shvaćenim. Ovo takmičenje je više od običnog nadmetanja – to je prostor gde se mladi izvođači mogu suočiti sa svojim tremama, osetiti kako je stajati pred publikom i možda po prvi put imati pravi nastup koji im može promeniti perspektivu. Publika je tu ne samo da oceni, već i da podrži, da bude deo njihovog puta, da oseti njihovu energiju i autentičnost.
Muzička takmičenja su bila prilično popularna, ali u poslednje vreme, kao i festivali, prilično su utihnula. Koliko je mladima u tim okolnostima teško da se probiju na sceni?
Smatram da je scena često zatvorena za one koji tek dolaze, da su talentovani mladi ljudi često prepušteni sami sebi i da im je potrebna šansa da ih neko čuje, vidi i podrži. Sing Off je način da im pomognem, da im pružim prostor u kojem mogu da rastu i pronađu sebe kroz muziku. To nije samo takmičenje – to je zajednica, to je priča o umetnosti, hrabrosti i prvim koracima ka nečemu većem. Mnogi od takmičara iz prethodnih sezona postali su mi veoma bliski prijatelji, a takođe se i oni međusobno druže i podržavaju. Odlaze jedni drugima na nastupe, snimaju zajedno pesme i nema srećnijeg čoveka od mene kada tome i posvedočim. Najveći cilj svega ovoga jeste upravo druženje, ljubav i međusobna podrška. Ponosan sam na moje takmičare i na njihov rad.
Ono što je zanimljivo jeste da su neke učesnice već postale dosta uspešne i u mejnstrim muzici?
Većina takmičara je nakon takmičenja zaista ostvarila odlične rezultate i mnogi imaju svoje pesme i nastupaju po lokalima. Što se tiče uspeha na ostalim takmičenjima i muzičkim platformama, Sara Zinaić, pobednica druge sezone „Sing Off“-a ostvarila je značajan uspeh plasmanom među top 5 učesnika u IDJ Show-u, što je dodatno osnažilo njenu muzičku karijeru. Njene pesme, poput „Baile De Gusle” i „Lollipop”, beleže zapažene rezultate na muzičkim platformama, a njeni nastupi privlače pažnju publike i medija. Sara je izuzetan vokal i jedna predivna osoba čistog srca puna ljubavi i dobrote. Čast mi je što je bila deo ovog takmičenja prvo kao takmičar a nakon toga kao žiri i mentor.
Natalija Stokić, poznata i kao članica grupe Harem Girls, osvojila je drugo mesto na takmičenju „Pesma za Evroviziju” sa pesmom „Aladin”. Njihov nastup je bio zapažen zbog specifičnog scenskog izraza i Natalijinih izuzetnih vokalnih sposobnosti, što je doprinelo njihovom visokom plasmanu i povećanoj medijskoj pažnji. Smatram da je nastup bio odličan i da su se koleginice veoma potrudile oko istog. Natalija je jedna duša od osobe i jedva čekam dalji razvoj njene karijere i fenomenalne muzike koju nam sprema.
Da li si i u muzici samotnjak kao i u svojoj pesmi?
Uh zavisi. U DJ-ingu definitivno jesam. Ne zato što to biram, već zato što sam tako navikao. Kada sam na bini osećam potpunu kontrolu nad zvukom koji proizvodim, svojom opremom i svakim svojim sledećim korakom što u meni kao i u publici stvara jednu neverovatnu energiju. Kada je u pitanju pravljenje muzike, potpuno je drugačije. Radim sa svojim kolegom Beynom – jedinom od najboljih i najhrabrijih ljudi koje znam. On je jedan od retkih ljudi koji toliko zaslužuju sve na svetu da mu želim veći uspeh nego sebi. Naša energija se sjajno uklapa i tokom procesa izrade muzike dajemo jedan drugom ključne predloge dok pesma ne zvuči savršeno. Kada sa nekim klikneš u stvaranju muzike i kada ste toliko investirani u finalni proizvod onda isti samo raste i postaje nešto veće vas samih.
Kako komentarišeš trenutno aktuelnu muziku u Srbiji?
Trenutna muzička scena u Srbiji veoma je raznovrsna. Ima izuzetnih umetnika koje veoma cenim, ali za mene je uvek najvažnije kakvi su ti ljudi, ne samo kao izvođači već i kao osobe. Mislim da je u situaciji u kojoj se nalazimo ključno da se ne fokusiramo samo na zvuk (sem ako nije u pitanju zvučni top), već i na širu sliku – na društvo, na probleme koji nas okružuju.
Najveći umetnici su oni koji ne žmure i ne ćute kada je najpotrebnije da se glasno govori. Umetnost nije samo stvaranje lepih melodija, već i odgovornost, hrabrost da se zauzme stav. Zato me oduševljavaju na primer Konstrakta, Sajsi MC, Bojana Vunturišević – ne samo zbog muzike, već zbog njihovih izjava, inteligencije i hrabrosti da budu glas onih kojih ih slušaju. Takođe, tu su i moje drage kolege Zorja, Tam, Filip Baloš i mnogi drugi koji ne samo da prave dobru divnu muziku, već se i aktivno bore protiv korupcije i nepravde, odlaze na proteste i koriste svoju platformu za nešto veće od sebe. To je za mene prava umetnost.
Koliko misliš da je važno da umetnici danas, više nego ikad, budu glasni i vokalni kada su u pitanju društvene okolnosti kojima svedočimo i u kojima učestvujemo?
Ne bih mogao noću da spavam kada ne bih svakodnevno učestvovao u borbi našeg divnog naroda za pravdu i za normalan život. Moja misija ne samo kao umetnika već i kao čoveka je da stvorim bolje sutra za svoju buduću decu i za decu mojih prijatelja kao i za moje mlađe kolege studente koji zbog svoje hrabrosti i istrajnosti zaslužuju ceo svet. Ja im se na svemu ovome divim i ja ću ići i stajati pored njih, boriti se rame uz rame sve dok ne pobedimo i dok ovaj divan srpski narod ne krene da živi kako zaslužuje.
Naslovna fotografija: Luka Stojanović & rebrastudio
