Globalno zagrevanje, klimatske promene problemi su sa kojima se suočavamo u ovom rizičnom trenutku za našu celu planetu. Apeluje se da je neophodno odreći se fosilnih goriva i preći na obnovljive ili „zelenije“ izvore energije. Međutim, da li je to razlog da se na drugom kraju planete, zarad udobnosti bogatih zemalja krše ljudska prava ljudi u Kongou?
Demokratska republika Kongo veoma je bogata nekim od najvrednijih rudnih bogatstava na svetu. Ne, to nisu samo zlato i dijamanti, već pre svega kobalt. Ukoliko ovaj tekst čitaš preko telefona ili računara vrlo verovatno se u njemu nalazi delić kongoanskog rudnog bogatstva – kobalta koji se koristi za pravljenje baterija, zajedno sa litijumom. Kako navodi AL Jazeera, pretpostavlja se da se oko 70% svetskih rezervi kobalta upravo nalazi u području DR Kongo.
Rudnici imaju veliku ulogu u okviru konflikta na istoku Kongoa, o čemu je Zoomer već pisao. Pored rudnika koji su zaposednuti od strane paramilitarnih grupa, generalno postoji problem sa regulisanjem ljudskih prava u rudnicima širom zemlje. Problem je ne samo manjak kontrole od strane kongoanske vlasti, već i njene korumpiranosti. Čak i u rudnicima na jugu zemlje, gde vlast ima najveću kontrolu postoje ozbiljni slučajevi kršenja ljudskih prava.
Pored države Kongo i paramilitarnih grupa koje imaju interese u kopanju rude, najveći broj rudnika u zemlji je u vlasništvu internacionalnih kompanija. Kako navodi Al Jazeera, tu su prvenstveno kompanije iz Kine (koja kontroliše 15 od 17 rudnika kobalta) , Švajcarske, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
RASELJAVANJE LJUDI
Sa povećanjem potrebe za većim količinama kobalta i drugih metala neophodnih za razvoj tehnologije, povećavaju se i veličine i brojevi rudnika u ovoj zemlji. Prema pisanju Amnesty International-a, očekuje se da će do 2025. godine potražnja za kobaltom biti 3 puta veća u odnosu na 2010. godinu. Povećanje rudnika i njihovog broja, negativno utiče na zajednice koje žive u područjima nalazišta ovih metala.
2015. godine je u gradu Kolwezi dokumentovano razaranje brojnih zajednica i njihovih domova. Ovaj projekat zajedno vode kineska kompanija veoma poznata srpskoj javnosti – Zijin Mining Group Ltd i Générale des Carrières et des Mines – domaća kongoanska kompanija. Prema pisanju Amnesty International-a, stotine ljudi primorane su da odu iz svojih domova. Kako kažu samo im je jedan dan rečeno da odu, uopšte nisu imali udela u ovoj odluci.
Glavni problemi sa kojima se raseljeni ljudi suočavaju su lošiji uslovi za život od onih u kojima su se originalno nalazili. Mnogi ljudi svedoče za Amnesty International da su preseljeni u manje domove sa lošijim kvalitetom vode ili bez struje iako su u svojim starim domovima imali sve obezbeđeno. Mnogi svedoci kažu da nisu ni znali da će biti iseljeni do trenutka kada su videli crveni krst nacrtan na njihovoj kući.
Postoje mnoga svedočenja da su vojnici republičke garde viđeni kako pale domove u naselju Mukumbi. Kanini Maska, načelnik tog naselja rekao je da su prvenstveno bili upozoreni od strane tri predstavnika kompanije koja je kupila prostor na kojem je trebalo da se nađe rudnik da napuste svoje domove, nakon čega je došlo do paljenja u kojem je i jedna devojčica završila sa opekotinama po telu. Bez mesta da odu pobegli su u šumu.
Naknadno je 2019. kompanija Chemaf posle protesta i tužbi isplatila oko 1,5 miliona dolara stanovnicima ovog naselja, ali su neki od njih dobili samo 300 dolara. Kompanija poriče odgovornost.
2020. godine kod grada Kolwezi desio se sličan slučaj gde su vojnici sa psima okupirali naselje. Tu se takođe desio i slučaj grupnog silovanja jedne meštanke koja je u tom trenutku bila trudna, od strane tri vojnika. Sve se ovo navodno dešavalo pod okriljem kompanije sa sedištem u Luksemburgu Eurasian Resources Group.
„SAMOUKI RUDARI“ (engl. „artisanal miners“)
Samouki ili samostalni rudari su česta pojava u Demokratskoj republici Kongo. Ovo je veliki neregulisani sektor rudara koji prema pisanju Dolče Velea obuhvata oko 10-15% ukupnog iskopavanja kobalta u DR Kongo. Ovo su rudari koji nisu formalno zaposleni od strane kompanije. Obično rade sa strane nekog rudnika ili u vreme kada se niko ne nalazi na području datog rudnika.
Kako navodi Al Jazeera, ovakav tip rudara pojavio se negde nakon 2010. godine, kada je u celom svetu došlo do manjka kobalta i drugih materijala neophodnih za punjive baterije. Ovi rudari se zovu samouki jer u suštini nemaju formalno znanje o rudarenju, već sa jednostavnim alatkama kopaju rupe. Na sreću ili nesreću za njih, kobalta u Kongou ima na pretek te je i takva vrsta rudarenja dovoljna da bi se došlo do materijala.
Međutim, ovakvo rudarenje je u potpunosti je nebezbedno. Često dolazi do urušavanja rupa u kojima se samouki rudar nalazi, a takođe zbog neregulisanja vrlo često su deca ta koja se bave ovom vrstom rada. Reportažu o ovakvoj vrsti dečijeg rada uradili su novinari ABC News u videu ispod, gde se navode i slučajevi preminule dece.
Na sve ovo su ljudi Kongoa gotovo primorani jer je ovo jedan od retkih vrsta prihoda u ovoj zemlji. Uprkos svom rudnom bogatstvu, ovo je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Prema podacima Svetske banke DR Kongo je među pet najsiromašnijih zemalja na svetu – petina građana živi u apsolutnom siromaštvu, dok više od polovine građana ima dva dolara na dan. Na sve ovo dodajte i građanski rat koji ne prestaje.
DEČIJI RAD
Cela situacija u DR Kongo utiče na to i da se u rudnicima neretko viđaju i deca mlađa od 10 godina koja rade sa svojom porodicom. Iako se obično kreira narativ da su ljudi koji eksploatišu decu pretežno paramilitarne grupe, slučaj tužbi iz 2019. godine nam je pokazao da ulogu u eksploataciji dece imaju i internacionalne kompanije.
U ime 14 porodica iz DR Kongo, američka neprofitna organizacija Međunarodni zagovornici prava je pokrenula tužbu protiv 5 vodećih tehnoloških kompanija – Tesle, Apple-a, Alphabet-a, Microsoft-a i Dell Technologies-a, ispred suda u Vašingtonu.
Kako navodi Al Jazeera, deca su bila prisiljena da napuste škole kako bi zbog siromaštva počela da rade. Šestoro dece iz ovih 14 porodica je stradalo kao posledica urušavanja tunela tokom kopanja kobalta, dok su ostala deca završila sa različitim vrstama povreda, deformiteta i paralizom. Kako je rekao jedan od advokata:
„Te kompanije – najbogatije kompanije na svetu, kompanije koje proizvode „fancy“ uređaje – tolerisale su sakaćenje i ubijanje dece kako bi se domogle jeftinog kobalta“
advokat porodica Terrence Collingsworth za Thomson Reuters Foundation
UTICAJ RUDARENJA NA PRIRODU I ZDRAVLJE LJUDI
Pored toga što je rudarenje u Kongou ispraćeno kršenjem ljudskih prava, ono neminovno utiče i na prirodu DR Kongo. Toksini nastali rudarenjem kobalta rezultiraju devastacijom kongoanske prirode, kontaminacijom vode i useva. Prema navođenju portala earth.org, visoke koncentracije kobalta povezuju se sa uništavanjem useva i smrti crva koji su neophodni za plodno zemljište.
Kako je voda kontaminirana, zabeleženi su mnogi slučajevi smrti ribe na područjima gde se našao toksin proizveden kontaminacijom kobalta. Uz to, prašina koja se pravi kopanjem dalje zagađuje vazduh. Sve ovo zajedno dalje, utiče na zdravlje ljudi. Neke studije su pokazale da ukoliko je roditelj radio u rudniku kobalta, taj faktor može uticati na to da se dete rodi sa nekom vrstom urođenog defekta.
Ostaje pitanje da li je zelena energetska trnzicija zaista neophodna? Ako jeste, da li se ona mora postići na uštrb ljudi u zemljama trećeg sveta? Da li zaista možemo govoriti o spasenju planete ako na jednom njenom kraju deca umiru u rudnicima?
