Dok neonacisti u Beogradu ponovo najavljuju obeležavanje godišnjice smrti Milana Nedića, beogradski zborovi, kao i Hemijski i Filološki fakultet u blokadi pozvali su na antifašistički kontraskup. Okupljanje će se održati u sredu, 4. februara u 19h na uglu Simine i Kneginje Ljubice, sa ciljem, kako se navodi u pozivu „sprečavanja fašističke procesije i pokušaja revizije istorije“.
Organizatori su naveli da neonacisti svake godine 4. februara organizuju okupljanje „povodom godišnjice smrti kolaboracioniste Milana Nedića, na mestu na kome je sam sebi kukavički oduzeo život, kako bi izbegao pravdu“.
Dodaju i da uprkos tome što je fašizam zakonom zabranjen u Srbiji, vlast, kako tvrde, ne preduzima mere da spreči aktivnosti ovih grupa nego da ih „obilato koristi kao deo batinaških bandi u okupiranom Pionirskom parku ili za pokušaje infiltracije u studentski i zborski pokret“.
Neuspeli pokušaj rehabilitacije Milana Nedića
Još 2008. godine je podnet zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića pod navodom da je on bio „žrtva progona i nasilja iz političkih razloga”. Pored toga, zagovornici rehabilitacije tvrdili su da je Nedić ulogu predsednika okupacione vlade preuzeo pod prinudom i kako bi „spasio svoj narod“. Mnogi od ovih navoda mogu se videti i u komentarima na saopštenju Zbora Stari grad na Instagramu.
Nakon dugog sudskog procesa, 2019. godine Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio odluku Višeg suda koji je odbio zahtev za rehabilitaciju. Time je odluka postala pravosnažna i pokretači postupka više nemaju pravo žalbe.
Ipak, i nakon te odluke neonacističke i ekstremno desničarske grupe nastavile su svake godine da obeležavaju godišnjicu njegove smrti ispred zgrade nekadašnjeg zatvora OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda). Odatle je, sa prozora, početkom februara 1946. uoči suđenja Nedić skočio i izvršio samoubistvo.
Neonacistička okupljanja
Mediji su i poslednjih godina pisali o okupljanjima 4. februara, pogotovo 2023. godine kada je zatražena i zabrana ovog okupljanja na koju su pozvali Ne davimo Beograd, današnji Zeleno levi front i Inicijativa mladih za ljudska prava.
„Instrumentalizacija kulture sećanja koja ima za cilj da umanji i negira odgovornost domaćih kolaboracionista za učešće u genocidu nad Jevrejima i Romima, vetar je u leđa za nasilje nacističkih grupa u Srbiji“, navela je tada u saopštenju Inicijativa.
Uprkos protivljenju, skup je održan uz prisustvo policije i antifašiste koji su protestovali protiv skupa.
Normalizacija revizionizma i nasilja
U širem kontekstu od samog slučaja Milana Nedića, aktuelna društvena atmosfera u Srbiji ogleda se i kroz učestale incidente usmerene protiv komunističkih i antifašističkih simbola. Pre nešto više od nedelju dana oskrnavljeni su spomenici Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu. Potonji spomenik i ranije je bio meta napada, kada su na njemu ispisivani natpisi poput „Titove ustaše“ i „Ratko Mladić je heroj, a ne vi“, dok su se ovog puta pojavile svastike.
Prema pisanju nedeljnika Vreme, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je 2024. godine izjavio da bi Grobnicu narodnih heroja trebalo izmestiti. Ta izjava nije bila izolovan slučaj. Šapić je ranije predlagao i premeštanje groba Josipa Broza Tita, dok su tokom njegovog mandata srušeni Savski most i hotel „Jugoslavija“.
Na sličan način, i van Beograda beleže se napadi na prostore koji baštine antifašističke vrednosti. Tokom leta 2025. godine, kafić „Crni ovan“ u Novom Sadu, poznat po antifašističkoj tradiciji, ponovo je bio meta vandalizma i pretnji.
Najava antifašističkog kontraskupa svedoči o tome da se odgovor na neonacistička okupljanja u Beogradu godinama formira van institucija. U odsustvu jasne zabrane i dosledne osude ekstremno desničarskih skupova, kao i zaštite antifašističkog nasleđa, građani i neformalne inicijative preuzimaju ulogu koju bi morale da imaju institucije.
Naslovna fotografija: Goran Srdanov / Nova S
