Emilija Milenković: Ne želim više ni sekundu da budem žrtva autoritarne vlasti

U okviru kampanje povodom 16 dana aktivizma, Zoomer je imao zadovoljstvo da razgovara sa jednom mladom, hrabrom devojkom – Emilijom Milenković. Emilija je aktivistkinja, feministkinja, programska direktorka udruženja „Naš svet, naša pravila“ iz Vranja, saradnica na istraživanjima u organizaciji „CRTA“, i još puno toga o čemu ćeš saznati ako ostaneš sa nama do kraja teksta. ✌🏻

🟡 Kako i kada si počela da se baviš aktivizmom?

Aktivizmom sam počela da se bavim još u sedmom razredu osnovne škole, ali to tada nismo
zvali aktivizmom već više nekim doprinosom zajednici. Tada sam počela da volontiram u
Crvenom krstu i učestvujem u radionicama Grupe 484. Kasnije, na početku srednje škole
zajedno sa svojim drugarima u gimnaziji osnivamo udruženje mladih „Naš svet, naša pravila“
koje danas postoji već pet godina i bavi se unapređenjem položaja mladih na jugu Srbije. Tako
da je, za mene, pravi aktivizam krenuo iz jedne male prostorije u vranjskoj gimnaziji kada nisam
ni bila svesna dokle on može da me dovede.

🟡 Šta te je motivisalo da kreneš u jednu takvu borbu?

Motivisalo me je, pre svega, to što za mlade u Vranju tada nije bilo nikakvih mogućnosti i prilika
a naš grad, kao i donosioci odluka, nisu bili voljni da mladima obezbede kvalitetan život. Nisam
više htela da čekam da meni neko da neku priliku i da ja zavisim od nekoga, već sam htela da
sebi, ali i drugim mladima u svojoj okolini, samostalno obezbedim malo dostojanstveniji i
kvalitetniji život. Ispostavilo se da mladi imaju mnogo problema i da se niko ne bavi njima, a
pogotovo ne sami mladi. Tada sam shvatila da, osim što moj aktivizam treba da bude usmeren
ka unapređenju kvaliteta život mladih, on mora da ima i za cilj podizanje svesti kod mladih kako
bi i oni mogli da pokreću promene u svojoj zajednici i glasno kažu šta im ne odgovara.

Izvor: YouTube/KOMS mladi/screenshot

🟡 Šta bi izdvojila kao svoj najveći aktivistički uspeh do sada?

Aktivizam je takav da je potrebno mnogo vremena da se neke promene zapravo vide i osete u
zajednici i društvu. Aktivisti retko imaju priliku da osete posledice svog rada, ali to nije ono što
nas sprečava da nastavimo da radimo i verujemo u promene. Nedavno sam napunila 21
godinu, a moj aktivistički put je za to vreme imao mnogo različitih oblika i formi. Međutim,
smatram da je taj put tek krenuo. Ko jednom krene da se bavi aktivizmom, nikad ne prestaje i
mislim da je preda mnom dug i mukotrpan put pre nego što mogu da kažem da sam postigla
neki veći aktivistički uspeh.

🟡 Rekla si da si na početku srednje škole zajedno sa drugarima osnovala udruženje „Naš svet, naša pravila“. Kako je nastala ideja za jedan takav poduhvat? Kako ste se snašli na samom početku, imajući u vidu da ste bili srednjoškolci?

Kada smo osnivali naše udruženje, nismo ni znali šta je udruženje građana, kako se ono osniva,
čak ni nismo kao maloletni mogli da budemo zakonski zastupnici već je to bila naša nastavnica
biologije. Jednostavno smo želeli da napišemo jedan ekološki projekat, a iz te fondacije su nam
tada rekla da moramo da budemo registrovano udruženje građana. Sve smo učili sami i u hodu,
guglali kako se piše projekat, šta znači pravno lice i slično. Iz tog perioda nosim prelepe uspomene. Poklopile su se mnoge stvari, predobra i raznovrsna ekipa koja je imala mnogo entuzijazma, ideja i želju da nešto uradi i promeni. Rad na početku je bio vrlo neformalan, bez veće strukture i svi smo radili sve. Bilo je mnogo ideja, a malo novca za realizaciju.

🟡 Da li ste nailazili na prepoznavanje od strane institucija, i na njihovu pomoć u radu vašeg udruženja?

Često smo nailazili na nerazumevanje od strane ljudi i lokalne samouprave, na ejdžizam,
gledanje sa visine zato što smo „mladi i neiskusni”. Nisu nas ozbiljno shvatali u banci, pošti,
poreskoj upravi, mislili su da ih sprdamo ako npr. tražimo neki izvod ili dokument. Pomoć od
institucija nismo imali uvek, uglavnom su nam pomagali na molbu direktorke gimnazije ili preko
nekog drugog posrednika. Morali smo dosta da radimo, a radimo i danas aktivno, na
prepoznavanju i prihvatanju omladinskog aktivizma i omladinske politike na lokalu. Tek smo u
ovoj godini, dugotrajnim zagovaranjem, uspeli da dobijemo konkurs za udruženja građana u
oblasti omladinske politike kao i zvaničan dijalog mladih sa gradonačelnikom.

🟡 Šta je sve udruženje postiglo do danas?

Postigli smo mnogo, pre svega smo aktuelizovali omladinsku politiku u našem gradu, zagovarali
za mnoge mehanizme omladinske politike, a krenuli sa zagovaranjem i u Bujanovcu i Preševu.
Krenuli smo sa temeljnim istraživanjima u vezi položaja i potreba mladih na lokalu, povezali smo
se sa mnogim drugim lokalnim i nacionalnim organizacijama mladih i za mlade i na taj način
približili omladinski sektor mladima. Pokrenuli smo različita pitanja u našoj zajednici, počevši od
ekoloških preko pitanja rodne ravnopravnosti do mentalnog zdravlja. Ono što je trenutno
najvažniji program jeste besplatno psihološko savetovanje za mlade, dok uporedo zagovaramo
za njegovu institucionalizaciju koju bi finansirao grad.

🟡 Imala si priliku da više puta učestvuješ u dijalogu sa premijerkom Srbije – Anom Brnabić. Kako su izgledali razgovori sa njom? Da li je premijerka uradila nešto povodom izjava mladih u dijalogu?

Ono što je meni bilo najvažnije kod dijaloga sa premijerkom jeste sam proces pripreme gde sam mogla najbolje da se upoznam sa samim političkim sistemom i njegovim funkcionisanjem, sa procesima donošenja zakona, strategija i ostalih dokumenata, sa drugim stambenim, ekološkim, ekonomskim i obrazovnim politikama itd. Takođe, pripreme u vidu javnog nastupa, pisanja govora, merenja i proveravanja svake reči, da li je neka rečenica dovoljno efektna, koju reč dodati ili izbaciti itd. Moj prvi dijalog je bio iznenađujuće prijatan, premijerka i ministarka su nas tada saslušali i dali svoje komentare, ali nažalost nisu mnogo toga implementirali.

Što se tiče mog drugog, ujedno i poslednjeg dijaloga, on je bio vrlo neprijatan. Čim su se pomenula
ekološka pitanja premijerka je, iako je kasnila, izašla na pola dijaloga, ne saslušavši polovinu mladih. Takođe, ministar Selaković, kao i savetnice premijerke su bili vrlo neprijatni, rekavši nam kako se nismo lepo spremili i kako ne znamo sve informacije. To jeste pokazatelj nepoštovanja mladih u ovom društvu. Mi kao mladi nismo u obavezi da znamo sve informacije i procese, već smo tu da iskažemo svoje potrebe i probleme. Donosioci odluka treba da nam budu zahvalni što smo ipak pokazali vrlo visok nivo razumevanja procesa i dali kvalitetne predloge i rešenja za naše probleme. Međutim, svako iskazivanje nezadovoljstva i davanje drugačijeg mišljenja ova vlast vidi kao kritiku a ne pokušaj unapređenja kvaliteta trenutnih politika, što je direktno protivno demokratskim načelima i principima.

Dijalog mladih sa premijerkom u organizaciji Krovne organizacije mladih Srbije

🟡 Učestvovala si na protestima „Srbija protiv nasilja“. Kakve uspomene i osećanja nosiš sa tih protesta?

Protest „Srbija protiv nasilja“ je u velikoj meri promenio moj život i upoznao me sa, po meni,
najdelotvornijim aktivizmom a to je protest i ulica. I pre toga sam išla na proteste, ali nikad se
nisam ovoliko posvetila i dušom i telom. Ono što je bio povod za protest jeste najtužniji događaj
u našem društvu i to ne sme da se zaboravi. A ono što je ovaj protest probudio jeste veliki talas
osvešćenih mladih koji su spremni da se bore protiv nepravde u društvu. To je i bio moj cilj i zato sam i inicirala osnivanje neformalne grupe Studenti protiv nasilja.

Iz ove perspektive osećam da je protest „Srbija protiv nasilja“ samo početak jedne mnogo drugačije Srbije, i osećam da ćemo za nju morati još dugo da se borimo na ulici.

🟡 Da li očekuješ promenu vlasti na izborima 17. decembra?

Što se tiče 17. decembra, sudeći po dosadašnjim rezultatima istraživanja, ali uzimajući u obzir
da se mnogi potencijalni glasači opozicije još uvek nisu odluči da li će uopšte glasati i za koga i
uzimajući u obzir da nas još uvek čeka mnogo posla oko motivisanja mladih da izađu na izbore,
mislim da će se vlast promeniti u Beogradu. Što se tiče republičkog nivoa, mislim da će opozicija dobiti mnogo više poslanika nego u prošlom sazivu, ali nisam sigurna da li to može da
bude većina. Nadam se da može.

Kao i svake izborne godine, suočavamo se sa mnogim neregularnostima poput pritiska na birače, ucenjivanja i zastrašivanja, sa raznim manipulacijama, zloupotrebama javnih resursa, funkcionerskim kampanjama, itd. Nefer položaj opozicije pred njih stavlja mnogo teži zadatak nego kada bismo živeli u pravom demokratskom društvu.

Promena vlasti je neophodna i to je ono za šta se ja zalažem i borim sa ciljem da konačno naša
zemlja može da se nazove demokratskom.

Ne želim više ni sekudnu da kao mlada osoba
budem žrtva autoritarne vlasti.

Emilija MILENKOVIĆ
Izvor: Instagram/@emaamilenkovic

🟡 Nominuj 3 osobe koje su po tvom mišljenju ostvarile poseban značaj u aktivizmu ili u javnim istupima; u promociji vrednosti u koje veruješ.

Nina Pavićević (aktivistkinja), Dejana Cvetković (novinarka) i Ivan Bjelić (novinar i aktivista).

Naslovna fotografija: KOMS / privatna arhiva

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još