Dok su svi parovi očiju ljudi sveta upreni na dva konflikta Gazu i Ukrajinu, u Centralnoj Africi dešava se jedna od najvećih humanitarnih kriza na svetu. Ovakvo stanje posledica je decenija nerazrešenih komšijskih odnosa, uplitanja kolonijalnih sila, ali i ekonomskih faktora.
Demokratska republika Kongo (u nastavku DR Kongo ili Kongo), afrička je zemlja koja se nalazi u centralnoj Africi. Ovo je jedanaesta najveća zemlja na svetu sa oko 105 miliona stanovnika, prepuna rudnog bogatstva. Međutim, još od kraja 20. veka, u ovoj zemlji se dešavaju neprestana ratna previranja, ispraćena enormnim brojem ljudskih žrtava i milionima izmeštenih ljudi.
Trenutno u zemlji i dalje traje oružani sukob, koji je otpočeo 2022. godine, a još uvek mu se ne vidi kraj. Ono što je karakteristično jeste da se akteri ne razlikuju preterano od sukoba u proteklih 30. godina. Neki teoretičari bi čak rekli i da zapravo sve vreme možemo govoriti o jednom sukobu, koji se događa u intervalima.
ETNIČKI KONTEKST
Ovu temu moramo razumeti na nekoliko sfera. Prvenstveno, skoro uvek kada govorimo o modernim ratovima, govorimo o sukobima oko dve stvari – nacionalnosti/etničkih razlika ili ekonomskih faktora različitog oblika. Trenutni sukob u Kongou ima dugačku istoriju. Na sajtu Zoomera, takođe ćete moći detaljno da pročitate istoriju sukoba u regionu.
Ono što je najvažnije znati jeste da je došlo do pojačavanja etničkih mržnji nakon dolaska kolonijalizma. Dve grupe su pogotovo značajne za ovu regiju, Tutsi i Huti, dve etničke grupe koje nastanjuju predele Ruande, Ugande, Demokratske republike Kongo i drugih okolnih država. Različite borbe za vlast između ove dve grupe vodile su se u Ruandi i proizvele su enorman broj žrtava i izbeglica, koje su se još od 60-ih godina 20. veka našle u DR Kongo.
Vrhunac monstruoznosti ovih sukoba bio je Genocid u Ruandi koji se dogodio 1994. godine, kada je ubijeno između 500 000 i milion Tutsija. Ovaj događaj doveo je i do I i II kongoanskog rata koji su se dešavali u periodu između 1997. i 2003. godine. Dakle, istorija Ruande je neminovno delovala na istoriju Kongoa i dan danas nastavlja to da čini.
Međutim, danas kada govorimo o sukobima koji se događaju u DR Kongo više se u medijima stavlja akcenat na ekonomski aspekt.
RUDNA BOGATSTVA
Drugi važan element jesu rudna bogatstva, gde onda sleduje ekonomska dobit. DR Kongo raspolaže neverovatnim rezervama kobalta, zlata, dijamanata i drugih važnih rudnih bogatstava širom zemlje. Veliki deo nalazišta nalazi se i na istoku DR Kongo, blizu granice sa Ruandom i Ugandom, gde se sukobi decenijama u nazad i događaju. Prema pisanju AL Jazeere, u ovoj regiji je pogotovo zastupljena velika količina kobalta – oko 70% svetskih rezervi kobalta nalazi se u DR Kongo.
Al Jazeera takođe navodi da su se godinama u nazad paramilitarne grupe borile oko tog ako će upravljati rudnicima zlata i dijamanata. Koristili bi decu za rad u rudnicima i kršili ljudska prava svih drugih. Takođe postoje podaci da su i Uganda i Ruanda krale rudu DR Konga, ali samo je Uganda 1999. bila primorana da plati odštetu.
Mada, treba napomenuti da je upitno da li su primarni motivi paramilitarnih grupa zapravo zarada od rudarenja, što nekad zna da bude narativ u medijima. Kako navodi African Centre for the Constructiv eResolution of Disputes, nekim od najprominentnijih grupa poput CNDP-a i M23, o kojima će biti kasnije reči, je samo 15% ukupnih resursa dolazilo zbog kontrole rudnika. Takođe, retko kada se dešavalo da je nekoj grupi jedini izvor novca dolazio samo od rudarenja.
Danas mnogo veću ulogu u rudarenju imaju internacionalne kompanije i zemlje koje se ne nalaze na afričkom kontinentu. Prvenstveno Kina koja kontroliše 15 od 17 rudnika kobalta, koji se koristi za izradu baterija uređaja sa kojeg verovatno čitate ovaj tekst. Tu je i kompanija Glencore, koja je bazirana u Švajcarskoj i Ujedinjeni arapski emirati, koji prema pisanju Al Jazeere razvijaju dva rudnika uprao u Istočnom Kivuu i Maniemi.
KAKO JE DOŠLO DO SUKOBA?
Istočne regije Kongoa poput severnog i južnog Kivua i Iturija, decenijama unazad su bila mesta sukoba različitih vojski. Trenutno, prema navođenju Al Jazeere u regiji je aktivno između 120 i 140 paramilitarnih vojski. Jedna od najprominentnijih jeste upravo Mart 23 ili poznatije M23. U pitanju je grupa sačinjena od etničkih Tutsija. Prema BBC-u, pobunjenici su rekli da se bore protiv političk emarginalizacije i odsustva etničke zastupljenosti manjine Tutsija u regionu.
Ova grupa je počela sa operacijom 2012. godine i dobila je naziv po mirovnom ugovoru potpisanom između DR Kongo i Nacionalnog kongresa za odbranu ljudi (CNDP), takođe Tutsi grupe, čiji su članovi naknadno osnovali M23. Prema rečima Carine Kaneza Nantulya iz Human Rights Watch-a, M23 je „podsetnik na loše implementirane mirovne sporazume“ i podsetnik šta se dešava kada odgovorni za ratne zločine ne odgovaraju za svoja dela – borba se ne stišava.
Tokom prethodnog perioda njihove aktivnosti, ova grupa bila je finansirana od strane Ruande, kako je i na čelu Ruande upravo čovek Tutsi porekla. 2012. godine, ova grupa je čak uspela da zauzme i grad Gomu, koji je prestonica istočne regije DR Kongo. Međutim, vojska DR Kongoa, zajedno sa vojskom UN-a, uspela je da ih protera iz tog grada.
PRESEK TRENUTNE SITUACIJE
Nova ofanziva grupe M23 otpočeta je u novembru 2021. godine, prema pisanju Djoče Velea. 28. marta 2022. godine, ova grupa napala je 3 sela u Severnom Kivuu u kojima se nalazila vojska DR Kongo. U tom prvom talasu, stanovništvo je pobeglo u susednu Ruandu. Ono što se ni ovaj put ne razlikuje od prethodnog jeste to što se Ruanda povezuje sa finansiranjem ove grupe, za šta su ih optužile DR Kongo, UN i SAD. S druge strane, Ruanda optužuje DR Kongo da pomaže ekstremističkoj Hutu grupi FLDR.
U februaru ove godine, u Kongou su se desili protesti protiv Ruande, tokom kojih su protestanti zapalili i zastave nekih zapadnih zemalja. Ovakav sentiment nije se pojavio niotkuda. Naime, narod Kongoa je ogorčen zbog situacije u kojoj se njihova država nalazi. Bez obzira na to što je vojska UN-a u Kongou već 13 godina, teško je reći da se išta za to vreme promenilo. Da, inicijalno su pomogli u borbi protiv M23 2012. godine, ali su se ovi ipak vratili, pritom oni nisu jedina problematična grupacija.
Drugi aspekt razočarenja odnosi se na dobre odnose koje Zapad neguje sa Ruandom, bez obzira na činjenicu da su i sami ukazali na to da Ruanda direktno pomaže M23. Čak postoji i podatak da, ne samo da pomažu finansijski već je prema navodima Al Jazeere, UN izvestio da se između 3000 i 4000 pripadnika ruandskih odbrambenih snaga (RDF) bori zajedno sa grupom M23 u DR Kongu. Ovog puta je i Uganda optužena za saradnju sa ovom grupom.
Prema pisanju BBC-a borbe se vode unutar i okolo grada Sakea, koji se nalazi blizu Gome, veoma strateški važnog grada na istoku Kongoa. Kako navodi BBC, ko kontroliše Gomu može da utiče na političke i ekonomske interese širom afričkog regiona Velikih jezera. Prošli put vojska UN-a je pomogla Kongou da M23 otera iz Gome, međutim sve je izvesnije da ove oružane snage neće još dugo igrati ulogu u ovom ratu.
Naime, vlada Kongoa je poručila Ujedinjenim nacijama da odu iz zemlje zbog neefikasnosti u sprečavanju ovih konflikta. Misija pod imenom MONUSCO, napustiće Kongo do kraja 2024. godine. Prvi deo vojnih snaga već je napustio zemlju u aprilu ove godine. Takođe, vlada je isto tražila i od Afričkih regionalnih snaga.
UTICAJ NA STANOVNIŠTVO – HUMANITARNA KATASTROFA
Prema podacima sa kojima raspolaže UNHCR, oko 5,6 miliona ljudi je raseljeno unutar DR Kongo, od čega je 4 miliona ljudi upravo iz istočnih regija Severni Kivu, Južni Kivu i Ituri. 2022. godine u oktobru je kao posledica napada M23 za manje od mesec dana premešteno preko 140 000 ljudi. Ovakva premeštanja ne samo da ljudima oduzimaju dom, već i pristup čistoj vodi i hrani.
Amnesty international navodi da je tokom 2023. ubijeno preko 4000 ljudi. Ne postoje provereni podaci za broj žrtava tokom 2024. godine, međutim na celu situaciju sa sukobima u istočnom Kongu, sada govorimo i o epidemiji Mpox-a koji je samo ove godine, prema francuskom portalu Le Monde, odneo oko 500 žrtava.
Tokom prve četvrtine 2023. godine broj prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja iznosila je oko 38 000. Žrtve su najčešće upravo žene i deca koji su zbog rata izmešteni, kao najoštećenija grupa. U maju prošle godine, Lekari bez granica su naveli da je nivo seksualnog nasilja u kampovima za izbeglice dostigao „katastrofalne nivoe“.
Više od 400 škola je prinudno zatvoreno zbog razbuktavanja rata na istoku Kongoa, prema pisanju Global Press Journala. Ovakve situacije direktno utiču na mogućnost dece da steknu obrazovanje, trenutno, ali im otežavaju i da se vrate u obrazovni sistem naknadno. Maurice Kebula je za Global Press Journal navela da zbog izmeštanja ne može da plati sinu polaganje testa neophodnog za nastavak njegovog školovanja.
Na sve ovo vlast u Kongou je vrlo problematična. Prvenstveno Amnesty International još od 2023. upozorava na sve veći pritisak na slobodu medija u zemlji, čak je nekolicina nepodobnih novinara i uhapšena, što samo otežava izveštavanje o trenutnoj krizi u toj zemlji. Onda posledično, ostatak sveta teže saznaje šta se događa unutar Kongoa. Pored toga AI navodi i pritiske koje trpi opozicija unutar Kongoa i navodi da je sve teže doći di bilo kakvih način za apolitičku borbu.
Sve ovo ukupno stvara jedan sve veći, komplikovaniji i konfuzniji čvor za čije će odmršavanje biti neophodan enorman napor. Naravno niko neće sutra osvanuti sa rešenjem, ali neophodno je detaljno pisati o ovoj temi i ne zaboravljati na patnju ljudi ma koliko se oni daleko nalazili.
