Poslednje restrikcije nametnute ženama Avganistana, navele su nas da se setimo obećanja datog još 2021. godine od strane Talibana. Prošle su tri godine od kada su došli na vlast, a tada, kao i sada najveća zabrinutost međunarodne zajednice ležala je na pomisli da nikako ne sme doći do ugrožavanja prava žena kao što se dešavalo u toku prethodne talibanske vlasti. Međutim, izgleda da danas upravo posmatramo takav scenario.
2021. godine Haibatullah Akundžada je na konferenciji za novinare rekao sledeće:
„Ako je međunarodna zajednica zabrinuta, neka znaju da će naše žene imati sva prava u okviru šerijata. Ali, naše žene su muslimanke i moraju da poštuju šerijatski zakon. One će raditi rame uz rame sa nama i želimo da uverimo međunarodnu zajednicu da neće biti diskriminacije“
Haibatullah Akundžada
Ova izjava može dvosmisleno shvatiti, s jedne strane garantuju se prava žena, ali u sklopu šerijatskog zakona – dakle, sve zavisi od njegove interpretacije. Međutim, time što je rečeno da neće biti diskriminacije dato je i obećanje da će žene biti makar poštovane. Tri godine kasnije, da li možemo da kažemo da je to slučaj?
ŠTA JE SVE ŽENAMA ZABRANJENO?
Još jedno obećanje talibanskih vođa odnosilo se i direktno na pravo žena da se obrazuju. Kako prenosi BBC, Haibatullah Akundžada je 2021. godine takođe naglasio da će ženama dozvoliti da uče i rade: „Žene će biti veoma aktivne, ali u okviru koji dozvoljava islam“. Naravno, kako ćemo saznati već par meseci kasnije, ovo obećanje je prekršeno.
2021. godine ženama je zabranjen odlazak u srednju školu, dok trenutno žene mogu da završe najviše četvrti razred osnovne škole. 2022. godine zabranjen im je pristup i fakultetima. Iako su usledili protesti studenata i studentkinja, ženama i dalje nije omogućen pristup fakultetima.
Avganistankama je takođe zabranjeno da rade u nevladinom sektoru i Ujedinjenim nacijama. Kako su upravo ovo organizacije koje se najviše zalažu za prava žena, sada je i njihova borba ograničena. Pored toga, 2023. godine zabranjen je rad salona za negu lepote. U jednom mahu, oko 60 000 žena ostalo je bez posla. Uz to, saloni lepote bili su jedna od retkih mesta gde su se žene sastajale.
Takođe, ženama je zabranjeno da se bave sportom. Mnoge od njih morale su da pobegnu iz zemlje kako bi mogle da nastave da se profesionalno takmiče. Takav je slučaj sa ženskim fudbalskim timom koji je kolektivno otišao u Australiju, ali još uvek nemaju dozvolu FIFE da nastave sa takmičenjem. Pored njih, tu je i tekvondistkinja Zakia Khudadadi koja je osvojila bronzanu medalju na Olimpijskim igrama ove godine. To je takođe i prva olimpijska medalja ikada za Izbeglički olimpijski tim.
NAJNOVIJE ZABRANE
Najnovije zabrane su daleko strožije. Kako navodi CNN, žene moraju u potpunosti da budu pokrivene u javnosti – čak i celo lice. Zabranjeno im je da pevaju, recituju ili naglas čitaju i pričaju u javnosti. Takođe, ne smeju da putuju bez pratnje muškarca koji je član porodice. Uz to, zabranjeno im je i da uopšte gledaju muškarce sa kojim nisu u krvnom srodstvu ili u braku.
Voice of America navodi da se sumnja da je po prvi put u live programu u Avganistanu došlo do primene zabrane javnog govora žena. Kako navode, u toku programa jednog pro vladinog medija, na TV-u se prikazivala nekakva konferencija za novinare. Program je prolazio bez smetnji, međutim kada je u jednom trenutku bio red na novinarku da postavi pitanje, zvuk je utišan.
Nametnuta je i „nezvanična“ zabrana o izveštavanju o pravima žena. Za Radio slobodna Evropa, svedočila je jedna reporterka koja je nakon izveštavanja o protestu žena protiv talibanskih zabrana pozvana na razgovor u policiju. Pitali su je da li je protiv vlade i da li je svesna da ovakvo ponašanje može dovesti do velikih posledica.
„Novi zakon koji zabranjuje novinarima da postavljaju pitanja o ženskim pravima i obrazovanju žena, zapravo naglašava to da Talibani izbegavaju da preuzmu odgovornost koju imaju prema narodu i sudbini žena u Avganistanu“.
Tahmina Usmani (prva novinarka koja je vodila emisiju na televiziji nakon odlaska Talibana) za More to Her Story
Sva ova pravila ili zabrane gotovo su identična onim iz 1995. godine, kada su se Talibani po prvi put našli na vlasti u Avganistanu. Dakle, desilo se upravo ono čega su se mnoge organizacije za zaštitu prava žena upravo i plašile.
RODNI APARTHEJD
Sistem pod kojim se trenutno nalazi Avganistan Ujedninjene nacije nazivaju rodnim aparthejdom. Rodni aparthejd prema definiciji organizacije Malala Fund-a, predstavlja činjenje nehumanih radnji koje za cilj imaju uspostavljanje institucionalizovane, sistemske opresije i dominacije nad nekom grupom ljudi (u ovom slučaju žena).
Svakim danom situacija za žene u Avganistanu sve je gora.
