Ukoliko ste prethodnih dana otvorili bilo koju društvenu mrežu, gotovo je izvesno da ste naišli bar na jednu objavu o takozvanim Epstinovim fajlovima. Ali šta ste tačno videli? Informacije o tome ko se u dokumentima pominje, svedočenja žrtava ili možda viralni snimak Džefrija Epstina kako „igra“ na TikToku?
Nova dokumenta vezana za Džefrija Epstina su puštena u javnost, ali ih internet, umesto ozbiljne rasprave, dočekuje kao još jedan viralni sadržaj. Društvene mreže preplavljene su skrinšotovima mejlova, isečcima iz sudskih spisa i imenima aktera koji se dele uz šale, ironične opise, GIF-ove i mimove. Epstinovo ime tako završava u trendovima rame uz rame sa dosetkama i reakcijama, čime se čitava tema pomera iz sfere javne odgovornosti u zonu digitalne zabave.
Ko je bio Džefri Epstin?
Džefri Epstin bio je američki finansijer koji je godinama održavao bliske veze sa političkom, poslovnom i kulturnom elitom. Optužen je za organizovanje i finansiranje sistema seksualne eksploatacije maloletnih devojčica, uključujući trgovinu ljudima u svrhu seksualnog zlostavljanja.
Prvi put je osuđen 2008. godine na Floridi, kada je sklopio kontroverzni sporazum sa tužilaštvom i odslužio kratku kaznu pod povlašćenim uslovima. Od tada se nalazio na njujorškom registru seksualnih prestupnika kao prestupnik trećeg nivoa — doživotnoj kategoriji koja označava visok rizik od ponavljanja krivičnog dela. Uprkos presudi, Epstin je zadržao svoje nekretnine i finansijsku imovinu.
Ponovo je uhapšen 2019. godine po federalnim optužbama za trgovinu maloletnicima, ali je pre početka suđenja pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Njujorku. Smrt je zvanično okarakterisana kao samoubistvo.
Objavljivanje dokumenata
Tokom druge polovine 2024. i početkom 2025. godine, objavljivanje takozvanih Epstinovih fajlova postalo je predmet intenzivnog javnog pritiska. Na društvenim mrežama pojavili su se masovni pozivi upućeni sudovima, tužilaštvima i drugim nadležnim institucijama da se dokumenta u celosti učine dostupnim javnosti. Ovi zahtevi često su praćeni optužbama da država i pravosudni sistem štite političku i ekonomsku elitu, dok se transparentnost predstavlja kao moralna obaveza prema žrtvama.
Dana 30. januara 2026. godine objavljeno je dodatnih tri miliona stranica dokumenata, uključujući oko 2.000 video-snimaka i 180.000 fotografija. Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država navelo je da ukupno oko šest miliona stranica može podleći Zakonu o transparentnosti Epstinovih fajlova, ali i da je ovo poslednje objavljivanje, čime su, kako tvrde, ispunjene zakonske obaveze. Među dokumentima se pojavljuju imena brojnih javnih ličnosti, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, Bila Klintona, Ilona Maska i druge.
Mimovanje „Epstinovih fajlova“
Iako se ne može reći da je čitav onlajn diskurs povodom objavljivanja dokumenata šaljivog karaktera, količina mimova i „crnog humora“ ne može se zanemariti. Upravo ti sadržaji često skreću pažnju sa suštine – sistemskog zlostavljanja i patnje žrtava.
Na društvenoj mreži Iks (X) Epstin mimovi postali su posebno popularni nakon objavljivanja fotografija iz njegovog privatnog aviona. Na jednoj od njih nalazi se Epstin sa Noamom Čomskim, a korisnici su kasnije, uz pomoć veštačke inteligencije, zamenjivali Čomskog sopstvenim likom ili likovima poznatih osoba.
Ovakav „crni humor“ otvara pitanje granica, da li one uopšte postoje i da li je legitimno osećati se uvređeno ovakvim šalama, ili se kritike svode na optužbe da su ljudi jednostavno previše osetljivi?
„Humor može biti alat otpora i mi ga i same često koristimo. Međutim, važno je da postoje granice. U delikatnim situacijama poput ove, u kojima postoje žrtve i gde bi njihova dobrobit morala da bude u centralnom fokusu, važno je da osvestimo da humor i mimovi nisu primereni“, kaže Ljiljana Todorović Jovanović iz feminističkog udruženja Femin Kolektiv.
Komentari ispod ovakvih objava dodatno oslikavaju podeljenost publike. Dok deo korisnika izražava negodovanje i poziva da se sa ovakvim vidom zabave prestane, drugi u komentarima podstiču da se „nastavi niz“ mimova, što se često i dešava.
„Želim da verujem da većina mimova ne nastaje iz loše namere ili želje da se čitava situacija banalizuje, već iz osećaja nemoći i teskobe da se nosimo sa činjenicom da se ovako strašni zločini i dalje dešavaju i da se na njih sistemski ne odgovara adekvatno. Upravo zato su empatija i edukacija u ovakvim trenucima primereniji odgovor od šale i ironije“, dodaje naša sagovornica.
Profitiranje na patnji
Kao poseban problem izdvaja se i direktno profitiranje na patnji žrtava. Jedan TikTok profil sa gotovo 50 hiljada pratilaca svakodnevno objavljuje video-snimke Džefrija Epstina generisane veštačkom inteligencijom, najčešće prikazanog kako pleše. Ovi sadržaji se potom koriste za promociju sajta na kom se prodaju dukserice sa Epstinovim likom.
Iako internet humor često služi kao mehanizam suočavanja sa traumatičnim temama, u slučaju Epstinovih fajlova postoji realna opasnost da čitava priča bude banalizovana do te mere da se izgubi iz vida o čemu se zapravo radi. U tom scenariju, Džefri Epstin ostaje upamćen kao predmet šale, a ne kao osuđeni seksualni prestupnik i simbol sistemskog zataškavanja nasilja.
Naslovna fotografija: Canva
