Tokom prošle godine na društvenim mrežama započeta je diskusija o potrošnji influensera/ki. Naime, poznato je da brojni influenseri, ali pogotovo oni koji snimaju različite vrste saveta vezanih za lepotu i oblačenje, akumuliraju velike količine proizvoda o kojima pričaju. Ne samo da kupuju i nagomilavaju veliki broj proizvoda, već promovisanjem istih svoje pratioce navode na još veću potrošnju.
Naravno, nisu isključivo sami influenseri/ke odgovorni za ovo. Same kompanije su shvatile da je najlakši način da promovišu svoj proizvod jednostavno platiti influenseru da govori o njemu. Oni obično imaju svoju publiku koja im veruje, pa ukoliko influenser za neki proizvod kažu da je dobar, publika će ga skoro sigurno kupiti i isprobati.
Međutim, na nekim od platformi poput Tiktok-a nije kažnjivo ukoliko influenser reklamira neke proizvod, a pritom svojim pratiocima ne da do znanja da je u pitanju reklama. Poznat je slučaj sa tiktokerkom Mikejlom (@mikaylanogueira), koja je optužena da je u videu u kojem je promovisala maskaru stavila veštačke trepavice i na taj način manipulisala svoje pratioce.
Etičnost u promovisanju samo je mali aspekt ovog problema. Daleko veći problem jeste promovisanje prekomerne potrošnje (engl. overconsumption). Poznati su video formati u kojima inluenseri/ke pokazuju šta su sve kupili (engl. haul). Skoro uvek su u pitanju neverovatne količine odeće ili nekih drugih vrsta proizvoda. Nenamerno, influeseri/ke su pomogli u građenju kulture „nagomilavanja“, kupovanja proizvoda koje na kraju nećemo ni koristiti – što onda na kraju postaje prekomerna potrošnja.
ŠTA JE PREKOMERNA POTROŠNJA?
Prekomerna potrošnja, jedna je od najdestruktivnijih ljudskih praksi koja, vremenom, uništava životnu sredinu. Što je negde i očekivano, s obzirom na to da živimo u kapitalizmu gde je potrošnja i što veća konzumacija promovisana. Sistem funkcioniše tako da, bili mi influenser ili samo potrošači, mi isključivo podržavamo ovakav sistem.
Prema pisanju Sentient-a, prekomerna potrošnja se može definisati kao pojava da ljudi troše više nego što proizvode. Glavni problem, naravno nikad nije u pojedincu već na sveukupno kapitalističkom sistemu koji ovakvu proizvodnju ne samo da podržava nego i promoviše. Bez prekomerne potrošnje, profit u kapitalističkom sistemu ne bi bio ni približno visok koliki je danas.
BESPOTREBNO NAGOMILAVANJE
Još jedna kritika influensera odnosi se i na prekomerno nagomilavanje, koje je posledica prekomerne potrošnje. Česti su video formati u kojima oni prikazuju fioke pune pudera ili npr. rumenila, koje im ukoliko se malo bolje zapitamo zaista ne treba. Većina tih proizvoda ima rok trajanja od šest meseci do godinu dana, što znači da će većina tih proizvoda biti bačena i ne iskorišćena.
Ovakav način života jednostavno nije održiv. Pritom, ne mora se odnositi samo na proizvode za negu lepote. U pitanju mogu biti i „estetični“ snimci u kojima ljudi pakuju veliku količinu hrane ili drugih namirnica. Ovakvi formati naišli su na dosta kritika na društvenim mrežama, te je ta kritika izrodila novi trend na Tiktok-u – deinfluencing.
Ovde je bitno i naglasiti da nagomilavanje može postati i mentalni poremećaj. Poremećaj gomilanja je stalna poteškoća u bacanju ili rastanku sa stvarima jer osoba veruje da mora da ih čuva. Osoba postepeno zadržava ili skuplja ogromni broj predmeta, bez obzira na njihovu stvarnu vrednost. Prema rečima klinike Mayo (mayoclinic.org) ovaj poremećaj može varirati od blagog do vrlo teškog slučaja u kojem često utiče na kvalitet života osobe koja ima ovaj poremećaj.
ŠTA ZNAČI DEINFLUENCING?
Deinfulencing nastao je od reči influence, što znači uticaj. Deinfluence za cilj ima da osobu odvrati od nečijeg uticaja, konkretno odvratiti je od osećaja da su joj potrebni određeni proizvodi. Deinfluencing može se odnositi i na odvraćanje od stila života koji promoviše prekomernu potrošnju.
Ovakav trend može biti koristan, ali s druge strane bitno je da ne zaboravimo da nisu isključivo influenseri krivi za povećanje potrošnje.
PRAKSE KORPORACIJA KOJE POVEĆAVAJU PREKOMERNU POTROŠNJU
Prema pisanju Population media center-a, korporacije koje su motivisane željom za profitom, koriste se različitim sredstvima uz pomoć kojih povećavaju prekomernu potrošnju. Na primer, plansko zastarevanje je strategija prema kojoj su proizvodi dizajnirani tako da imaju limitirani rok trajanja, što onda dalje promoviše česte zamene proizvoda za nove. To onda dalje dovodi do nepotrebnog otpada i bespotrebnog trošenja resursa.
Druge vrste strategija odnose se na agresivne marketinške kampanje koje promovišu potrošnju i podstiču društvene norme bazirane na materijalizmu. Na ovaj način podstiču pojedince da konzumiraju i kupuju proizvode koji im vrlo verovatno uopšte nisu neophodni. Influenseri su samo jedne u nizu načina na koje se ovakav stil života promoviše.
LJUTITE SE NA PRAVE KRIVCE
Dakle, influenseri nisu jedini odgovorni, prekomerna potrošnja je problem na globalnom nivou za čije su postojanje najodgovornije korporacije. Kao što ni nošenje cegera niti izbegavanje kupovine plastičnih slamčica nije ništa promenilo, tako ni apelovanje na influensere da prestanu sa prekomernom potrošnjom neće dovesti do suštinske promene. Problem nije u pojedincu, problem je u sistemu u kojem živimo.
Svakako, u smislu promovisanja stila života koji običan čovek ne može da isprati, u redu je influensere smatrati odgovornima i zbog toga ih kritikovati. Takođe, u situacijama kada manipulišu prilikom reklamiranja proizvoda. Svakako je apsurdno posmatrati ih kao jedine odgovorne. Ukoliko bi oni i prestali sa kupovanjem velike količine proizvoda, kompanije bi našle novi način da ih prodaju.
