Kad su cvetali botovi

„Ne, neću se vratiti. Otišao sam još pre dvanaest godina, a ovde, u Estersundu, već sam osam. Imam porodicu. Vidite onog beloglavog dećaka tamo? Da, liči. I jeste Šveđanin. Moja žena ga je rodila kao devojka, pre mene; drugi su ovde običaji. Dao sam mu svoje prezime; oca ionako nije znao. Sad se zove Arne Sretenović. Jedva se naučio da izgovori celo svoje ime. Učim ga da govori srpski. I, da vidite, ide mu od ruke, dosta je bistar. Već četiri puta sam ga slao, zajedno s njegovom majkom, burazeru Vladi u Beograd. Poneli bi i pare, razume se. Burazer ih je sa svojima – on ima ćerkicu i sinčića – slao na more. A kako bih inače objasnio zašto ih šaljem? Ovi blesavi Šveđani misle da je Jugoslavija čitavo jedno more.“

Da, kao što ste već verovatno i sami zaključili, ovako počinje roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihajlovića. Ja danas neću pisati roman, ali ću vam ispričati jednu priču (kamo lepe sreće da je bajka) koju takođe planiram sutra, jednoga dana da i svojoj deci pričam pred spavanje.

Al to tek tamo nekad, za koju godinu…

Kad se sve ovo možda završi.

Sve je počelo davne 2012…

Draga moja deco… Nekada davno, u ovoj istoj našoj Srbiji, na predsedničkim izborima 2012. godine u drugom krugu pobedio je Tomislav Nikolić, i od tog dana za našu zemlju krenuli su tmurni dani. Dobro, da ne krenem da ne crnim priču odmah sa početka; nisu te prve godine ni bile toliko loše. Valjda je i nama svima trebalo malo vremena da se prilagodimo. Onda je došla i 2017. godina i novi izbori za predsednika Srbije, kada je čika Tomislav odlučio da se povuče sa političke scene; i uz suze i jecaje svoje političko kormilo predao je svom najvernijem slugi, Aleksandru Vučiću. Dugo se pamtila čika Tomislavova rečenica „Poraslo dete… Osamostalilo se…” koju je izgovorio kada je predao kormilo čika Vučiću. I tada su, deco moja, krenule mračne godine za Srbiju.

Živeo naš predsednik i kuj ga glasa

Čika Vučiću je na početku zaista dobro išlo. Obilazio je ljude po dalekim mestima, otvarao fabrike, autoputeve i svašta nešto. Pričao je sa meštanima zabačenih sela po Srbiji, i tako… Lepo je to išlo. Dok nisu krenuli problemi. U jednom trenutku čika Vučić je počeo da prodaje najbolje delove naše zemlje strancima, što je mnogo iznerviralo naš narod i zbog čega je naglo krenula da mu opada popularnost.

I tu na scenu sada zvanično dolaze i glavni likovi ove naše priče.

Botovi.

Ko? Šta? – Bot

E sada bi trebalo da vam objasnim ko je i šta je bot. Kako to internet kaže, bot je softver koji ima ulogu softverskog robota, odnosno inteligentnog agenta i obično u sebi ima implementiranu veštačku inteligenciju zbog efikasnijeg sakupljanja i manipulisanja podacima. Znam da vam ovo zvuči previše komplikovano zato ću vam i uprostiti. Bot je u vreme čika Aleksandra bila osoba koja je po nečijem nalogu morala da na društvenim mrežama, recimo Twitteru ili Instagramu, vređa, omalovažava a neretko i psuje „sve po spisku” svima onima koji bi se suprotstavili vlasti u Srbiji. Da ne ogrešim dušu, botovi su znali često i da pohvale nečiji rad i trud; ali su takvi komplimenti bili rezervisani samo za čika Vučića.

Valjda ste deco moja do sada i sami shvatili da je reč „inteligencija” koja po definiciji opisuje bota, itekako strana i nema veze sa ovim našim botovima. To su uglavnom stariji ljudi, kojima su jedini važni tasteri na tastaturi bili CTRL+C i CTRL+V kako bi mogli da kopiraju komentare koje im neko drugi napiše i potom da ih nalepe na objave neprijatelja vlasti.

I sećam se recimo ljudi koji su tada otkrivali da je vlast radila strašne i opasne stvari koje nikako nisu pomagale građanima Srbije, sećam se da su baš oni i njihove porodice preživljavali najstrašnije uvrede i pretnje koje su im upućivali upravo botovi o kojima vam pričam.

I dugo smo svi samo naslućivali ko su zapravo ti botovi, jer ipak su to bili stvarni ljudi sa pravim imenima i prezimenima, a ne onim lažnim iza kojih su se krili na društvenim mrežama; dok jednog dana na internetu nije osvanula lista sa preko 14.000 botova.

Svaka priča ima (ne)srećan kraj

Polako se već približavamo i kraju ove naše priče. Nedugo nakon što je izašla lista sa imenima botova u Srbiji, deco moja, jedna teta Jovana Brajović iz Surdulice je dala intervju za jednu televiziju (n1info.rs) i otkrila da je ona dugo godina radila kao bot. Rekla je kako je morala da sa čak pet lažnih profila vređa i omalovažava neprijatelje vlasti kako bi zadržala svoje radno mesto i kako bi imala od čega da preživi.

Izvor: Youtube/N1

Nije mnogo prošlo, a čika Vučić se takođe oglasio povodom ovoga. Na svom Instagramu objavio je fotografiju sa nekoliko žena i muškaraca koji u ruci drže sendviče, i izgovaraju „I ja sam bot.”.

Izvor: Screenshot/Instagram @avucic

Kad se čika Vučić obrati, onda moraju i ostali iz stranke. Tako je čika Milenko Jovanov rekao da su ljudi koji su objavili spisak sa 14.000 botova „pola izmislili”, i požalio se kako je ovim delom narušena privatnost tih ljudi, čitaj: botova.

A kada se predstavnici vlasti ovako direktno obrate i potvrde sve naše sumnje, to mnogo iznervira i tviteraše u Srbiji.

Izvor: Twitter/ @PoVolji
Izvor: Twitter/@vujadino2
Izvor: Twitter/@06Kiu

I šta se na kraju desilo, pitate se sada; zar ne deco?

Pa ništa.

Botovi i dalje botuju, i dalje vređaju sve i svakoga ko se ne svidi vlasti. I dalje jedino što znaju da rade jeste da copy&paste-uju uvrede koje im neko drugi napiše. I dalje služe kao najjača poluga ove vlasti i kao najbolji privid u stanje u kojem se nalazimo.

Da li će nekada biti bolje?

Ne znam, draga deco.

To je već tema za neku drugu priču.

A vama je sada vreme za spavanje.

Laku noć.

Fotografija: Pixabay/愚木混株 Cdd20

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još